Саопштење поводом 5. јуна - Свјетског дана заштите животне средине

5. јун - Свјетски дан заштите животне средине, установљен је на конференцији Уједињених нација у Штокхолму (1972.) која је била посвећена заштити животне средине. Од те године, 5. јун се обиљежава широм Планете и подстиче све актере у процесу доношења одлука да се још снажније заузму за заштиту природе, уз одрживо коришћење природних ресурса и смањење негативног утицаја човјека и економског развоја на животну средину и на, данас врло актуелно питање, климатских промјена.

На данашњи дан СВИ треба да застанемо и заузмемо чвршћи став да је здрава, квалитетна и очувана животна средина НАШЕ заједничко добро - наша ЗАЈЕДНИЧКА ОДГОВОРНОСТ. Зато, Свјетски дан заштите животне средине представља још један у низу подстрека да људи постану активни чиниоци одрживог и равномјерног развоја, те да преузму одговорност за очување планете. Разумијевање улоге Владе са стратешког становиста, с једне и локалних заједница у конкретном и пргаматичном аспекту очувања ресурса с друге стране, кључно је за побољшање квалитета животне средине и остварења сигурније и просперитетније будућности за све.

Тема обиљежавања Свјетског дана заштите животне средине 2010. гласи 'Бројне врсте. Једна планета. Једна будућност'. С обзиром да су Уједињене нације 2010. годину прогласиле Међународном годином заштите биодиверзитета, избор теме посвећене њеном очувању намеће се као једини логичан избор. Од процијењених 5 па до чак 100 милиона врста које настањују нашу планету, њих 17.291 је на рубу изумирања. Нажалост, та бројка представља само врх леденог бријега, јер многе врсте нестају и прије него што их научници успију открити и описати, а стопа изумирања сваке се године још више повећава.

У овом тренутку, сва одговорност лежи на човјеку, на сваком појединцу, јер основни узрок данашњих последица лежи у дјеловању човјека. Зато се данас воде политичке, технолошке и економске битке за смањивање утицаја климатских промјена и њихово даље ублажавање како би, измедју осталог, и биолошка разноликост могла опстати у измијењеним условима који неминовно утичу на животну средину. Крчење великих шумских површина, исушивање мочвара, испуштање гасова у атмосферу са ефектом стаклене баште, само су неке од активности којима смо утицали на измјену климатских услова, а самим тим, умањили квалитет животне средине, што је неповратно уништило у одређеном степену разноликост живота на Земљи.
Слично као што културна разноликост представља вриједност која даје особени печат нацијама и земљама, тако је неопходно схватити и прихватити чињеницу да биолошка разноликост представља основ за здраву животну средину, па самим тим један од инструмената за борбу против климатских промјена и за изналажење рјешења за квалитенији и здравији живот свих нас, на овој једној - НАШОЈ ЗАЈЕДНИЧКОЈ Планети. Зато смо сви позвани да својим личним ангажманом допринесемо очувању природних станишта и разноликости биљних и животињских врста, и тако помогнемо у отклањању опасности да заувијек изгубимо још већи број врста.

На свим нивоима - глобално, међудржавно, регионално и национално улажу се напори да се постигну договори и нађу ријешења за изазове са којима се суочава животна средина. Међутим, данас смо свјесни да је локална заједница основа за промјену понашања према примарном човјековом окружењу, на шта указују многи међународни споразуми и успјешно спроведене активности и постигнути резултати на локалном нивоу, у градовима широм Планете. Самим тим, УЈЕДИЊЕЊЕ свих актера, свих нас, кључ је успјеха за одрживост наше Планете, за очување биолошке разноликости.

Данас, на прагу двадесетогодишњице проглашења еколошке државе, Црна Гора има видан и очигледан напредак у изради стратешких докумената. Колико се у нашој земљи улаже напора на усвајању и примени тековина и стандарда Европске уније, потпврђује и податак да је до сада наслијеђено и потписано 57 међународних споразума и конвенција. Црној Гори је циљ да заштити скоро четвртину површине, што је и предвиђено Просторним планом Црне Горе до 2020. Поред тога, имамо 5 националних паркова (најновији НП Проклетије), већи број споменика природе, природних предјела посебних одлика и међународно заштићених предјела УНЕСЦО (Дурмитор и сливно подручје канјона Таре, Которско-Рисански залив). Ту су такође РАМСАР, Скадарско језеро, Емералд станишта Бернске конвенције, подручја од међународног значаја за боравак птица (ИБА) и станишта за опстанак биљака (ИПА). Просторним планом је предвиђено да Црна Гора до 2020. посједује 6 националних паркова (будући Орјен), 6 регионалних паркова (Љубишња, Биоч-Маглић-Волујак, Сињавина, Турјак и Хајла, Виситор и Зелетин, Комови и Румија) и 3 међународна заштићена подручја.

Медјутим, много тога треба још урадити- треба спровести и поштовати стандарде и изведена законска рјешења која су донесена. Треба установити „здраву“ праксу, која ће наш развој засновати на „зелним“ одлукама и чистијим технологијама. Зато на Свјетски дан заштите животне средине још снажније се обавезујемо да утемељимо будући развој на принципма одрживог развоја и, самим тим, сачувамо ресурсе за генерације које долазе.