Саопштење: Кредитна рејтинг агенција „Стандард анд Поор’с“ објавила извјештај о кредитном рејтингу Црне Горе

Кредитна рејтинг агенција „Стандард анд Поор’с“ објавила је кредитни рејтинг Црне Горе за дугорочно и краткорочно и задуживање у страној валути ББ/Б и рејтинг за задуживање у домаћој валута ББ+/Б. Оцјена за дугорочно задуживање у страној валути смањена је са ББ+ на ББ, док су оцјене у осталим сегментима задуживања остале непромијењене. Такође, потврђена је и оцјена Црне Горе зе трансфере и конверитибилности на ААА.
На основу процјена аналитичара кредитне рејтинг агенције „Стандард анд Поор’с“, Црна Гора је још увијек изложена макрофинансијском ризику усљед смањене активности банкарског сектора, као и повећаном притиску на јавне финансије. Негативни изгледи, процијењени од стране аналитичара С&П-а, одражавју могућност повећавања јавног дуга изнад садашњих очекивања.
Према оцјенама С&П-а, Црна Гора ће и даље бити осјетљива на индиректне и потенцијалне ризике повезане са повећаним притиском на реални сектор и банкарски систем. У С&П-у указују да смањење економске активности може довести до пада БДП-а од око 2.5% у 2010. години.
У истом раздобљу, процјењује се да је дошло до смањења дефицита текућег рачуна, на око 18% БДП-а у 2009. години, са око 30% БДП-а у 2008. години. Значајан прилив страних директних инвестиција (СДИ), процијењен на око око 30% БДП-а у 2009. години, изнад је нивоа потребног за покривање дефицита на текућем рачуну. Али у С&П-у процјењују смањени прилив страних директних инвестиција у наредним годинама, како по основу приватизације, тако и улагања у некретнине. Раст плата и инфлације се успорава, па усљед тога у наредним годинама, раст домаће тражње биће слаб, навели су у С&П-у. Према анализама С&П-а, прилагођавање црногорске економије изазовима финансијске кризе ослабило је ликвидност приватног сектора, као и значајно утицало на финансијску стабилност банкарског сектора.
Погоршање банкарске активе од око 10%, резултат је смањења кредита приватном сектору у 2009. години, након више од 80% просјечног раста у периоду 2005 - 2008. године. Банкарски систем као цјелина изгледа да је добро капитализован, са коефицијентима адекватности капитала од око 15% са краја 2009. године.
Слабљење реалне економије и финансијског система, такође, утиче на остварење буџета. Смањена економска активност и брзо сужавање дефицита текућег рачуна оптерећују пореску основицу, углавном кроз ниже примитке од пореза на додату вриједност и пад прихода од пореза на доходак и пореза на добит. Влада је предузела мјере у циљу неутралисања утицаја на буџет изазваног нижим примицима, смањењем плата у јавном сектору и смањењем текуће потрошње. Наведене мјере ограничиле су дефицит буџета, сходно процјени С&П-а, на 3,5% БДП-а у 2009. години. Ипак, као резултат дефицита и смањења БДП-а, јавни дуг се повећао на скоро 39% БДП-а у 2009. године, са 29% у 2008. години, док у С&П-у очекују да ће достићи 46% у 2011. години, прије него дође до преокрета у његовом тренду. Смањење економских активности ће и даље оптерећивати јавне финансије, кроз повећање потенцијалних обавеза из финансијског сектора и државних гаранција за приватни сектор.
Анализирајући извјештај агенције „Стандард анд Поор’с“, Министарство финансија је сагласно да је извјештај указао на изазове са којима суочава црногорска економија, усљед слабљења банкарског сектора и слабе потражње, али треба имати у виду да се Црна Гора са најгорим већ суочила у 2009. години. Влада Црне Горе је, кроз мјере економске и фискалне политике, успјела да одржи све фискалне индикаторе на истом нивоу, као и финансијску стабилност.
Сходно пројекцијама Министартства финансија, учешће укупног јавног дуга у БДП-у, према нашем кризном сценарију, ће достићи 45% у 2011. години, док је могуће смањење БДП-а од укупно 2,5% у 2010. години. Треба узети у обзир чињеницу да је извршење прихода у првом кварталу приближно планираном износу и одговара благом опоравку БДП-а од 0.5%.
Буџетски дефицит који износи нешто више од 3%, као и јавни дуг који је мањи од 40% у 2009. години, указују да је фискални оквир прилагођен и одржив, а да су ови индикатори у Црној Гори повољнији у односу на друге земље Европе. Процијењени дефицит у 2010. години, чак и у случају пада БДП-а од 2%, неће прећи 5%, што је у складу са процјенама ММФ-а, док је наше мишљење да га можемо задржати испод 4%, будући да је преко 2% наших расхода везано за грантове и кредите.
Коефицијент сервисирања дуга (камата и главница) и буџетских прихода у 2009. и 2010. години од 5% и 12.7% БДП-а је доста нижи у односу на наше оцјене. Кумулативни депозити износе скоро 5% БДП-а, што значи да је нето износ дуга само 32%, што је на истом нивоу из преткризне 2008. године. Текућа потрошња је смањена са преко 4% кроз ребаланс буџета у 2009. и усвојеним буџетом за 2010. годину, укључујући смањење зарада запослених у јавном сектору. Такође, у вези са гаранцијама које је Влада дала реалном сектору, као и субвенције из буџета од 1% БДП-а, подсјећамо да су то мјере које ће допринијети повећању свеукупне производње, што би могло повећати прогнозе БДП-а.
Аналитичари С&П најавили су скору посјету Црној Гори, како би извршили ревизију кредитног рејтинга на основу макроекономских показетеља и трендова. Уколико дође до промјене стања у реалној економији и банкарском сектору, као и стабилизације јавних финансија у складу са тренутним очекивањима у С&П-у, вјероватна је измјена оцјене изгледа у стабилну.