- Влада Црне Горе
Реаговање Министарства за европске интеграције
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање Министарства за европске интеграције
Објављено: 05.04.2010. • 21:07 Аутор: Влада ЦГ
Министар за европске интеграције, проф др Гордана Дјуровић, одговорила је на наводе објављене у дневном листу „Вијести“ , од 4. априла 2010.године („Подучавао сам ваше стручњаке, страна 2). Реаговање наводимо у цјелости:
Одговорићу годсподину Радуловића још једном. Како је вјешт, и на бази ове преписке, закуцаће код неког донатора, тражећи још једну “европску семинарску тезгу”, тек да се нађе у овој кризи. Ако му то и успије, биће ми драго, тешка су времена, а треба исфинансирати све те многобројне активисте његове НВО, једне од 4500 регистрованих у Црној Гори.
Однос господина Радуловића према мени, као професору Универзитета и министру за европске интеграције, наш народ зове ”ко добро не учини, зло не дочека”. Тако је и са дотичним господином. Толико сам му пута помогла, да, након свега, само ово се могло од њега и очекивати. Не могу се сјетити колико сам препорука дала разним донаторима да би подржали његове и сличне пројекте, колико смо састанака имали са овом и другим НВО, колико сам пута одговорила на њихов позив и одржала предавање на разним њиховим семинарима, колико сам пута прихватила да будем уводничар на њиховим дебатама, иза колико њихових семинара сам стала својим именом и потписом, покушавајући да им обезбједним довољан број полазника семинара са службеницима државне админстрације, колико сам га пута примила у мој канцеларију, покушавајући да му помогнем да развије неки пројекат...Мој однос према њему увијек је био као и према сваком младом човјеку и студенту – помоћи му да научи и да се професионално развије. Он међутим, за разлику од сјајних студената пет генерација постдипломе Економског факултета из области европских интеграција и три генерације посдипломе Европских студија на Факултету политичких наука, није научио оно основно - не зна да цијени оно што му је пружено и то изношењем свих ових “критика” показује. Срећом, о мени као професору и педагогу, и као човјеку, говоре моји студенти и моја велика професионална сатисфакција долази од њих. Неколико десетина мојих студената магистрирало је из области европских интеграција и била ми је част да им будем ментор. Зато мој стручни рад има утемељење и смисао, а господин Радуловић је тек један примјер да “у сваком житу кукоља има”. Ми професори, за овакве “стручњаке” обично кажемо да су то осредњи студенти са вишком амбиција и дефицитом кућног васпитања. Довољно је само основати једну НВО и можеш се самопрогласити за стручњака и критиковати све и свакога. Синдром “НВО професионалаца”.
Констатација дотичног господина да “нити је желио, нити жели постати дио мог тима, јер је цијелог живота пажљиво бирао друштво” - Вашим читаоцима је логично и јасно да сваком младом човјеку, који се у Црној Гори бави материјом европских интеграција је част и привилегија да буде дио мог стручног тима и да у тај тим улазе само најквалитетнији и најстручнији, што, на жалост, није случај са господином Радуловићем, па исти није ни био у прилици да буде, нити ће бити, изабран у тај тим.
Констатација да “високи и утицајни кругови ДПС-а критике на мој рачун упућују тајно, иза мојих леђа и леђа јавности” највише говори о самом господину Радуловићу, јер да ту има и зрнца истине, надам се да би имао бар мало храбрости и рекао о којим се конкретно “високим и утицајним личностима” ради. Све док то јавно не саопшти, одбацујем ову ситну политикантску инсинуацију и кулоарска нагађања као злонамјерне и неистините.
О поређењу мог стручног тима са ФК “Рудар”, а о његовом учешћу у стручним тимовима ранга ФК “Барселона” и ФК “Манчестер Јунајтед”, истичем да мој тим није ни један црногорски фудбалски клуб појединачно, уз сво дужно поштовање како према ФК “Рудар” тако и према свим другим нашим фудбалским клубовима, мој клуб је “Црногорска репрезентација”, коју никад не бих мијењала ни за који појединачни фудбалски клуб, па макар то били фудбалски клубови ранга “Барселоне” или “Манчестер Јунајтеда”. Надам се да ће се црноногорска репрезентација ускоро квалификовати за европско првенство, а Црна Гора, што прије бити у ЕУ, гдје и припада.
Што се тиче пројекта ЦАНУ и критика на поједине дјелове подпројекта, истичемо да би стручни одговор на исте, захтијевао ширу елаборацију, што превазилази простор дневних новина. Стога, понављамо да ће сви заинтересовани, па и господин Радуловић, имати прилику да виде финални документ и увјере се у његов квалитет, иза кога стоји наш стручни тим. Пошто ће све то бити јавно и транспарентно презентовано широј јавности, сви, па и господин Радуловић, имаће прилику да, евентуално, исти критикују, али овај пут, и друга страна ће се активно укључити у директне одговоре.
Коначно, што се тиче навода да је дотични господин “поједине чланове мог стручног академског тима лично подучавао”, одговорно саопштавам испред проф др Лидије Чехулић, проф др Данијеле Јаћимовић, Мр Мехмедина Тахировића и Мр Николе Миловића, да то једноставно није тачно. Задржавамо право и могућност да у Вашој дневној новини и други чланови тима дају своје мишљење о оваквом гледишту и везом са нашим пројектом.
Овим завршавам даљу преписку са господином Момчилом Радуловићем.
Одговорићу годсподину Радуловића још једном. Како је вјешт, и на бази ове преписке, закуцаће код неког донатора, тражећи још једну “европску семинарску тезгу”, тек да се нађе у овој кризи. Ако му то и успије, биће ми драго, тешка су времена, а треба исфинансирати све те многобројне активисте његове НВО, једне од 4500 регистрованих у Црној Гори.
Однос господина Радуловића према мени, као професору Универзитета и министру за европске интеграције, наш народ зове ”ко добро не учини, зло не дочека”. Тако је и са дотичним господином. Толико сам му пута помогла, да, након свега, само ово се могло од њега и очекивати. Не могу се сјетити колико сам препорука дала разним донаторима да би подржали његове и сличне пројекте, колико смо састанака имали са овом и другим НВО, колико сам пута одговорила на њихов позив и одржала предавање на разним њиховим семинарима, колико сам пута прихватила да будем уводничар на њиховим дебатама, иза колико њихових семинара сам стала својим именом и потписом, покушавајући да им обезбједним довољан број полазника семинара са службеницима државне админстрације, колико сам га пута примила у мој канцеларију, покушавајући да му помогнем да развије неки пројекат...Мој однос према њему увијек је био као и према сваком младом човјеку и студенту – помоћи му да научи и да се професионално развије. Он међутим, за разлику од сјајних студената пет генерација постдипломе Економског факултета из области европских интеграција и три генерације посдипломе Европских студија на Факултету политичких наука, није научио оно основно - не зна да цијени оно што му је пружено и то изношењем свих ових “критика” показује. Срећом, о мени као професору и педагогу, и као човјеку, говоре моји студенти и моја велика професионална сатисфакција долази од њих. Неколико десетина мојих студената магистрирало је из области европских интеграција и била ми је част да им будем ментор. Зато мој стручни рад има утемељење и смисао, а господин Радуловић је тек један примјер да “у сваком житу кукоља има”. Ми професори, за овакве “стручњаке” обично кажемо да су то осредњи студенти са вишком амбиција и дефицитом кућног васпитања. Довољно је само основати једну НВО и можеш се самопрогласити за стручњака и критиковати све и свакога. Синдром “НВО професионалаца”.
Констатација дотичног господина да “нити је желио, нити жели постати дио мог тима, јер је цијелог живота пажљиво бирао друштво” - Вашим читаоцима је логично и јасно да сваком младом човјеку, који се у Црној Гори бави материјом европских интеграција је част и привилегија да буде дио мог стручног тима и да у тај тим улазе само најквалитетнији и најстручнији, што, на жалост, није случај са господином Радуловићем, па исти није ни био у прилици да буде, нити ће бити, изабран у тај тим.
Констатација да “високи и утицајни кругови ДПС-а критике на мој рачун упућују тајно, иза мојих леђа и леђа јавности” највише говори о самом господину Радуловићу, јер да ту има и зрнца истине, надам се да би имао бар мало храбрости и рекао о којим се конкретно “високим и утицајним личностима” ради. Све док то јавно не саопшти, одбацујем ову ситну политикантску инсинуацију и кулоарска нагађања као злонамјерне и неистините.
О поређењу мог стручног тима са ФК “Рудар”, а о његовом учешћу у стручним тимовима ранга ФК “Барселона” и ФК “Манчестер Јунајтед”, истичем да мој тим није ни један црногорски фудбалски клуб појединачно, уз сво дужно поштовање како према ФК “Рудар” тако и према свим другим нашим фудбалским клубовима, мој клуб је “Црногорска репрезентација”, коју никад не бих мијењала ни за који појединачни фудбалски клуб, па макар то били фудбалски клубови ранга “Барселоне” или “Манчестер Јунајтеда”. Надам се да ће се црноногорска репрезентација ускоро квалификовати за европско првенство, а Црна Гора, што прије бити у ЕУ, гдје и припада.
Што се тиче пројекта ЦАНУ и критика на поједине дјелове подпројекта, истичемо да би стручни одговор на исте, захтијевао ширу елаборацију, што превазилази простор дневних новина. Стога, понављамо да ће сви заинтересовани, па и господин Радуловић, имати прилику да виде финални документ и увјере се у његов квалитет, иза кога стоји наш стручни тим. Пошто ће све то бити јавно и транспарентно презентовано широј јавности, сви, па и господин Радуловић, имаће прилику да, евентуално, исти критикују, али овај пут, и друга страна ће се активно укључити у директне одговоре.
Коначно, што се тиче навода да је дотични господин “поједине чланове мог стручног академског тима лично подучавао”, одговорно саопштавам испред проф др Лидије Чехулић, проф др Данијеле Јаћимовић, Мр Мехмедина Тахировића и Мр Николе Миловића, да то једноставно није тачно. Задржавамо право и могућност да у Вашој дневној новини и други чланови тима дају своје мишљење о оваквом гледишту и везом са нашим пројектом.
Овим завршавам даљу преписку са господином Момчилом Радуловићем.
Везани чланци:
БОК одржао седму редовну сједницу 30.11.2024.
Gjeloshaj поново позван у Вашингтон 01.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?