- Влада Црне Горе
Ауторски текст министра правде Мираша Радовића
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Ауторски текст министра правде Мираша Радовића
Објављено: 12.06.2010. • 21:59 Аутор: Биро
Централна банка Црне Горе је основана Законом о Централној банци Црне Горе из 2000.год као самостална организација која је једино одговорна за монетарну политику, успостављање и одржавање здравог банкарског система и ефикасног платног промета у Републици.
У складу са тим Законом, Централном банком управља Савјет Централне банке, а генерални директор који има два замјеника је извршни функционер који је задужен за дневно пословање банке.
Постојећи Савјет има седам чланова. Чланови савјета су: предсједник Савјета, генерални директор и два замјеника генералног директора, који су извршни функционери Централне банке и предлаже их радно тијело Скупштине надлежно за избор и именовања и три члана које предлаже Влада. Чланове Савјета именује Скупштина.
Уставом Црне Горе Централна банка је успостављена као самостална организација одговорна за монетарну и финансијску стабилност и функционисање банкарског система. Уставом је уредјено да Централном банком управља Савјет Централне банке, а руководи гувернер Централне банке. Гувернера и чланове Савјета именује и разрјешава Скупштина.
Дакле, према наведеним уставним одредбама Централна банка Црне Горе у односу на важећи закон има нове надлежности, статус и организацију коју треба ускладити .
У складу са тим, Предлогом Закона о ЦБЦГ предвиђено је да Савјет централне банке чине гувернер, два вицегувернера и четири члана Савјета. Чланове Савјета именује Скупштина, гувернера именује Скупштина на предлог предсједника Црне Горе, а два вицегувернера именује Скупштина на предлог гувернера.
Будући да се према Предлогу Закона у складу са новим Уставом састав Савјета и начин предлагања и именовања уређују другачије у односу на рјешења из важећих Закона о ЦБЦГ и да Влада више не предлаже чланове Савјета, већ је то у надлежности Скупштине, било је било неопходно прописати да се чланови Савјета именују у складу са одредбама новог Закона.
У односу на изражени став да је такво предложено рјешење у супротности са чланом 2. Уставног Закона за спровођење Устава Црне Горе, сматрам да таква констатација нема утемељење. Уставни закон је процедурални и регулише питања везана за прелазни период са ранијег на нови уставни режим. Ова одредба подразумијева да са радом настављају органи власти и други државни органи, организације и службе и органи локалне самоуправе које познаје и један и други Устав. Дакле односи се на оне уставне категорије које уставне измјене не не доводе у питање.
Надаље, треба нагласити да је суштина поменуте одредбе, не да заштити позицију лица које покрива неку функцију нити органа у појединој институцији, већ да обезбиједи континуитет функционисања органа који су постојали на основу ранијег устава и нашли своје мјесто у новом Уставу.
Насупрот овој одредби постоје одредбе које ограничавају вријеме за ускладјивање закона са Уставом, па и Закона о Централној банци Црне Горе. С обзиром на измијењене надлежности и позицију управљачких и руководећих структура Централне банке Црне Горе, несумњиво се намеће обавеза да се у складу са новим Уставом и новом законском организацијом мора извршити избор ових структура. Било би апсурдно да се на основу Устава и Закона говори о једној управљачкој и руководној структури, а да је она у сасвим другом садржају присутна у функционисању Централне банке.
Сличну ситуацију имамли смо када је ријеч и о другим државним органима. Тако су Судски савјет и Тужилачки савјет новим Уставом утемељени као уставне категорије са новом структуром и надлежностима. То је условило да се одмах по доношењу Закона о Судском савјету и Закона о измјенама и допунама Закона о државном тужилаштву изврши избор чланова ова два савјета при чему то нико није доводио у питање, нити је могао то да учини њихову новоуспостављену структу и другачије утврдјене надлежности.
При свему овоме не треба изгубити из вида да Уставни Закон за спороводјење Устава процедуралне природе и не третира материјално правна стања и каотакав не може имати већу правну снагу од било којег другог закона.
Према томе, уопште се неможе говорити о било каквој несагласности Предлога Закона о Централној банци са Уставом Црне Горе.
У складу са тим Законом, Централном банком управља Савјет Централне банке, а генерални директор који има два замјеника је извршни функционер који је задужен за дневно пословање банке.
Постојећи Савјет има седам чланова. Чланови савјета су: предсједник Савјета, генерални директор и два замјеника генералног директора, који су извршни функционери Централне банке и предлаже их радно тијело Скупштине надлежно за избор и именовања и три члана које предлаже Влада. Чланове Савјета именује Скупштина.
Уставом Црне Горе Централна банка је успостављена као самостална организација одговорна за монетарну и финансијску стабилност и функционисање банкарског система. Уставом је уредјено да Централном банком управља Савјет Централне банке, а руководи гувернер Централне банке. Гувернера и чланове Савјета именује и разрјешава Скупштина.
Дакле, према наведеним уставним одредбама Централна банка Црне Горе у односу на важећи закон има нове надлежности, статус и организацију коју треба ускладити .
У складу са тим, Предлогом Закона о ЦБЦГ предвиђено је да Савјет централне банке чине гувернер, два вицегувернера и четири члана Савјета. Чланове Савјета именује Скупштина, гувернера именује Скупштина на предлог предсједника Црне Горе, а два вицегувернера именује Скупштина на предлог гувернера.
Будући да се према Предлогу Закона у складу са новим Уставом састав Савјета и начин предлагања и именовања уређују другачије у односу на рјешења из важећих Закона о ЦБЦГ и да Влада више не предлаже чланове Савјета, већ је то у надлежности Скупштине, било је било неопходно прописати да се чланови Савјета именују у складу са одредбама новог Закона.
У односу на изражени став да је такво предложено рјешење у супротности са чланом 2. Уставног Закона за спровођење Устава Црне Горе, сматрам да таква констатација нема утемељење. Уставни закон је процедурални и регулише питања везана за прелазни период са ранијег на нови уставни режим. Ова одредба подразумијева да са радом настављају органи власти и други државни органи, организације и службе и органи локалне самоуправе које познаје и један и други Устав. Дакле односи се на оне уставне категорије које уставне измјене не не доводе у питање.
Надаље, треба нагласити да је суштина поменуте одредбе, не да заштити позицију лица које покрива неку функцију нити органа у појединој институцији, већ да обезбиједи континуитет функционисања органа који су постојали на основу ранијег устава и нашли своје мјесто у новом Уставу.
Насупрот овој одредби постоје одредбе које ограничавају вријеме за ускладјивање закона са Уставом, па и Закона о Централној банци Црне Горе. С обзиром на измијењене надлежности и позицију управљачких и руководећих структура Централне банке Црне Горе, несумњиво се намеће обавеза да се у складу са новим Уставом и новом законском организацијом мора извршити избор ових структура. Било би апсурдно да се на основу Устава и Закона говори о једној управљачкој и руководној структури, а да је она у сасвим другом садржају присутна у функционисању Централне банке.
Сличну ситуацију имамли смо када је ријеч и о другим државним органима. Тако су Судски савјет и Тужилачки савјет новим Уставом утемељени као уставне категорије са новом структуром и надлежностима. То је условило да се одмах по доношењу Закона о Судском савјету и Закона о измјенама и допунама Закона о државном тужилаштву изврши избор чланова ова два савјета при чему то нико није доводио у питање, нити је могао то да учини њихову новоуспостављену структу и другачије утврдјене надлежности.
При свему овоме не треба изгубити из вида да Уставни Закон за спороводјење Устава процедуралне природе и не третира материјално правна стања и каотакав не може имати већу правну снагу од било којег другог закона.
Према томе, уопште се неможе говорити о било каквој несагласности Предлога Закона о Централној банци са Уставом Црне Горе.
Везани чланци:
БОК одржао седму редовну сједницу 30.11.2024.
Gjeloshaj поново позван у Вашингтон 01.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?