Ауторски текст, Владислава Караџића и Радована Живковића, објављеног у дневном листу Вијести

У свјетлу недавне посјете представника ММФ Црној Гори, у јавности се развила полемика око обрачуна и пројекција макроекономских агрегата, а посебно БДП. У лаичкој и стручној јавности су изнесена дисонантна и дијаметрално супротна мишљења и констатације.

У циљу разумијевања ситуације, неопходно је истаћи неколико основних чињеница. Бруто домаћи производ (БДП) је, најједноставније речено, сума свих новостворених вриједности у националној економији у једној фискалној (поклапа се са календарском) години. Стандардна међународна методологија за обрачун БДП укључује двије методе: производну – показује структуру стварања БДП по дјелатностима и висину пореза умањених за субвенције који улазе у обрачун и потрошну – структура БДП по видовима потрошње (износ који потроши становништво и држава увећан за инвестиције, промјене залиха и нето извоз (вриједност извоза у фискалној години умањен за вриједност увоза). Обрачун БДП по обје методе мора бити идентичан новоствореној вриједности. Обрачун се изражава у номиналним и сталним цијенама (ради упоредивости се искључује утицај инфлације). У Црној Гори је за обрачун БДП задужен Монстат који не ради пројекције (кварталне, годишње) већ врши годишњи обрачун БДП на основу историјских података. Податке о вриједности БДП за претходну фискалну годину (укључујући стопе номиналног и реалног раста) Монстат званично презентује крајем наредне фискалне године. За пројекције стопа раста БДП је задужено Министарство финансија. Уз помоћ међународних експерата, развијен је једноставан, али релативно поуздан (иако арбитраран) модел за пројекције макроекономских агрегата. До 2007, када је постојао станд-бy аранжман тадашње државне заједнице СЦГ са ММФ-ом, преузимане су пројекције ММФ (годишње и средњорочне). Треба напоменути да су пројекције ММФ увијек веома конзервативне, што се показало и у овом случају, јер су стварне стопе раста и номинална вриједност БДП у Црној Гори у претходним годинама увијек биле значајно веће него пројектоване од стране ММФ. Везано за период 2007-2008, пројекције раста БДП дате од стане Министарства финансија показале су се много прецизније од пројекција ММФ, када су објављени коначни резулатати Монстата за наведене године. Тачно је да су номиналне вриједности БДП за 2007-2008. значајно ниже од пројектованих од стране Министарства финансија, а разлози су сљедећи: Монстат уз помоћ међународних експерата посљедњих година интензивира реформе у складу са постављеним међународним стандардима у области статистике, а посебно у складу са захтјевима Еуростата, као дио преузетих обавеза Црне Горе у европским интеграцијама. Једна од преузетих обавеза је и ревидирање годишњих података о износу БДП, за претходне двије фискалне године. Као резултат, извршена је ревизија података за 2007, уз објављивање званичних података за 2008. Према најновијим подацима за 2007, вриједност БДП је коригована надоље за око 130 милиона еура у односу на претходни извјештај.

Као што је свима који се баве овом проблематиком јасно, с обзиром да се као базна година за пројекције за наредне године узима посљедња година за коју постоје званични подаци, ревизијом података за базну годину се значајно мијењају и пројектовани нивои за наредни период. Због тога је дошло до ситуације да су званични подаци Монстата о номиналном износу БДП за 2008. значајно нижи од пројектованог нивоа БДП од стране Министарства финансија. Истовремено, треба истаћи да се стопе реалног раста израчунате од стране Монстата готово поклапају са пројекцијама Министарства финансија датим више од годину дана раније. Што се тиче пројекција које се односе на 2009, показало се колико је тешко пројектовати стопе раста у нестабилним условима изазваним појавом глобалне економске кризе. Међународне институције (ММФ, Свјетска банка, ЕБРД, Стандард&Поорс, итд.) су од средине 2008. па све до краја 2009. више пута ревидирале своје пројекције, како везане за глобалну економију, тако и за регионалне и националне економије. Показало се да ни најсофистициранији модели за пројекције нису могли да предвиде долазак глобалне економске кризе, њену дубину и дужину трајања. Илустративан примјер је управо пројекција ММФ за раст црногорске економије у 2009. из октобра 2008, када је предвиђано да ће он износити 2%. Високе стопе раста које су карактерисале црногорску економију у периоду 2006-2008 (како према пројекцијама, тако и према званичним подацима) нису биле одрживе на дуги рок. Средњорочни макроекономски модел Министарства финансија из средине 2008. предвиђао је постепено снижавање стопа раста уз стабилизацију нивоа економске активности (софт лендинг) и избалансирани и одрживи ниво јавне потрошње. Међутим, отвореност и изложеност црногорске економије довела је до удара на најзначајније изворе раста. Практично заустављање кредитне активности – због велике изложености, угрожености мајки банака и високог ризика даљих пласмана; драстичан пад цијена производа прерађивачке индустрије на међународном тржишту – за Црну Гору посебно битан пад цијена алуминијума и челика; неизвјесност на међународном туристичком тржишту – у најбољем случају у Црној Гори је у 2009. туристичко тржиште било у стагнацији.

Због наведених разлога, значајно је смањена агрегатна тражња што је довело до пада промета у малопродаји Према расположивим подацима и на њима заснованим пројекцијама Министарства финансија, црногорска економија је у 2009. имала негативну стопу реалног раста од 5,3%. То практично значи да је новостворена вриједност у Црној Гори у 2009. изражена у сталним цијенама била за толико нижа у односу на претходну годину. Пројекције ММФ за 2009. показују пад од 7%. Коначну потврду ћемо имати крајем текуће године када Монстат објави званичне податке за 2009. И поред неслагања око стопа реалног раста БДП за 2010. (ММФ пројектује негативну стопу од 1,7%, а Министарство финансија минималан раст од 0,5%), средњорочне пројекције обје институције показују опоравак и раст црногорске економије од око 3-4% просјечно годишње.

Усљед велике неизвјесности у глобалној економији, незахвално је са великом извјесношћу стајати иза кварталних или годишњих пројекција, али је битно да трендови које показује кретање основних индикатора економске активности показују постепени опоравак економије и благи раст у наредним годинама. Законодавне, структурне, фискалне и реформе у области јавних финансија су неопходан услов за остварење овог циља.