Ауторски текст помоћника министра, Борислава Ратковића, за НД Вијести

Дуго већ у Црној Гори друштвено-економски развој прати снажна економска неравнотежа испољена у неравномјерном регионалном развоју. Сложен и наслијеђен економски феномен са генезом условљеном историјским, географским, економским, културолошким и другим факторима, експонирао се као озбиљан лимит интензивнијег општег привредног раста. Актуелна перцепција проблема неравномјерног регионалног развоја, у времену када Црна Гора чини напор да осмисли свој стратешки развојни смјер и када на прагу европских интеграција хоће да артикулише своју опредијељеност за прихватање вриједности и стандарда развијеног свијета, упућује на неопходност усклађивња концепта валоризације ванредних шанси и компаративних предности мање развијених региона са тим процесима. Полазећи од тога, у припреми је Стратегија регионалног развоја Црне Горе која треба да профилише регионалну димензију развоја црногорске економије и њен уплив на перформансе општег привредног раста. Очекивања да концепт Стратегије регионалног развоја Црне Горе буде конзистентан са референтним националним стратешким развојним оквиром и Националним развојним планом, који је и основни документ за стратешко усмјеравање инструмената кохезионе политике ЕУ, ће чинити основу за израду и будућег Закона о регионалном развоју Црне Горе којим ће се уобличити системски оквир за вођење политике равномјернијег регионалног развоја. Европске интеграције анте портас, са извјесношћу позитивног става у вези добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ, свакако, су значајан мотив за утврђивање државног односа према проблему неравномјерног регионалног развоја. У том контексту, обавезност прихватања принципа европске регионалне политике са процесима децентрализације власти и преношења значајних надлежности и одговорности за развој на ниво локалне самоуправе, уз примјену партнерског односа у реализацији политике регионалног развоја, у сваком случају требају чинити основ стратешког опредјелјенја у овој области. Притом се таква концептуална поставка суочава са проблемом недовољног административног капацитета јединица локалне самоуправе да препозна и изрази свој аутентични развојни интерес, могућности коришћења претприступних фондова и инструмената кохезионе политике ЕУ, те да оперативно апсолвира предвиђене сложене процедуре аплицирања, употребе средстава, мониторинга и надзора над реализацијом конкретних пројеката. Сигурно да је у том процесу оспособљавања јединица локалне самоуправе потребна подршка путем едукативних и координационих механизама са нивоа ресорних министарстава. Колико год да овај приказ нема претензије да обухвати све аспекте релације политике регионалног развоја и европских интеграција, неизбјежно је у том контексту посебно означити конкурентност као циљ укупне политике уједначавања регионалног развоја. Оспособљавање црногорске економије да као конкурентан систем остварује бенефите из оквира ЕУ, што је један од стратешких циљева развоја, има посебну димензију с регионалног аспекта. С тим у вези, чини се реалним политику регионалног развоја усмјерити у правцу јачања конкурентности појединих региона Црне Горе у односу на сличне и, по природи ствари, упоредиве регионалне цјелине из окружења и шире. Могућа упоређивања пеформанси нашег јужног региона са дубровачком регијом, сјеверног региона са алпским и сличним зонама итд, су еклатантни примјери за ову тезу.Што у најкраћем тај оквир треба да омогући?

Прије свега, Стратегију треба третирати као инструмент за коришћење средстава фондова ЕУ за финансирање пројеката чија реализација треба да утиче на смањивање дебаланса у развоју региона и побољшање регионалне конкурентности. Истовремено, равномјернији регионални развој економски интегрисаних региона, са објективно оснаженом конкурентском економском снагом сваког региона понаособ, треба уважавати као фактор и потенцијал за јачање снаге цјеловитости система. Стратешка рјешења треба да обезбиједе усклађеност развојних потреба на локалном и регионалном нивоу са макро-економским приоритетима развоја на националном нивоу. Да ли притом треба предвидјети механизме управљања или координације секторских политика, како обликовати институционални оквир за спровођење политике регионалног развоја, какве утилитарне инструменте подршке употријебити у условима тржишно оријентисаног система, како реализовати принцип одрживости развоја у посебно еколошки захтјевним регионима, су само нека од питања на која треба имати адекватан одговор. Истовремено, с посебном пажњом треба дефинисати оквир руралног развоја који чини вишезначан сегмент и регионалног и укупног развоја.

Инструментаријум конкретних мјера подршке из фискалне сфере, кредитне политике, рјешења у царинском систему и систему економских односа са иностранством, треба да понуди и нове модалитете већ препознате у свјетској пракси подстицања мање развијених подручја. У том смислу, треба искористити повољне услове и могућности за формирање слободних зона и кластерског организовања привредне активности у појединим областима. Новим законским рјешењима о финансирању локалних самоуправа која су у припреми и усмјерена на стварање одрживог система финансирања мање развијених општина и уједначавање услова њиховог финансирања, уз оптимизацију броја запослених и смањивање потрошње у локалним самоуправама, треба да се створи већи простор за реализацију пројеката од стратешког значаја за стандард грађана. У смјеру подршке новом бизнису и запошљавању од значаја је и активност новоформираног Инвестиционо-развојног фонда, која је, са значајним портфељом средстава и кредитно гарантним шемама, у знатној мјери усмјерена на подршку пројектима којим се доприноси убрзанијем развоју мање развијених региона. Притом, основ за имплементацију одређених мјера подршке и мониторинг прогреса у реализацији политике равномјернијег регионалног развоја, треба обезбиједити примјеном методологије регионалних развојних стандарда која носиоцима одлука на локалном, регионалном и националном нивоу омогућава сагледавање развојних капацитета и утврђивање развојних приоритета.

Не пледирајући на коначност рјешења и приједлога, препоруке за успостављање модерног система подршке активирању потенцијала мање развијених региона који неће угрозити слободу и равноправност актера тржишне утакмице, а који ће анимирати креативне и покретачке снаге бизниса, афирмисати пројектни приступ уз улагања у неопходну инфраструктуру и капиталне пројекте, уз институционални оквир који не би генерисао нови и гломазни административни апарат за управљање процесом, те снажну везу с могућностима које произилазе из процеса придруживања ЕУ, чине се релевантним оквиром поставке политике равномјернијег регионалног развоја Црне Горе. У том оквиру, извјесно ће се креирати објективно респектабилнија динамика раста црногорске економије.

Борислав Ратковић, помоћник министра финансија