Уводно излагање потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, на другом годишњем Самиту гувернера централних банака и министара финансија у региону југоисточне Европе

Поштоване колеге, даме и господо,

Чини ми посебно задовољство и част да вас поздравим и пожелим добродошлицу у Црну Гору која је домаћин Другог Самита гувернера централних банака и министара финансија југоисточне Европе. Такође, на почетку бих желио и да се захвалим организаторима скупа за идеју да на једном мјесту окупе носиоце фискалне и монетарне политике у југоисточној Европи.

Вјерујем да ће наш данашњи дан бити користан у дефинисању будућих политика, а истовремено и својеврсни осврт на процес транзиције у региону и резиме преткризних, антикризних и посткризних мјера.

***
Један од појмова који обиљежава епоху пост-хладбноратовског времена на простору југоисточне Европе је демократска транзиција, а успјешна транзиција је могућа само уз одређене варијабле међу којима је незаобилазна економска стабилност. Она је услов успјешне демократије, те стога и има посебну пажњу и пуну посвећеност Владе Црне Горе.

Скуп промјена у правном, политичком и економском систему у циљу образовања демократског друштвеног поретка и њему комплементарне тржишне привреде јесте срж транзиционог процеса.

Циљ процеса транзиције је остваривање напретка у области политичких и економских слобода, повећања ефикасности економског система и посљедично раста животног стандарда.

Индикатори указују да је већина наших земаља у преткризном периоду оставарила веће вриједности БДП-а од нивоа из 1989. године. Да ли су све земље окончале процес транзиције је отворено питање и питање које можемо отворити током расправе, имајући у виду глобалне прилике које су пореметиле економске агенде многих земаља свијета.

У случају Црне Горе, процес политичке и економске транзиције је приведен крају. Извршена је институционално-правна реформа економског система и прилагођавање стандардима ЕУ у циљу постизања дугорочне макроекономске стабилности и пред нама је фаза која подразумијева институционално прилагођавање.

Ипак, за нас као и, вјерујем, друге земље у региону важна је даља транзиција вриједности. То је, уосталом, процес који најдуже траје. У економском контексту то значи промовисање вриједности предузетништва као окоснице одрживих тржишних економија.

У том смислу, пред Црном Гором, а и пред другим државама, је агенда која би се могла назвати и „осавремењавање управљања“ и која подразумијева успостављање савремених приниципа у управљању државним предузећима, развој адекватних политика конкуренције у складу са ЕУ стандардима, унапређење инфраструктуре на свим нивоима, јачање капацитета у свим сегментима, како јавне аминистрације, тако и приватног сектора.


Оно што је, свакако, обиљежило период прије кризе, нарочито за земље нашег региона, је консолидација и уравнотежење јавних финансија и финансијског система, што су, свакако пратиле интензивне буџетске, фискалне и монетарне реформе.

За многе земље излазак из 90-тих, а за нас излазак из санкција, сам по себи значио је више истовремених процеса - успостављање чвршћих фискалних правила, прије свега, на расходној страни, посебно кад су у питању политика зарада, директни и индиректни трансфери предузећима и високи трошкови за администрирање пензионог и здравственог фонда, као и фонда за запошљавање, смањење државног дуга, како спољнег, тако и унутрашњег.

Упоредо са овим одвијао се процес приватизације наших државних компанија, који је приведен крају, као и вођење политика које су допринијеле стварању повољног амбијента за нове инвестиције и нове бизнисе и др.

Успостављањем фискалне равнотеже и пореске дисциплине неопходно је било креирати амбијент за враћање повјерења међународних и домаћих инвеститора. У овом дијелу чини ми се да су све земље региона направиле велики напредак. Што се тиче Црне Горе, напредак се огледа у бројним извјештајима Свјетске банке, Фреедом Хоусе, Транспаренцy Интернатионал, Херитаге фондације и др.

Црна Гора је у претходном периоду спроводила интензивне реформе и у годинама прије кризе остварила највећа фискална прилагођавања, раст економије од просјечно 9% БДП-а, суфицит 4% БДП-а, а у периоду од 2002-2008. смањила свој јавни дуг са 80% БДП-а на 26,8% на крају 2008. године, који у марту 2010. године, имајући у виду задуживања која је захтијевала економско финансијска ситуација, износи 36,3% БДП-а.

Спровођењем мјера пореске политике (смањење стопе пореза на доходак физичких лица и пореза на добит правних лица на 9%) са циљем стварања конкурентног пореског амбијента проширена је пореска база и смањено пореско оптерећење, што је унаприједило конкурентност малог и средњег бизниса, повећало интересовање познатих свјетских брендова и инвеститора, а све у крајњем допринијело подстицању снажног расту реалног и финансијског сектора.

Све су ово активности које су допринијеле обезбјеђивању макроекономске стабилности, што је важан предуслов стабилности свеукупног економског амбијента.

Наравно, за дугорочну макроекономску стабилност неопходно је водити одговорну и конзервативну фискалну политику која ће пратити договоре из Мастрихта. Свјесни ове чињенице, Влада Црне Горе је донијела сет мјера који су значили смањење јавне потрошње уз задржавање буџетског дефицита на нивоу од око 4% уз примјену златног правила да се текућим приходима финансирају текући расходи.

И управо је најновији извјештај извршних директора ММФ-а препознао активности Владе на плану фискалног прилагођавања и смањивања јавне потрошње, кроз ребаланс буџета и спровођење мјера штедње, те усвајања средњорочног фискалног оквира, као и промптну реакцију Владе Црне Горе на финансијску кризу и побољшање ликвидности у банкарском и реалном сектору.

Нисмо бјежали од тешких одлука – повећања акциза на гориво, ширења пореске основе укидајући олакшице на порез на добит и доходак уз задржавање ниске стопе од 9%, али ни од одлуке да се смање плате у јавном скетору. Те су одлуке биле тешке, али правовремене – данас је све више европских земаља принужено да иде у том правцу.

И управо овај извјештај треба сагледавати као потврду наших напора да сачувамо макроекономску и финансијску стабилност у Црној Гори.

Свакако, у наредном периоду важан предуслов остваривања макроекономске стабилности биће функционисање одрживог система јавних финансија кроз дефинисање фискалних „сидара“ – уравнотежење фискалног биланса, смањење јавног дуга, пад учешћа текуће потрошње у односу на БДП.

Наш највећи императив, а вјерујем и других држава из региона, је даље фискално прилагођавање потрошње и задуживање, како би наше јавне финансија учинили стабилним и одрживим, а Црна Гора поправила кредитни рејтинг и истрајала са “конкурентном” пореском политиком.

У том контексту, неминовно је смањивање текуће јавне потрошње, у нашем случају на испод 32% у 2013. години уз улазак у зону буџетског суфицита у истој години. То имплицира и политику обарања јавног дуга на сличан проценат. Важан аспект биће и наставак имплементације капиталног буџета на нивоу 3 до 3,5% БДП.

Ипак, без сагледавања нужних структурних реформи ова прича би остала једнострана. То је истовремено и кључ разумијевања проблема губљења конкурентности европске економије – односно проблема јавних финансија са којима се европске земље данас суочавају.

Реформе финансијског сектора су, свакако, важне. У Црној Гори смо на претходној сједници Владе утврдили предлоге неколико закона из финансијске области који имају за циљ да утврде независност централне банке, као и да супервизора банкарског сектора опскрбе широким инструментаријем мјера за дјеловање.

Ту се прича не завршава. У мјери у којој земље региона буду спремне да се суоче са питањима пензијске реформе, реформе државне управе, образовања, здравства и осталих социјалних политика, као и у мјери у којој буду посвећене унапређењу пословног амбијента у тој мјери ће остварити развојне шансе.

Наш регион има, по мом дубоком увјерењу, највећи потенцијал раста у Европи и то треба искористити. Зато је потребна ближа координација појединих политика. Вјерујем да су те области инфраструктура, припрема појединих пројеката за финансирање из области структурних европских фондова, али и хармонизација појединих сегмената пореске политике, прије свега, акциза на цигарете или финансијских политика. На тај начин, показује се зрелост креатора економских политика и шаље позитивна порука међународној инвестиционој заједници.

Хвала за пажњу.

др Игор Лукшић, потпредсједник Владе и министар финансија Црне Горе