Излагање Предсједника Социјалног савјета и министра рада и социјалног старања др Суада Нумановића

ЦРНА ГОРА
Социјални савјет 


Међународна асоцијација екномских и социјалних савјета и сличних институција (АИЦЕСИС), 
Генерална Скупштина АИЦЕСИС-Њујорк 6. - 8. јул 2010. године
„Улога економских и социјалних савјета у новој свјетској економији, управаљању социјаним питањима и животном среднином“

                                         Излагање Предсједника Социјалног савјета и министра рада и социјалног старања др Суада Нумановића



Уважени Предсједниче Марзано,
Уважене колеге,
Даме и господо,


Изузетна ми је част да се у својству Предсједника Социјалног савјета Црне Горе, обратим на овој Генералној скупштини.

Црна Гора је у протекле двије деценије прошла кроз велике политичке, економске и друштвене трансформације. Након демократске обнове своје независности 2006. године, наша држава остварује политичку и економску стабилност, а придруживање Европској унији је наш стратешки циљ, и то чини основ националне програмске политике и реформских процеса које спроводимо . Својом активном улогом Црна Гора значајно доприноси унапређењу међусусједских односа и сарадње у региону и тиме отвара његове веће шансе за брже напредовање ка Европској унији.

Црногорска економија је мала,тржишно оријентисана и отворена.

У задње двије –три предкризне године имали смо високе стопе економског раста,висок прилив страних директних инвестиција и позитивне трендове на тржишту рада. Са туризмом као покретачком привредном граном, данас имамо преко 70% запослених у сектору услуга, мала и средња предузећа чине преко 90% привредне структуре и генеришу око 60 % бруто друштвеног производа.

Економија Црне Горе, као ни многе и веће и развијеније економије, није могла избјећи негативне последице глобалне економске кризе. Влада Црне Горе је реаговала доносећи низ антицикличних мјера и уз одговоран однос и понашање социјалних партнера, успјела да за сада позитивно одговори на кризу.

Транзициони процеси, економска криза, јачање савремених глобализационих трендова као израз технолошке информатичке револуције,такође су отварили многе нове изазове и код нас у Црној Гори.

Управо оваква ситуација потенцира заначај социјалног дијалога, како на националном тако и на ширем плану. И битно је да су сви учесници дијалога на истом броду, јер из такве логике социјалног партнерства и дијалога проистиче његова сврха, снага и дјелотворност.

Социјални дијалог у Црној Гори представља уставну категорију која је ближе дефинисана посебним законима, прије свега, Законом о раду, Законом о социјалном савјету и Законом о репрезентативности синдиката.

Социјални савјет Црне Горе има 33 члана: 11 представника Владе, 11 представника послодаваца и 11 представника синдиката. Мисија и циљ Социјалног савјета су успостаљвање и развој социјалног дијалога о питањима од значаја за остваривање економског и социјалног положаја запослених и послодаваца.

Модел рада нашег Социјалног савјета је европски концепт да се економска политика, политика запошљавања и социјална политика налазе у интеракцији. Улажемо велике напоре и партнерски тежимо унапређењу ових интеракција, уз чињеницу да друштва у транзицији, па и наше, све ово не могу за кратко вријеме остварити.
Вјерујем да ће даљи ток процеса европских интеграција значајно доприносити јачању социјалног дијалога у Црној Гори. У том смислу веома смо захвални Међународној организацији рада која нам у континуитету пружа подршку за унапређење социјалног дијалога.

Велике промјене последњих година обликовале су економију, пословно окружење, тржиште рада и принципе одрживог развоја.

Нови економски модел мора бити економски ефикасан, социјално праведан и еколошки одржив. Он треба да редизајнира политике које су довеле до неједнакости националних економија у протекле двије деценије. Економски и социјални савјети, прво на националном а кроз јачање и развој АИЦЕСИС-а и на свјетском нивоу, треба да се изборе да питања запошљвања, социјане заштите, животне средине и одрживог развоја имају снажан приоритет као одговор на кризу. Желим да истакнем да Црна Гора као еколошка држава настоји да партиципира у глобалним напорима да се климатске промјене успоре, њихове посљедице ублаже и да се животна средина сачува за будуће генерације.

Савјети као институционалнални оквир социјално дијалога треба да креирају иницијативе да банке поново покрену кредитно тржиште као подршку превасходно малим и средњим предузећима, да се идентификују сектори који могу дати најбољу шансу за будући развој, прије свега „греен јобс“.

Даме и господо,

На крају бих желио да истакнем да је ово вријеме, када треба да се улаже у људе – њихово образовање и унапеђење њихових живота, са нагласком на најмлађе, најстарије и лица са посебним потребама. Кроз социјални дијалог - као приоритет треба сачувати радна мјеста, уз политику активног тржишта рада и друштвено одговорног пословања.

Улога економских и социјалних савјета у сфери нове економије, управљању социјалним питањима и питањима животне средине, јесте да његови конституенти, суштински подијеле терет и одговорност остваривања консензуса о најважнијим економско-социјалним питањима која обезбјеђују одржив развој и кохезију друштва у цјелини.

Захваљујем.

Овдје можете преузети говор на енглеском језику: Говор Министрар-Неw Yорк - на енглеском.доц