Стразбур: Говор предсједника Владе Мила Ђукановића на Пленарном засиједању Парламентарне скупштине Савјета Европе

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ:
Излагање на Пленарном засиједању Парламентарне скупштине Савјета Европе,
Стразбур 22.06.2010. године

Поштовани господине Предсједниче,
Поштовани Генерални секретаре,
Поштовани посланици,
Даме и господо,

Изузетна ми је част да се у својству предсједника Владе Црне Горе, најмлађе чланице Савјета Европе, али државе са дугом традицијом историјског и цивилизацијског трајања, обратим овом високом дому. Захваљујем предсједнику Парламентарне Скупштине Мевлуду Чавушоглуу на овом престижном позиву. Користим прилику да му честитам преузимање ове одговорне функције у времену бурних изазова са којима се данас суочава Европа и савремени свијет. Ово је и вријеме корјенитих реформи најстарије политичке паневропске организације, како би се осигурало да она у условима нове европске и свјетске архитектуре реафирмише своју улогу и настави са кључним доприносом у очувању и промовисању фундаменталних европских вриједности – прије свега, људских права и владавине праве. Посебно захваљујем предсједнику Чавушоглу што је Црна Гора била међу првим земљама које је недавно посјетио током његовог боравка у региону. То видимо и као важно признање за досадашње напоре и успјехе Црне Горе у изградњи функционалне демократије. Такође, и промовисању европских вриједности у нашем региону.

Упућујем изразе високог поштовања генералном секретару СЕ Торбјорну Јагланду за изузетне напоре и динамичне активности које успјешно предузима у циљу јачања позиције и осавремењавања улоге Савјета Европе. Такође, и за даљу изградњу партнерског односа и сенергије са ЕУ. Исто тако, са ОЕБС и УН. Ми то видимо и као незаобилазан оквир за унапређење сигурности и безбједности широм континента, кроз јачање владавине права, људских права и слобода. То је услов и динамичнијег демократског и економског развоја држава нашег региона и његове интеграције у ЕУ.

Посебно ми је драго што се моја посјета Стразбуру реализује у години обиљежавања 60-то годишњице Европске конвенције о људским правима. Такође, и у вријеме македонског предсједавања Комитетом министара СЕ. И то је потврда општег прогреса свих наших земаља и цијелог региона Западног Балкана на путу до остварења заједничких европских и евроатлантских циљева.

Црна Гора је прије четири године обновила своју државност на референдуму одржаном по највишим демократским стандардима. Већ тада, доказалали смо да успјешно изграђујемо и промовишемо европске демократске стандарде у региону, што смо наставили да радимо и у постреферендумском периоду. Радује нас, што се пратнерство са СЕ, успостављено у том процесу, посебно кроз ангажман Венецијанске комисије, наставило и продубило. Данас је Црна Гора препозната као примјер успјешности европске политике у Југоисточној Европи, земља добрих вијести, незаобилазни фактор регионалне стабилности. Ово су само неке од оцјена највиших европских званичника. Недавни локални избори потврдили су политичку стабилност Црне Горе. Такође, учврстили смо међуетнички склад и међувјерски и мултикултурални дијалог. Динамизирали смо системске реформе, што омогућује складно функционисање и подјелу законодавне извршне и судске власти и све наглашенију улогу локалних самоуправа.

Посвећни смо изградњи грађанског друштва по европским стандардима. Интензивирамо напоре на јачању институција и владавине права, што је основ и за видљивије резултати у борби против корупције и организованог криминала. Такође, и у области ефикасније имплементације усвојених закона.

Очували смо макроекономску стабилност и у условима глобалне економске и финансијске кризе. У прошлој години имали смо веома успјешну туристичку сезону. Такође, остали смо и лидер у региону и међу водећим земљама Европе у привлачењу страних директних инвестиција мјерено по глави становника. Око 80 % инвестиција било је из земаља ЕУ. Тај позитивни тренд настављен је и у првој половини ове године. Заокружили смо припреме за почетак реализације крупних пројеката у области путне инфраструктуре, енергетике и туризма, што ће дати нови замах даљем економском развоју наше земље. Користим прилику да изразим захвалност Банци за развој Савјета Европе на финансијској подршци социјалним пројектима у Црној Гори.

Сагласно нашим капацитетима, активан смо чинилац међународне коалиције у тражењу одговора на савремене изазова на глобалном плану.

Остварили смо динамичан прогрес на путу европских и евроатлантских интеграција. Наши грађани од децембра прошле године слободно путују у земље Шенген зоне. Црна Гора је од успостављања првог уговорног односа са ЕУ, прије двије ипо године, данас, са реалним изгледима да до краја ове године добије статус кандидата и препоруку за отпочињање преговоре о приступању ЕУ. Квалитетно и у року смо одговорили на Упитник ЕК. Споразум о стабилизацији и придруживању је, након несметане ратификације у 27 земаља чланица ЕУ, ступио на снагу 1. маја. Прије неколико дана у Луксембургу одржана је конститутивна сједница Савјета за стабилизацију и придруживане између ЕУ и Црне Горе.
Поруке са недавно одржаног састанка на високом нивоу ЕУ – Западни Балкан у Сарајеву потврдиле су посвећеност Брисела политици проширења и пуној интеграцији региона у ЕУ. Оне су значајно охрабрење за Црну Гору и све наше сусједе. Тачно је да политичке елите у државама региона треба да спроводе реформе, првенствено, због интереса њихових грађана. Међутим, позитивна реакција ЕУ, која промовише напредак држава у складу са властитим достигнућима, помаже нам да радимо боље, више и брже. Зато, сматрамо изузетно важним да се одржи динамика процеса. Ми очекујемо фер услове и објективно оцјењивање напретка сваке земље појединачно.

Пуноправно чланство у НАТО је такође кључни приоритет Црне Горе. Из угла Владе Црне Горе, интеграција у Евро-атлантске структуре је, прије свега, гарант дугорочне стабилности региона. Демократски и економски развијен Западни Балкан, чврсто интегрисан у ЕУ и НАТО, подједнако је у интересу региона и ЕУ и шире - Медитерана. То је формула дугорочне стабилзације Западног Балкана и трајан допринос безбједности на европском и глобалном нивоу.

Црна Гора је за веома кратко вријеме направила изузетне резултате на путу интеграције у НАТО. Од децембра 2009. године, Црна Гора је у МАП – Акционом плану за чланству, у предворју НАТО. Прошле недјеље у Бриселу на засиједању Сјеверноатлантског савјета заокружен је двогодишњи циклус Индивидуалног партнерског акционог плана ИПАП. Интензивно радимо на изради Годишњег националног програма, и на јесен ћемо отпочети први годишњи циклус у оквиру МАП. Од марта 2010. први контигент Војске Црне Горе, у саставу мађарског контигента, у реону Сјевер, под њемачком командом, учествује у ИСАФ Мисији у Авганистану

Ови и други резултати у великој мјери су и резултат изузетне сарадње и партнерства са Савјетом Европе, који је у Црној Гори присутан цијелу посљедњу деценију, много прије него је постала независна и међународно призната држава. У пуноправно чланство СЕ Црна Гора је примљена 11. маја 2007. године. У свим структурама црногорског друштва значај тог чина препознаје се као снажан импулс за бржи демократски и укупан развој наше државе и за остварење наших стратешких циљева. Своју политику недвосмислено темељимо на принципима и вриједностима Савјета Европе и залажемо се за конструктиван дијалог и сарадњу са свим државама чланицама ове организације у циљу развоја и ширења демократије, владавине права и економске стабилности и развоја.

Цијенимо да досадашњи резултати потврђују чврсту опредјелјеност и спремност Владе да ефикасно спроводи обавезе које произилазе из чланства у Савјету Европе. У том циљу, Влада - је усвојила и Акциони план за сарадњу у постпријемном периоду за 2008 – 2010. Тај план одсликава кохерентан приступ у сарадњи са Савјетом Европе и дефинише активности и обавезе надлежних ресора и институција. До сада су ратификоване 73 конвенције. Од обавезних за потписивање остала је само једна, а за ратификацију још три конвенције СЕ. Радује нас оцјене релевантних представника СЕ да Црна Гора предњачи у брзини испуњавања преузетих обавеза. Међутим, као и у случају европске и евроатлантске интеграције, полазиште Владе је да је квалитет обављеног посла важнији од брзине, да чланство у СЕ није циљ сам по себи, већ првенствено механизам трансформације цјелокупног друштва, како би се што прије достигао стандард европског грађанина 21. вијека.

Конкретна подршка Савјета Европе, извјештаји и препоруке Парламентарне скупштине и експертских комитета су од великог значаја за даљи развој демократског, грађанског и реформски орјентисаног друштва у Црној Гори. Сарадња Црне Горе са Савјетом Европе остварује се у бројним областима, као што су: подршка парламентарним институцијама; усклађивање изборног законодавства са Уставом; јачање локалне самоуправе; програми и реформа правосуђа; образовање и медији; развој поузданог и функционалног затворског система, уз поштовање основних људских права и стандарда; развој поуздане и ефикасне полицијске службе, јачање борбе против свих облика криминала и корупције; унапређење једнакости, толеранције и мира – једнаких права и третмана за РАЕ популацију, приступ документима за Роме и остала расељена лица, очување културног и природног насљеђа.

Сарадња са Венецијанском комисијом, чија су стручна мишљења значајно допринијела квалитету законодавства у Црној Гори, има посебан значај у даљем развоју достигнутих демократских стандарда у црногорском друштву. Током 2009. године, осам закона је прошло експертизу Савјета Европе. Најновији примјер је ново изборно законодавство, којим ће, између осталог, бити унапријеђено и питање заступљености мањинских народа у Парламенту.

Поштовање и промовисање људских права и владавине права је наша трајна обавеза. Значајну улогу у овом процесу има и сарадња са Комесаром за људска права. Његов извјештај представља својеврсну Мапу пута у даљем спровођењу активности у сфери заштите људских права и слобода.

Од великог значаја је и сарадња са Европским судом за људска права, који Црна Гора доживљава као врхунац правне заштите грађана Европе. Искуства и пракса овог Суда постали су, посредством нашег националног заступника, лакше доступни нашем систему правосуђа. Ми снажно подржавамо реформе Европског суда и поздрављамо увођење одговарајућих метода за филтрирање предмета ради његове веће ефикасности, на линији Декларације из Интерлакена. Најбољи допринос том циљу је изградња стабилног правног оквира и јачање независног судства на националним нивоима. У том процесу, незамјењива је експертиза и интензивна подршка Савјета Европе.

У протеклом периоду, у Црној Гори смо спровели свеобухватне активности на јачању независности и самосталности судова. Развили смо законодавни оквир и унаприједили материјалне и техничке услова за рад судија. Такође, и људске ресурсе. То је резултирало и значајним повећањем ефикасности судства, што илиструје и чињеница да је број заосталих предмета из претходних година у судовима смањен за 76,19%.

На плану даљег јачања независности и капацитета правосудних власти, велики значај има имплементација пројеката СЕ ПРОСЕЦО - “Подршка тужилачкој мрежи у Југоисточној Европи”, пројекта Савјета Европе о сајбер–криминалу и Обуке судија и државних тужилаца.

Црна Гора је остварила запажене резултате у борби против корупције, спрјечавања прања новца и финансирања тероризма. Према Извјештају о усаглашености (усвојен децембра 2008.), Црна Гора је имплементирала 66,6% ГРЕЦО препорука (16 од 24) из извјештаја о И и ИИ евалуацији Црне Горе, док је осам препорука дјелимично спроведено. У марту 2009. године усвојен је Извјештај експерата Савјета Европе (МОНЕYВАЛ) о трећем кругу детаљне процјене Црне Горе у области спрјечавања прања новца и финансирања тероризма, који оцијењује усаглашеност са међународним стандардима у овој области. Спроведена је 41 препорука или 83,67%, од укупно 49. У Извјештају за 2010. године констатован је даљи напредак Црне Горе.

Црна Гора принципијелно подржава све активности усмјерене на јачању конвенцијског система, заштити људских права и слобода, као темеља владавине права, демократије и заједничког европског идентитета. Од учлањења у Савјет Европе, направили смо значајан искорак у правцу усвајања одговарајуће законске регулативе и њеног усклађивања са стандардима Европске Конвенције о људским правима. Такође, и на плану јачања институционалних капацитета, испуњавања обавеза из Конвенције Савјета Европе. Подигли смо и ниво партиципације у тијелима Савјета Европе. Први извјештај извјестилаца СЕ о степену испуњења обавеза Црне Горе , усвојен у априлу ове године на пленарној сједници овог Парламента, јасан је показатељ напретка који је Црна Гора постигла у трогодишњем периоду чланства и доказ њене привржености циљевима и вриједностима Савјета Европе. Исто тако, и јасан путоказ да још одлучније наставимо процес реформи у складу са препорукама Извјештаја.

Усвајањем новог Устава показали смо да смо политички одговорно друштво, опредијељено да наставимо са унапређењем правног, политичког, економског и безбједносног система Црне Горе по европским мјерилима. Проактивним приступом и одговорношћу у извршавању обавеза које проистичу из чланства у СЕ и прихватањем европских принципа и најбоље праксе, доказујемо да је наш стратешки дугорочни циљ и интерес да будемо у заједници напредних европских држава и народа. Тиме, на најбољи начин, демонстрирамо и нашу приврженост циљевима и принципима Савјета Европе. Наша визија будућности је да кроз конкретни напредак у даљем усвајању и промовисању европских вриједности потврђујемо нашу припадност европском културном и цивилизацијском кругу, у најбољем интересу наших грађана.

Уважени посланици,
Даме и господо,

Кључни приоритет наше политике је регионална сарадња и јачање добросусједских односа. Ми немамо отворених питања са сусједима. Сматрамо да је за Црну Гору, као и за све земље региона, то најбоља препорука за даљи напредак у интеграционим процесима.

Током ове године Црна Гора је предсједавајући три важне регионалне иницијативе: Јадранско–јонске, Централно–европске и Процеса сарадње у Југоисточној Европи. То је за Црну Гору велика част, али и велика обавеза и шанса да се још активније препоручи као незаобилазан фактор у снажењу регионалне стабилности. Радујемо се успјесима наших сусједа. Подржавамо и доприносимо политици помирења и дијалога, чврсто увјерени да се преостали регионални проблеми могу рјешавати једино дипломатским и политичким путем.

Стабилност, ширење толеранције и међусобног уважавања, одржив економски развој, изградња правне државе и ефикаснијих институција система, формула су успјеха сваке државе и услов напретка. Црна Гора је одлучна да настави да доприноси миру, стабилности и просперитету региона и Европе. Сигуран сам да је Савјет Европе препознао ту одлучност и да ће и убудуће бити снажна подршка демократским промјенама и европском напретку Црне Горе.

Поштовани предсједниче,
Уважени посланици,

Увјерен сам да нас досадашњи и будући одговоран однос према обавезама из наше европске агенде препоручује за даљи напредак у процесу европске интеграције. Исто тако, да на том путу можемо рачунати на јачање партнерства са СЕ, чему ће препознатљив допирнос давати и Мисија Црне Горе у Стразбуру и парламентарна делегација у ПС СЕ.

Хвала на пажњи!