Говор потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића на конференцији Европског форума о финансијском тржишту у Албаху

Европски форум Алпбацх, Симпозијум о финансијским тржиштима 2 - 4, 2010
Финансијска тржиста и реална економија

 Говор др. Игора Лукшића, потпредсједника Владе и министра финансија
"Економска будућност централне и источне Европе" 


Даме и господо,

Почаствован сам што сам данас са вама као панелиста на Алпбацх форуму. У исто вријеме, дозволите ми да изразим задовољство што имам прилику да размјеним мишљење и дискутујем о актуелним темама са вама.

Недавни показатељи указују да су се трансформација и завидни резултати у централној и источној Европи остварили за мање од двије деценије. Двије различите транзиције су се догодиле за кратко вријеме – од централно планске, па до структура тржишне економије и повећаних економских предности донесених таласом глобализације.

Економије свих земаља централно источне Европе, укључујући и моју земљу Црну Гору, су прије кризе оствариле високи раст. Чланство у ЕУ и НАТО или перспективе будућег прикључења умногоме су допринијели таквом економском расту у смитовском смислу тржишне експанзије и подјеле рада. Чланство у ЕУ је обликовало главне аспекте економске политике и новог законодавства. Такође, у погледу глобализације, међународна финансијска интеграција је представљала окосницу стратегије раста. Таква интеграција је допринијела сталном приливу капитала, укључујући не само стране директне инвестиције, већ и токове банкарског кредитирања. Прилив страних директних инвестиција, економске слободе, напредак у структурним реформама и прилив помоћи су у корелацији са стопом раста БДП - а у овим земљама. Велики број емпиријских студија указује да велики прилив страног капитала игра значајну улогу у економијама централно источне Европе, као и да представља индикатор унапријеђеног процеса глобализације у овом региону. Државе централно источне Европе су побољшале пословно окружење и увеле мјере политике усмјерене ка либерализацији, промоцији и заштита страних директних инвестиција, обезбјеђујући притом релативно ниске зараде, ниске порезе на добит правних лица, итд.

Глобална економија се суочила са свјетском финансијском кризом у 2008. години. Током глобалне економске и финансијске кризе, привреде држава централно источне Европе суочиле су са озбиљним изазовима, који су се разликовали од земље од земље. Криза је прекинула стабилност процеса раста у економијама централне и источне Европе. Међутим, према неким анализама, не може се закључити да ће економије региона централно источне Европе на крају бити више погођене кризом у односу на друге регионе. Економска и финансијска криза је наметнула обавезу преиспитивања и прилагођавања политика екстремним условима и глобалним економским трендовима. Унутар овог региона, а и шире, ово је био изазов, али истовремено и својеврсни испит зрелости и одговорности држава како би се провјерила дугорочност и одрживост економских политика.

У годинама прије кризе, већина централно источно европских земаља су се убрзано развијале. Можда се може рећи да такав раст није био одржив. Смањење прилива страног капитала је узроковало много бржи пад него што је било очекивано, а постоји и јасна потреба за преиспитивањем модела развоја. Кризе је најјаче погодила балтичке земље, што је за посљедицу имало озбиљне корекције њихових стопа раста. У циљу ублажавања ефеката кризе и кориговања екстерних дисбаланса, националне владе су усвојиле и имплементирале велики број мјера. Примијењене мјере разликовале су се од земље до земље, у зависности од маневарског простора при усвајању подстицајних монетарних и фискалних политика. Такође, међународна и европска заједница је обезбиједила значајну финансијску подршку неким земљама централно источне Европе. Важно је истаћи да инвеститори у овим земљама нијесу побјегли када је финансијска турбуленција погодила регион.

Негативне посљедице кризе ц́е значајно уназадити напоре и економске резултате које су постигле многе земље, укључујући регион централне и источне Европе. То ће утицати на континуитет раста на плану унапређења привредних система и будућу реализацију макроекономских сценарија. Истовремено, могуц́ност испуњавања одговарајуц́их критеријума успостављених са циљем обезбјеђивања услова за остваривање макроекономске стабилности и адекватног функционисања економског система биће предмет даље анализе. Овдје се може поменути примјер једне земље чланице ЕУ. Улазак у еуро зону омогућио је привреди те земље да привуче страни капитал и да се убрзано развија. Међутим, немогућност јачања интерних извора продуктивности је утицала на наглу промјену динамике. Након високог дефицита текућег биланса и високог раста, та земља се суочила са високим спољним дефицитом и слабим растом. Ово намеће закључак да еуро као валута не оставља простор за импровизацију, већ за суочавање са горуц́им питањима у једној економији.

Постоје различите прогнозе за предстојеће године, а питање је да ли постоји оптимална комбинација економских политика која би смањењила ефекте кризе на минимум. Финансијска криза је јасно показала колико је битно за сваку земљу, не само за земље централно источне Европе, да имплементирају политике чији је циљ одрживи раст. Након завршетка кризе, враћање одрживим политикама у овим земљама је од суштинске важности за даљи процес конвергенције. Постизање одрживе конвергенције се може сматрати важном окосницом. То је, такође, прилика за економије централно источне Европе да усвоје економске политике које ће у крајњем допринијети успјешном увођењу еура. Стога, постоји потреба за здравим економским политикама, као и за спровођењем агенде регулаторних реформи. Даље структурне реформе су неопходне уколико ове земље желе да поврате конкурентност у данашњем свијету и да опораве успорене привредне сегменте. Задатак влада биће да помогну у рушењу зида неизвјесности, као и да помогну економију у смањивању трошкова социјалних прилагођавања, без посебних интервенцију у економији, осим структурних реформи.

Сигурно је да, без обзира на државне програме и програме фискалних и монетарних подстицаја, земље централно источне Европе треба да пронађу начин за подстицање тражње у западној Европи, што је више од 80% њихових извоза. Започета фискална консолидација у централно источној Европи и много мањи ниво јавног дуга дају овим земљама више простора за очување позитивног изгледа за висок раст у предстојећим годинама и дугорочну макроекономску стабилност. Земље региона централно источне Европе су биле кориснице великог прилива капитала, али перцепција ризика се неће вратити на преткризни ниво. Највјероватније је да ће један од најважнијих резултата постојеће кризе бити потреба прилагођавања и да ће транзиционе и економије у развоју требати да се прилагоде много тежим финансијским условима, не само оним које диктирају домаће институције већ и међународна и европска заједница. Тешко је предвидјети колико дуго ће трајати перцепција високог ризика. Стога је неопходно имплементирати читав низ политика – технолошку, политику развоја људских ресурса, индустријску и регионалну политику како би се ојачао сектор трговине и донекле компензовао смањени прилив страних директних инвестиција у земљама централно источне Европе. У исто вријеме, не постоји друга формула осим оне која подразумијева комбинацију нових страних директне инвестиције и унапријеђеног пословног амбијента.

Даме и господо,


Реформе захтијевају вријеме и иако је евидентно да је остварен значајан напредак, дуг пут је још пред нама. Овај задатак, који неће бити нимало лак, мораће да се спроведе у окружењу измијењених интерних и екстерних услова. Очекивани дугорочни утицај кризе на потенцијални пут ка расту није релевантан само за регион централно источне Европе, већ и за главна извозна тржишта земаља западне Европе. Са друге стране, то ће бити фактор ограничавања раста земаља овог региона. Овај регион, као и регион земаља југоисточне Европе не може копирати формулу богатих земаља, зато што те земље могу себи да приуште луксуз одлагања одређених болних корака, као што је примјера ради имплементација социјалних политика. Будући да су економије земаља централно источне Европе у развоју, оне би требало да напредују брже. Овај регион има јак потенцијал за економски раст и такав потенцијал би требало да буде, а чврсто вјерујем и да ће бити искоришћен. У међувремену, допринијеће процесу системске економске хармонизације на глобалном нивоу.


Хвала вам на пажњи.

др Игор Лукшић, потпредсједник Владе и министар финансија