Интервју потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, за Банкар

Највећи изазови за министре финансија у земљама региона до краја године биће смањивање јавне потрошње, јачање фискалне дисциплине, очување макроекономске стабилности како би се лакше поднело “каскање” привреде и стабилизовале јавне финансије

На ком пољу “набрати” приходе да би закрпили рупу у државној каси, кад привредна активност опада, а услед неликвидности предузећа и порески намети, извоз и увоз, заједнички су проблеми Србије и суседних земаља Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније.

Не капљу више ни приходи од приватизације, а те земље у транзицији буџетски дефицит покривају већим задуживањем на домаћем и иностраном финансијском тржишту.

Како би ублажиле последице кризе, владе Србије и БиХ склопиле су прошле године аранжман са ММФ-ом, док се Црна Гора и Македонија још увек кризи одупиру без подршке из Вашингтона.

Шта јавне финансије земаља региона очекује у наредном периоду, за магазин Банкар говоре министри финансија Србије - Диана Драгутиновић, Црне Горе - Игор Лукшић, БиХ - Драган Вранкић и Македоније - Зоран Ставрески.

Какве је проблеме изазвала глобална економска криза за јавне финансије ваше земље?

Диана Драгутиновић: Светска економска криза изазвала је и у Србији проблеме који су слични за већину држава. Најважнији су: нижа привредна активност, пад потрошње и увоза, што је утицало и на значајно смањење пореских прихода. Истовремено, дошло је до раста издатака и већег дефицита, јер у доба кризе потребе за државном интервенцијом расту да би се обезбедило функционисање целог система. У условима пресахлих прихода од приватизације, дефицит се покрива већим задуживањем државе на домаћем и иностраном финансијском тржишту. Ништа се, дакле, код нас није догодило другачије него у државама окружења или било којој другој држави која је била или јесте погођена кризом.

Игор Лукшић: Црногорска економија је у периоду од 2006. до 2008. расла просјечном стопом од девет одсто, што је утицало и на остваривање буџетског суфицита, који је у истом периоду износио око четири одсто БДП-а. Економско финансијска криза утицала је на знатно погоршање ситуације у реалном и банкарском сектору, а криза у алуминијумској индустрији погодила је наше највеће индустријске компаније.

Игор Лукшић: Не мислим да, уколико би и дошло до закључивања аранжмана са ММФ-ом, постоји још пуно простора за дјеловање и да би ММФ могао тражити нека ригорознија рјешења. Неминовно је свођење јавне потрошње на оптималан ниво од 35-40 одсто БДП-а
Највећи проблем је, свакако, био прелазак из суфицита у дефицит, који ће у 2009, након интегрисања фондова у консолидовани рачун државног трезора и са неизмиреним обавезама износити до четири одсто БДП-а. У 2010. планирани дефицит је 4,2 одсто БДП-а. Упркос слабљењу економије, вођењем опрезне и конзервативне политике, фискални показатељи су нам веома добри, а активном политиком Владе на смањивању јавне потрошње за око седам одсто БДП-а у периоду 2008-2010. очували смо макроекономску стабилност и осигурали редовно функционисање државног трезора.

Драган Вранкић: Негативне посљедице свјетске економске кризе, из САД, а потом еврозоне, пренијеле су се, директно или индиректно, и на Босну и Херцеговину, што показује смањење кључних економских индикатора у земљи.

Уз пад привредне производње, знатно је смањена потражња за робом из БиХ те и ниво извоза и увоза, што је имало негативне посљедице на економски крвоток у БиХ. Уз то је спољнотрговински дебаланс 50 одсто. Пад прихода, у оба ентитета, утицао је на смањење инвестирања у различитим областима. Смањена су и страна улагања у БиХ што је директно повезано и с изостанком приоритетних реформи које су могле да уклоне препреке страним улагањима. За 17 одсто је мање дознака из иностранства, у 2008. износиле су двије милијарде 522 милиона КМ, а у прошлој години двије милијарде 91 милион КМ. Директна посљедица свега јесте смањење БДП-а од три одсто.

Зоран Ставрески: Након релативно високих стопа раста у 2007. и 2008. од 5,9, и 4,8 одсто, македонски БДП је у 2009. смањен за 0,7 одсто и то је очекивана последица кризе у ЕУ и САД и погоршања економских активности у земљама региона. Али, у поређењу са осталим европским земљама, где су у појединим случајевима забележене и двоцифрене стопе пада БДП-а, резултати македонске економије у 2009. су релативно добри. И у најтежим могућим условима високог пада спољне тражње, смањеног извоза, преполовљених страних инвестиција и дубоке рецесије светске привреде, статистике показују да Македонија има трећи најбољи резултат у Европи прошле године.

То се приписује доброј кондицији с којом је македонска привреда ушла у кризу: предузетим реформама у претходне три године (ниски порези, смањени доприноси, поправљена бизнис клима), добро одмереној подршци фискалне политике и предузетим антикризним мерама. За малу и отворену економију разумљив је повећан дефицит текућег платног биланса у 2009. Но, већ у другом кварталу увоз је забележио већу контракцију од извоза и то је умањило дефицит и притисак на девизно тржиште. У том циљу позитиван ефекат је имао и ребаланс буџета, прилив девиза од издавања еврообвезница у висини 175 милиона евра, али и повећан прилив дознака из иностранства.

Током кризе фискална политика је балансирала између два основна циља – потребе да се одржи макроекономска стабилоност и потребе да се подстицањем економске активности компензирају негативни ефекти светске рецесије. Успешност фискалне политике се цени по нивоу буџетског дефицита, а Македонија је успела да га задржи на једном од најнижих нивоа у региону и Европи, на 2,8 одсто БДП-а. Тако се и макроекономска стабилност углавном огледала у смањеном дефициту платног биланса, стабилности цена и курса денара.

Два ребаланса буџета као антикризне мере током 2009. имала су за циљ прилагођавање фискалне политике стању економије и у условима смањених буџетских прихода то је значило и смањење расхода. Мере штедње предузете су кроз забрану запошљавања у јавном сектору, замрзавање плата и смањење свих непродуктивних трошкова, као и капиталним пројектима са превасходно увозном компонентом. По оценама ММФ-а у последњем извештају за Македонију фискална политика је била адекватна условима кризе и одржавањем вишег нивоа инвестиција она је помогла ублажавању последица светске кризе по македонску привреду.

Које сте мере предузели да бисте спречили негативне ефекте?

Д. Драгутиновић: Држава и Народна банка Србије су брзо и координирано реаговале. Централна банка је повећала каматну стопу да би спречила прекомерну депресијацију динара, али је и честим интервенцијама на девизном тржишту и смањењем иначе високе обавезне резерве на девизне депозите и задуживање, обезбедила девизну ликвидност.

Диана Драгутиновић: Јавни дуг у овом тренутку не представља претњу за систем јавних финансија. Али, ово што се десило Грчкој и што прети неким другим европским земљама у ЕУ и ван ње, треба да буде упозорење. Најважније је да Србији не прети “грчки сценарио” и да грађани могу бити мирни и спокојни
Држава је, са своје стране: повећала гаранцију на депозите са 3.000 на 50.000 евра. Затим, суспендовала је порез на приход од камате и порез на трговину хартијама од вредности, субвенционисала је каматне стопе на кредите за ликвидност и инвестиције намењене предузећима. Исто тако субвенционисала каматне стопе на кредите грађанима. Обезбедили смо гаранције на инвестиционе кредите компанијама, гаранције Народној банци Србије за ликвидносне кредите који се обезбеђују банкама.

Држава је и увела мере које су биле фокусиране да се људи задрже у радном односу, као што су субвенције и позајмице предузећима са перспективом, покривање дела трошкова рада, старт-уп кредитима омогућила самозапошљавање младих. Обезбедила је, такође, повољне кредите од међународних финансијских институција за крупне инвестиционе пројекте као што је Коридор 10. Склопили смо аранжман са ММФ чије су основне полуге: замрзавање плата, пензија и куповине робе и услуга да би се створио простор за веће инвестиције и подстицаје. Потом, Бечки споразум, којим је обезбеђена подршка локалних банака од стране њихових матица.

И. Лукшић: Антикризни пакет помоћи износио је више од 10 одсто БДП-а и био је упућен привреди, банкарском систему и грађанима. Све наше мјере биле су усмјерене на побољшање укупне ликвидности црногорске привреде и банкарског система.

Почетни пакет подршке се односио на смањење пореза на доходак грађана са 15 одсто на 12 одсто у 2009., снижавање стопа доприноса за обавезно социјално осигурање, укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта, за аутопутеве, смањење цијена електричне енергије за мала и средња предузећа и најугроженије. Обезбиједили смо, такође, кредитну подршку привреди и банкарском сектору у износу од око седам одсто БДП-а, а Законом о буџету за 2010. планирали смо гаранције за подршку привреди у износу од 140 милиона еура.

Обезбјеђивањем гаранција за кредитну подршку код међународних финансијских институција у износу од 141 милион еура омогућили смо програм за побољшање ликвидности и даљи развој малих и средњих предузећа. Укинули смо обавезу плаћања пореза на добит предузећима у виду мјесечних аконтација. Остали смо при даљем смањењу пореза на доходак грађана са 12 на девет одсто и изједначили пореске стопе за аконтативно плаћање за све изворе дохотка на девет одсто.

Такође, Влада је у циљу побољшања ликвидности општина и привреде, успоставила модел за наплату пореских дугова, кроз одложено плаћање пореза на добит предузећа и царинског дуга.

Д. Вранкић: С обзиром на то да смо сложена земља, дјеловањем у оквиру својих надлежности, Вијеће министара и ентитетске владе усвојиле су пакете мјера за сузбијање посљедица свјетске економске кризе и очување фискалне стабилности БиХ. Нагласио бих да ми, осим фискалне политике, и немамо јаке полуге дјеловања, поготово што имамо валутни одбор.

У првом таласу кризе ради очувања повјерења у комерцијално банкарство, државне институције повећале су осигурање депозита на 35.000 КМ и смањиле обвезне резерве банака у циљу повећања њихове ликвидност али и слободних извора за пласмане.

У јавном сектору предузели смо велике мјере штедње, зато што смо процијенили да треба смањити јавну потрошњу и повећати финансијску дисциплину. У складу са тим, закључили смо да нам је потребан аранжман с Међународним монетарним фондом (ММФ-ом). Двије су основне одреднице тог аранжмана: смањење јавне потрошње и реформа социјалног сектора.

Овдје можете погледати линк са интервјуом: хттп://www.емг.рс/зинес/банкар/123272.хтмл