Ауторски текст потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, објављен на блогу потпредсједника и у НД Вијести

Здрав и виталан финансијски систем кључ је стабилности и ликвидности сваке економије. И то је засигурно најважнија лекција коју смо научили из кризе. Економска историја је показала да су највеће економске кризе управо почињале кризом у финансијском систему, па и ова посљедња. Стога су сви напори најразвијенијих држава усмјерени ка проналажењу рјешења и успостављању механизама који ће обезбиједити дугорочну стабилност финансијског система.

У том смислу, и Црна Гора је препознала глобалне пријетње и припремила нови сет финансијских закона који улази у најбоље међународно законодавство и најбоље међународне праксе ММФ-а, Свјетске банке и Г20. Имам, прије свега, професионалну, али и моралну обавезу да кажем да су закони много „више од члана 90” и да ће Црна Гора усвајањем ових рјешења бити у друштву најуређенијих финансијских система свијета, а много испред земаља из региона, па и појединих европских земаља. Чини се да су се добра и са европским закондавством усклађена законска рјешења нашла у запећку због медијских полемика и пажње која је овој теми посвећена.

Ово из разлога, јер је управо Закон о Централној банци усклађен са најбољом међународном праксом и европским правом, пажљиво припреман уз подршку ММФ-а и Свјетске банке, уважавајући најбоље европска рјешења и директиве из ове области. Њиме ће се ојачати независност Централне банке, јер закон предвиђа нове значајно проширене надлежности чланова Савјета, а у скаду са Уставом Централној банци су дата нова овлашћења и нови органи руковођења. Централна банка добија улогу кредитора у посљедњој инстанци, у случају потребе за дјеловањем у дијелу побољшања ликвидности, а истовремено и обавезу да превентивно дјелује на начин да заштити финансијски систем од будућих превирања. Истовремено, предлогом је дефинисано да потпуно самостално располаже својом имовином. Предложеним рјешењима у потпуности се имплементира принцип независности поштујући Уговор о функционсању Европске уније. На тај начин, обезбиједиће се институционална, функционална персонална и финансијска независност. Нијесу ли то највећи аргументи независности и јачања улоге Централне банке која у сваком озбиљном економском и финансијском систему има најважнију улогу, а то је да чува стабилност једне државе?

Такође, сматрали смо да новим законима треба успоставити механизме заштите и контроле финансијског система у случају новог финансијског колапса. Такву улогу имаће ново тијело Савјет за финансијску стабилност, које ће бити успостављено по угледу на препоруке лидера Г20 и свјетског Одбора за финансијску стабилност. Иако су и Влада и Централна банка током кризе донијеле сет мјера који је наш финансијски систем учнио стабилним, Савјет ће имати улогу да препознаје потенцијалне ризике, спречава и ублажава системске ризике у финансијском систему Црне Горе, а, прије свега, превентивно дјелује у циљу спречавања нових финансијских поремећаја. Ово тијело биће потпора и подршка Централној банци у њеном дјеловању и очувању финасијског система, при чему је циљ да Савјет ни на који начин не угрози независност појединих регулатора чији га представници сачињавају. Исто тако, то може бити увод у поступно обједињавање финансијске регулације у будућем периоду.

Предлогом Закона о заштити депозита ускладили смо наш систем заштите депозита са правилима и начелима европског законодавства у дијелу повећавања нивоа заштите депозита, скраћивања рокова за поступање Фонда у случају исплате гарантованих депозита, као и унапређења техника и процедура исплате. На тај начин, обезбиједиће се највећи могући степен усаглашавања са европским и међународним праксама узимајући у обзир степен развијености финансијског система у Црној Гори. Законом је предвиђено постепено повећавање нивоа гарантованог депозита, на начин да ће овај износ у 2010. години бити 20.000 еура, у 2011. години 35.000 еура и 50.000 еура у 2011. години. То ће значити да ће већ у 2010. години 99% свих депозита бити заштићено, чиме ће се на неки начин наставити трајање Закона о мјерама за заштиту банкарског система, који се показао као један од најзначајнијих инструмената наше антикризне политике. У закон су инкорпориране директиве Европке уније, прије свега, Директива 2009/14/ЕЦ којом су државе чланице обавезане на уједначавање висине гарантованих депозита и скраћење рока за исплату гарантованог депозита

Доношење измјена и допуна закона о банкама и закона о стечају и ликвидацији банака значиће даље усклађивање са базелским принципима, препорукама ММФ-а и Свјетске банке који су указали на потребу измјена закона, јачање функције регулатора у циљу обезбјеђења већег степена стабилности банкарског система, а, прије свега, усклађивање са директивама ЕУ. Највеће измјене се односе на проширење надлежности привременог управника, те додатне могућности које ће супервизор имати на располагању у погледу изрицања мјера према банци. У том смислу, уведене су и нове категорије као што су тзв. „пурцхасе анд ассумтионс“ трансакције, које подразумијевају пренос имовине и обавеза на другу банку. Наведене одредбе су припремљене у циљу јачања повјерења у финансјиски сектор обезбјеђивањем већег степена стабилности банкарског система.

Примјена свих описаних рјешења извјесно ће помоћи спровођењу структурних реформи у једној од најважнијих области економског система.

др Игор Лукшић, потпредсједник Владе и министар финансија