Интервју помоћника министра финансија, Наташе Ковачевић, за дневни лист Побједа

САДА ЈЕ ТЕШКО ПРОЦИЈЕНИТИ када ће Црна Гора положити испит да сама „газдује“ европским новцем, али је истина да је сваким даном за корак ближе, тврде у Министарству финансија

Из ИПА фондова ЕУ кроз двије компоненте Црна Гора, као потенцијални кандидат за чланство, годишње добија 35 милиона еура и тако ће остати до 2013. Након стицања статуса кандидата и успостављања децентрализованог система имплементације - ДИС-а, Црној Гори ће бити доступне и преостале три компоненте ИПА- Регионални развој, Развој људских ресурса и Рурални развој. Претприступни фондови представљају припрему за коришћење много већих износа средстава, на која ће Црна Гора имати право након стицања чланства у ЕУ, а која ће користити кроз структурне и кохезиони фонд. Каса тада може достићи и до 4 одсто бруто друштвеног производа земље чланице. Новцем који добија Црна Гора не управља већ ЕУ. Преузимање управљања зависи од испуњавања низа иначе строгих критеријума. У овом моменту је тешко процијенити када ће Црна Гора положити испит да сама „газдује“ европским новцем, али је истина да је сваким даном за корак ближе, тврде у Министарству финансија.

- Критеријуми су веома захтјевни, каже помоћница министра финансија за уговарање и финансирање ЕУ помоћи Наташа Ковачевић додајући да је Европска комисија предвидјела шест фаза кроз које мора проћи администрација сваке земље да би добила акредитацију за самостално управљање, односно коришћење европског новца које се назива децентрализовани систем имплементације - ДИС.

- Све земље потенцијални кандидати да би добиле право да саме управљају европским новцем морају проћи фазе - успостављања структура, оцјена стања, отклањање недостатака, оцјена усклађености, национална акредитација и одлука Европске комисије о преносу одговорности за управљање средствима ИПА. Осим тога Европска комисија сада предвиђа и вријеме неопходно за спровођење свих активности у оквиру појединих фаза. Црна Гора се налази у различитим фазама ИПА компоненте. У И и ИИ ИПА компоненти - подршка транзицији и изградња институција и прекогранична сарадња, на које Црна Гора сада има право, налазимо се на почетку отклањања недостатака утврђених током оцјене усклађености. Од трајања ове фазе зависи и вријеме неопходно за добијање акредитације - каже помоћница министра одговарајући на питање да ли је могуће процијенити када би Црна Гора могла да добије акредитацију да самостално управља ИПА фондовима.

У Министарству финансија тренутно раде на изради плана активности које је неопходно спровести у овој фази и на одређивању рокова за њихову реализацију.

- Након тога ћемо имати прецизније податке о датуму добијања акредитације за ДИС. На ИИИ и ИВ компоненту ИПА -Регионални развој и Развој људских ресурса Црна Гора још нема право, јер су оне намијењене земљама које имају статус кандидата. За ове фазе успостављамо структуре па је још рано дефинисати датум за стицање акредитације за њих - каже Ковачевић.

- Црногорска администрација је, подсјећа Ковачевић, прошла прву фазу, односно генерални оквир за успостављање система управљања и контроле средствима ЕУ. У сљедећој фази је ангажована независна ревизорска кућа која је процијенила стање у свим институцијама и доставила извјештај. Тренутно се налазимо у фази отклањања недостатака која може, судећи према искуствима које ЕК има са осталим земљама, садашњим кандидатима за чланство или чланицама ЕУ, трајати од неколико мјесеци до три године. То зависи од саме администрације. Како се ради о специфичном управљачком систему и захтјевима, немогуће је прецизно дефинисати шта је све испуњено - каже Ковачевић одговарајући на питање које је критеријуме на том путу наша држава испунила, а који су још остали.

- У оквиру прве ИПА компоненте реализују се пројекти чији је циљ испуњење критеријума за улазак у ЕУ међу којима су економски, политички и они везани за испуњење обавеза које произилазе из чланства. У оквиру ИИ ИПА компоненте су пројекти из области економског развоја, са нагласком на промоцију туризма, заштите животне средине и социјалне политике. Билатерални програми се реализују с обје стране границе двије земље кориснице средстава - каже помоћница министра.

Новцем из ИПА фондова у Црној Гори, да подсјетимо, управља се на централизован начин из делегације Европске уније. Администрација Црне Горе за сада није укључена у овај процес.

Пооштрени критеријуми

- ЕК је пооштрила критеријуме за самостално управљање ЕУ средствима, каже помоћница министра одговарајући на питање каква је упоредна пракса - односно колико је, рецимо Хрватској, Словенији и другим државама региона било потребно да положе испит и добију акредитацију.

-Веома је тешко рећи колико су дуго трајале припреме за ДИС у Словенији, јер су у то вријеме важила другачија правила. Институције за децентрализовано управљање ЕУ средствима у Словенији су успостављене 1995. године. Након што је ова земља приступила ЕУ 2004. године одмах је прешла на такозвани проширени децентрализовани систем управљања - ЕДИС (Еxтендед ДИС), за који је карактеристично да националне институције самостално одабирају и имплементирају пројекте, без претходног одобрења Европске комисије. Критеријуми који су тада важили за ЕДИС сада важе за ДИС за земље у претприступној фази, што указује да су критеријуми за самостално управљање ЕУ средствима пооштрени - каже Ковачевић.

- За разлику од Црне Горе, која је средства из програма ЦАРДС имплементирала преко канцеларије Европске агенције за реконструкцију, Хрватска је почела да се припрема за децентрализовано управљање програмима ПХАРЕ, ИСПА и САПАРД 2004. године, а акредитацију за коришћење прве двије компоненте добила је 2006. године. Ово искуство је помогло тамошњим институцијама да се квалитетно припреме за ДИС у режиму ИПА инструмента. Хрватска је 2008. године имала акредитоване прве четири ИПА компоненте - каже помоћница министра додајући да је процес успостављања ДИС-а окончан за четири године.

Да не поновимо грешке Бугарске и Хрватске

Бугарска и Хрватска су два примјера одузимања акредитације за самостално управљање, односно располагање новцем из ИПА фондова.

Ковачевић каже да је прије двије године ЕУ повукла акредитрацију Бугарској, а 2007. Хрватској. Да би заштитила своје интересе Европска комисија је повукла акредитацију Бугарској за коришћење претприступних инструмената ПХАРЕ, ИСПА и САПАРД након што су њени ревизори утврдили да у систему управљања и контроле постоје слабости. Бугарска је поново добила акредитацију за ИСПА и САПАРД, годину касније након што је испоштовала препоруке ЕК за унапређење система. Акредитација за ПХАРЕ Бугарској још није враћена - одлука у процедури, објашњава Ковачевић.

- Суспензија Хрватској се односила на програм ПХАРЕ из 2006. године, а ЕК је истовремено касу за национални ИПА програм из 2008. године овој земљи смањила за 5 милиона еура, каже Ковачевић.

Она је објаснила да се ЕК на то одлучила због кашњења Хрватске у подношењу документације тадашњој делегацији Европске комисије - каже помоћница министра додајуци да је ажурност је јако важна.

Подизање имиџа државе

Добијањем и спровођењем ДИС акредитације земља показује Европској комисији да је способна „здраво“ да управља новцем земаља чланица.

Ковачевић каже да то значи да се у реализацији ових пројеката примјењују одредбе и правила које је дефинисана Европска комисија.

Мр. Миловић