Ауторски текст, Иване Кољеншић, објављен у дневном листу Побједа "Како се финансира буџет Уније"

Приступањем Црне Горе Европској унији, отвориће јој се више могућности за добијање средстава из буџета ЕУ. И то је само почетак, јер ће са сваким кораком према ЕУ пуно нових могућности тек бити отворено у будућности.

Када је ријеч о финансијској помоћи државама Европске уније које се налазе у процесу приступања, претприступна финансијска помоћ има за циљ да олакша процес интеграције земље кандидата у ЕУ. Основна логика коришћења претприступне помоћи јесте у томе да се земља припреми за коришћење кохезијских средстава за вријеме када ће постати пуноправни члан. Зато, у периоду кандидатуре средства треба знати ефикасно искористити, јер коришћење средстава буџета Уније за кохезионе намјере заснива се на принципу националног суфинансирања. На примјер, ако држава корисница жели повући 100€ из буџета ЕУ, онда она треба да обезбиједи из властитог буџета још 25€. Дакле, без тих 25€, нема ни оних 100€ из европског буџета. То значи да држава мора да обезбиједи довољан обим средстава за суфинансирање. Пракса говори да, прије уласка у ЕУ, то није велики проблем. Разлог је у томе да је обим средстава, која се у том периоду добијају из фондова Европске уније релативно мали, па је и обим новца потребан за национално суфинансирање релативно мали. Након уласка у ЕУ, омогућен је приступ знатно већем обиму средстава, а то значи и више новца за национално суфинансирање.

Поставља се питање, из којих извора се финансира буџет Европске уније? У најкраћем образложењу овог питања, рекло би се да су то три извора. Један су тзв. традиционална властита средства, односно приходи од царина који се прикупљају на границама ЕУ као царинске уније. На примјер, царине које једна држава чланица прикупи на граници са другом државом чланицом нису више приходи буџета прве државе чланице већ буџета Уније. Други извори су приходи од ПДВ-а земаља чланица, а највећи извор прихода, представљају уплате замаља чланица засноване на бруто националном дохотку (Гросс Инвестмент Инцоме - ГНИ). Суштински, буџет Европске уније се финансира трансфером средстава из буџета земаља чланица, што зависи од економског потенцијала одређене државе чланице и темељи се на учешћу њеног ГНИ-а у ЕУ ГНИ-у. На примјер, када Црна Гора постане чланица ЕУ онда ће она бити обавезна да уплаћује новац у буџет Уније и то ће бити одлив средстава из националног буџета. На другој страни, Црна Гора ће добити могућност да користи средства европског буџета. У случају да нека држава чланица више улаже у буџет Европске уније него што повратно из њега добија, то не значи да је она губитник процеса интеграције. Напротив, њен добитак је у томе што остварује дугорочан слободан приступ својих роба на тржишта других држава чланица, што је, уосталом, и једна од најважнијих користи процеса интеграција у економији. Када погледамо структуру издатака буџета ЕУ, онда се уочавају двије основне ставке. Једна је пољопривреда, односно Заједничка пољопривредна политика ЕУ за чије финансирање се издаваја око 40% укупног буџета Европске уније, док другу ставку представљају издаци за тзв. кохезиону политику. Ријеч је о средствима која су намијењена бржем развоју мање развијених регија ЕУ и основни циљ тих издатака је да се смање разлике у развијености у оквиру уније. Главни примаоци тих кохезионих средстава су нове чланице ЕУ, јер су оне мање развијене од велике већине старих чланица.

Средства из буџета ЕУ Црној Гори су тренутно доступна кроз Инструмент за претприступну помоћ-ИПА. У поређењу са земљама које се тренутно налазе у претприступној фази, Црна Гора се издваја као земља са највећом буџетском алокацијом по глави становника (за периоду од 2007. до 2013. године око 361.808€ по глави становника). То је добар показатељ, јер цијели претприступни процес је у ствари припрема за коришћење знатно већих финансијских средстава које се дају држави чланици. Тако, садашње и будуће државе чланице ће несумњиво морати да пронађу своје мјесто у планирању буџетског циклуса ЕУ и да буду што активније, како би више и добиле.


мр Ивана Кољеншић, самостални савјетник у Министарству финансија Црне Горе