Интервју помоћника министра, др Милорада Катнића, за Побједу

Уколико желимо дугорочно одржив развој, морамо градити ефикасан и конкурентан систем каже за Побједу помоћник министра финансија за међународну економску сарадњу, структурне реформе и унапређење пословног амбијента Милорад Катнић, коментаришући промјене у пословном окружењу које признају страни инвеститори, а препознају Свјетска банка и остале међународне институције.

ПОБЈЕДА: Да ли је Савјет за елиминисање бизнис баријера разматрао „бијелу књигу" савјета страних инвеститора који послују у Црној Гори и да ли је она од помоћи за елиминисање бизнис баријера?

КАТНИЋ: На посљедњој сједници 2. јула, Савјет за регулалорну реформу и унапређење пословног амбијента разматрао је „бијелу књигу" у којој су представљене генералне и појединачне препоруке о издавању грађевинских дозвола, регистрацији предузећа. страним улагањима, порезу и финансирању општина, регулативи из области хипотека, извршном поступку, банкарском сектору... Препоруке т» највећем дијелу кореспондирају са оним што Влада предузима или намјеИ да предузме да би унаприједила пословни амбијент. Страни инвеститори и Влада заједно препознају исте или сличне проблеме, а најважније је да постоји политичка и стручна подршка да се они не сакривају већ превазилазе и рјешавају. Сваку препоруку из „бијеле књиге" додатно ће анализирати државни органи и агенције. На основу тога ће бити припремљен приједлог мјера и активности које ће Савјет за регулалорну реформу и унапређење пословног амбијента укључити у акциони план за реформу лакоће пословања. Маркираћемо одговорне институције, појединце и динамику „уклањања" баријера.

ПОБЈЕДА: Страни инвеститори, поред примједби, признају да је Црна Гора урадила пуно у овој области и да предњачи у региону?

КАТНИЋ: Савјет страних инвеститора је важан партнер црногорској влади у унапређењу пословног амбијента и стварању услова за динамичан развој економије. Знатан број проблема за пословање, које је „бијела књига" препознала, већ се рјешава. Регистрација предузећа знатно је поједностављена увођењем јединствене регистрационе форме која се подноси Пореској управи и замјењује 16 различитих образаца који су се подносили у четири институције. Од 8. априла ове године, Централни регистар Привредног суда је започео издавање јединственог статистичког броја, па више није потребна додатна процедура у Монстату. Овим измјенама процедура штеди се вријеме и новац грађанима и бизнису, а уједно се рационализује и чини ефикаснијом државна администрација. Смањена је и изједначена пореска стопа на доходак физичких лица за све категорије на девет одсто, кључујући и предузетнике. Укинута је обавеза аконтативног плаћања пореза на добит правних лица и омогућено плаћање у шест мјесечних рата пореза на њихову добит за прошлу годину. Побољшане су админстративне процедуре и вријеме кроз изједначавање рокова за подношење пријава за порез на доходак физичких лица и пореза на додату вриједност, успостављен је систем обједињене регистрације пореских обвезника. Све ове активности је препознала и Свјетска банка, што ће бити евидентирано у наредном извјештају о лакоћи пословања који ће бити публикован у септембру.

ПОБЈЕДА: Припремљен је закон за унапређење пословног амбијента.

КАТНИЋ: Након интензивне комуникације са Свјетском банком и пословним удружењима, Влада је Скупштини упутила и Приједлог закона о унапређењу пословног амбијента којим се мијењају одредбе у десет других закона. То ће допринијети скраћењу рокова, смањењу броја процедура, такси и других оптерећења а бизнис. Тиме је започет процес унапређења регулативе у овој области. Све то Црну Гору и њену економију треба да учини конкурентнијом и динамичнијом, поспјеши отварање нових предузећа, побољша пословање постојећих, повећа запосленост и раст животног стандарда.

ПОБЈЕДА: Колико је тешка борба за стимулативнији бизнис амбијент?

КАТНИЋ: То је процес који доноси многе промјене које се не одигравају у вакууму него на пољу на којем има много посебних интереса који ометају реформе. Зато морамо бити истрајни и стрпљиви, јер увијек има више противника и отпора промјенама него њених подржавалаца, а прави позитивни резултати долазе накнадно.

ПОБЈЕДА: Инвеститори се жале на повећање бизнис баријера у општинама?

КАТНИЋ: У току су измјене законских прописа о финансирању локалних самоуправа како би се обезбиједила одрживост и стабилност локалних финансија, али и смањио број пореских оптерећења. Нарочито је намјера да се елиминише могућност дискреционог одлучивања у разрезивању појединих пореза, такси и накнада. Намјера је, такође, да се обрачун и наплата свих врста намета бизнису и грађанима учине додатно транспаренлним и предвидљивим, а да се локалне самоуправе охрабре на конкуренцију у привлачењу предузећа и инвеститора кроз пружање бољих услова за пословање и ефикаснију администрацију, тако да ширењем базе обвезника обезбиједе додатне приходе.

ПОБЈЕДА: Честе су жалбе страних инвестотора на непредвидљивост и нетранспарентност у наметању локалних такси?

КАТНИЋ: Понекад доносиоци одлука и њихови извршиоци, како на државном тако и на локалном нивоу, заборављају да бизнис не постоји због државе, већ држава због грађана и бизниса. Прописивање и наметање такси, накнада и других намета усред буџетске године значи додатни непланирани трошак за предузећа, који може угрозити пословање. Ако овакве одлуке постају пракса то није само непредвиђени трошак, већ и несигурност за будућност. Тржиште је у својој природи несигурно, а држава кроз регулацију и одлуке треба да помогне стабилности и предвидљивости, а не обрнуто.

ПОБЈЕДА: Како међународне агенције оцјењују напредак Црне Горе у овој области?

КАТНИЋ: Међународне агенције, прије свега Свјетска банка и Херитиџ фондација, евидентирале су кроз извјештаје знатан напредак Црне Горе у елиминисању баријера и унапређењу пословног амбијента. Црна Гора је у претходној години побољшала бизнис амбијент и за шест мјеста поправила своју позицију у извјештају Свјетске банке о лакоћи пословања 2010. На основу реформи, оцијењен је напредак Црне Горе у четири (отпочињање бизниса, издавање грађевинских дозвола, запошљавање радника и плаћање пореза) од укупно десет индикатора, а свега 11 држава је остварило побољшање у већем броју индикатора него Црна Гора. Овим побољшањима Црна Гора је заузела 71. мјесто међу 183 државе и налази се испред Пољске (72. мјесто), Турске (73), Чешке (74), Италије (78), Албаније (82), Србије (88), Хрватске (103), Грчке (109), Косова (113) и Босне и Херцеговине (116).

Црна Гора је у претходној годим проширила економске слободе и за 26 мјеста поправила своју позицију у индексу економских слобода 2010, који публикује Херитиџ фондација. И' погледу остварених бодова, највише је напредовала од свих рангираних земаља са 5,4 бода у поредењу са прошлогодишњим оцјенама. Од земаља из окружења слиједе Македонија са 4,5 бодова и Хрватска са 4,1 бодом. На основу евидентираних реформи, оцијењен је напредак наше државе у седам од укупно десет индикатора, а истовремено препознато је седам области у којима је Црна Гора изнад свјетског просјека. На укупној листи Херитиџ фондације Црна Гора заузима 68. мјесто од укупно 183 државе. Од транзиционих земаља из окружења испред нас су: Албанија (53. мјесто), Македонија (56), Словачка (35), Словенија (61) и Румунија (63). Црна Гора је испред Пољске (71. мјесто), Грчке (73), Бугарске (75), Италије (74), Хрватске (92), Србије (104) и Босне и Херцеговине (110).

Укупни резултати за прошлу годину охрабрују и потврђују да Црна Гора може да забиљежи знатан прогрес и буде лидер не само у региону већ и шире. Не смијемо да се задовољимо побољшањем које смо остварили у прошлој години. Остало је много посла који треба обавити, а не смијемо заборавити да се и друге државе такмиче и стално напредују.

Кредитни регистар биће доступан и грађанима

ПОБЈЕДА: Сет финансијских закона који су у скупштинској процедури додатно треба да олакша пословање?

КАТНИЋ: Овим законима биће унапријеђен регулаторни оквир и ојачана улога супервизора, што треба да допринесе повећању стабилности укупног финансијског система. Сто је изузетно важно, биће проширен обим информација које ће обухватити кредитни регистар. Дата је могућност да се информације из тог документа могу дати и другим правним и физичким лицима, а не само банкама.

Монопол доноси профит државним предузедма

ПОБЈЕДА: Предсједник Савјета страних инвеститора Данијел Сас за Побједу је оцјенио да би Влада требало да ревидира начин финансирања неких државних компанија. Да ли је ова оцјена утемељена и шта у овом сегменту Влада планира да промијени? КАТНИЋ: У Црној Гори је приватизовано више од 85 одсто државних предузећа. лако имамо и разочаравајућих појединачних примјера, генерално овај процес је веома позитиван и успјешан. Структура економског система је промијењена, не само са аспекта власништва већ и са аспекта повећања удјела малих и средњих предузећа, повећања конкурентности и флексибилности укупне економије.

Постоје позитивни примјери менаџмента и у државним предузећима, али су они изузеци. Неријетко су позитивни резултати пословања државних или квазидржавних предузећа посљедица монопола или привилеговане позиције на тржишту. Њихово реструктурирање и одржавање захтијева државну помоћ која, такоде, представља мијешање државе у слободно тржиште. Нажалост, сваки процес постепеног преласка из државног у приватно власништво и из централнопланске у слободну економију са собом носи ове и сличне аномалије. Важно је да се број ових примјера и обим државне подршке смањује, а да сама процедура подлијеже правилима државне помоћи и буде транспарентна. Поред ревидирања финансирања неких државних компанија, једини прави лијек је приватизација. У случајевима гдје то није могуће неминовна је ликвидација предузећа која немају тржишну будућност. У супротном, цијена коју плаћамо је двострука као трошак пореских обвезника и кроз угрожавање здравих и перспективних предузећа.

Једноставније до грађевинских дозвола

ПОБЈЕДА: Компликоване процедуре за добијање грађевинских дозвола увијек су биле у самом врху примједби инвеститора.

КАТНИЋ: На проблеме у издавању грађевинских дозвола указују не само страни инвеститори него и међународне институције. Министарство уређења простора и заштите животне средине припремило је анализу прописа који на директан или непосредан начин утичу на област уређења простора и изградње објеката, као и приједлог за ревизију законских рјешења и процедура. Циљ је да се убрза и поједностави поступак издавања грађевинских дозвола и скрате рокови и трошкови за инвеститора. Већина ресорних институција за имплементацију препорука за области из своје надлежности дала је сагласност на предложену анализу. На посљедној сједници, Савјет је дао подршку реализацији активности на даљем унапређењу стања у области грађевинских дозвола, а Измјене законских рјешења требало би ускоро да буду предложене Влади на усвајање.