Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића загребачком Јутарњем листу

Мило Ђукановиц: Наш модел је једноставан; најлибералнија смо економија на Јадрану

Премијер Мило Ђукановић најбољи је суговорник за разговор о црногорском туризму не само због природе своје функције него и због особне инволвираности која је помогла да Црна Гора привуче заиста угледне инвеститоре у државна земљишта на својој обали. Црногорска влада располаже с много атрактивног земљишта уз море, посебно у Боки которској, гдје је бивша ЈНА користила неке од најатрактивнијих локација, и због тога данас може врло конкретно одлучивати што се догађа на тим локацијама. Због тога премијер није само проматрач и регулатор него стварни покретач збивања у туризму. Кроз дугорочни закуп земљишта даје прилику одабраним инвеститорима да развију што желе, отворе нова радна мјеста, привуку нове госте и зараде колико могу. Капитал је наш пријатељ - то је филозофија коју заступа влада премијера Миле Ђукановића.


С премијером Ђукановићем, који се тренутно налази на одмору, разговарали смо телефонски.

• Црногорски туризам нагло се развија, али и покушава реинкарнирати из масовног у један паметнији облик елитног туризма. Многи људи с којима сам разговарао кажу како се толика улагања догађају јер је Црна Гора постала најлибералнија економија на Балкану, најотворенија за стране инвестиције.


- Слажем се. Прије неколико година почели смо градити пријатељски амбијент за капитал. У томе смо се увијек трудили бити испред других, испред конкуренције. Наш је ПДВ 17 посто, а на основне животне намирнице 7 посто. Порез на добит у Црној Гори је 9 посто. Порези и доприноси на плаће из године у годину су смањивани тако да смо и ту дошли на 9 посто пореза на плаће, а на сличном су нивоу и доприноси за мировинско. Сад смо усредоточени на елиминацију баријера за бизнис. Посебан тим који води потпредсједник Владе и министар финанција Игор Лукшић скенира цијели правни систем и предлаже Влади што је то што треба, најчешће, укинути или промијенити. То је једна од кључних тема којима се Влада бави, како учинити проходнији систем за инвеститоре.

• У транзицијским земљама владе које толико отварају земљу странцима нису увијек омиљене, често су због тога на удару опозиције и јавности. Какво је ваше искуство?

- У самом почетку није постојало довољно повјерења у такву оријентацију Владе. Да, у земљама у транзицији то се често карикирало од стране опозиције као неки сумњиви Владини деалови са страним капиталом. Међутим, вријеме нам је дало за право. Црна Гора је три године заредом била лидер у регији и међу прве три еуропске државе по директним страним инвестицијама пер цапита. Чак и лани, у дубокој еуропској кризи, имали смо 1,7 милијарди директних страних инвестиција. То је најбоља потврда исправности политике отворености владе Црне Горе према страним инвеститорима.

• Влада је створила позитивно окружење за стране инвестиције у туризам, али пронашли сте и конкретне инвеститоре којима сте дали атрактивна државна земљишта. Како сте задовољни развојем тих пројеката?

- Сматрали смо да кроз земљишта која смо наслиједили, од којих су нека била војне намјене у бившој држави, можемо мијењати туристички имиџ Црне Горе. Велик дио најатрактивнијих локација у Боки которској био је у функцији обране тадашње Југославије, а ми смо закључили да је за Црну Гору најисплативије што брже направити конверзију у туристичке сврхе. Направили смо одличан аранжман у Тивту с групом инвеститора окупљенима око канадског бизнисмена Петера Мунка. Гдје је некад био војни ремонтни завод Арсенал, сада се рађа најатрактивнија марина за мегајахте у овом дијелу Медитерана. Имали смо проблем да увјеримо некадашње запосленике тог војног бродоградилишта да ће управо та конверзија отворити дугорочне економске перспективе за њих и њихове обитељи, а да је устрајање на старом концепту пут у пропаст. Данас их више није потребно увјеравати. Недавно смо потписали и одличан уговор с реномираном египатском компанијом Орасцом, која ће већ на јесен започети прве радове на изградњи полуотока Луштица. То је инвестиција вриједна мало више од милијарду еура. Додамо ли томе да смо, у партнерству с Аман Ресортс, при крају стављања у функцију комплетне понуде на Светом Стефану, јасно је да наша политика привлачења великих страних инвестиција у туризам добива пуну сатисфакцију.

• Не бојите се да ће криза успорити неке од тих пројеката?

- Ми нисмо добили било какве инвеститоре. Добили смо добре инвеститоре. Управо захваљујући томе ниједна од тих инвестиција није стала у годинама кризе. У добрим аранжманима с добрим инвеститорима мијењамо Црну Гору у дестинацију висококвалитетног туризма.

• Како замишљате Црну Гору и њезину туристичку понуду за 20-25 година?

- Често Црну Гору успоређујем с Монаком, за мене је то најсмисленија успоредба. Обишао сам сва реномирана мјеста на француској и талијанској обали која су развијана десетљећима и уз помоћ стратешких инвеститора. Мој је дојам да клијентела која годинама походи те дестинације осјећа одређено засићење, које се, могу рећи, додатно производи политиком цијена. Та клијентела вапи за новим сличним дестинацијама. Јадран је предиспониран да постане таква дестинација, посебно сада кад се у свијету често спомиње као нова атракција. Мислим да то представља сјајну шансу и за Црну Гору и за Хрватску. Радује ме да наши туристички радници дијеле ту визију. Врло често разговарају и то је добро јер требамо говорити о јединствености јадранске туристичке понуде.