Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Говор шефице Канцеларије УНИЦЕФ-а Ноле Скинер на церемонији почетка кампање ‘’Говоримо о могућностима’’ - подизања свијести о инклузији дјеце са сметњама у развоју

Објављено: 10.09.2010. 19:26 Аутор: Биро
Поштовани предсједниче Владе Црне Горе господине Ђукановићу, поштовани амбасадоре Европске уније господине Маурер, драга дјецо, родитељи, министри, екселенције, колеге и пријатељи,

Шта сви ови људи имају заједничко: Исак Њутн, Стивен Хокинг, Френклин Рузвелт, Стиви Вандер, Андреа Бочели, Бетовен, Пикасо, Брус Вилис, Џулија Робертс, Винстон Черчил, Луј Брај и Хелен Келер? Свако од њих имао је сметње у развоју и свако од њих је кроз сопствену упорност и способност постао лидер у својој области.

Списак може бити дужи, али изненађује ме број успјешних људи, познатих по својим способностима, који су могли да остану непознати јер су имали неку врсту сметњи - Черчил, вјероватно најпознатији говорник на енглеском језику, превазишао је своју говорну ману; Рузвелт је владао Америком читава четри мадата из колица; Бетовенова музика и даље доноси радост милионима људи; а Хокинг је један од најважних научника данашњице.

Можемо ли замислити живот без телефона у овом тренутку у Црној Гори? Живот без струје? И Александар Грахам Бел и Томас Едисон имали су интелектуалне сметње.

Дјеца и млади људи који су данас са нама, наши олимпијски атлетичари, лица која ћете упознати преко билборда и телевизијских спотова, активисти, као и они који тихо и неуморно раде на снажењу потенцијала дјеце са сметњама у развоју, су наш узор и данас славимо у њихову част.

Хвала Никола - што си јутрос свирао за нас, што си са нама подијелио свој невјероватни таленат, и што си нас инспирисао да преведемо Конвенцију о правима дјетета на Брајево писмо прошле године. Хвала Нађа - за твоја размишљања, што си разбила митове и препреке, и за одличан осјећај у избору пријатеља! И хвала Лазаре, режисеру, атлета, учениче, фудбалски навијачу, сине, пријатељу.

Баш као и Лазар, свака особа у овој просторији има вишеструки идентитет – ми немамо само једно лице. Ја нијесам само шефица представништва УНИЦЕФ-а. Ја сам мајка, кћерка, супруга, фудбалски навијач, а била сам и дијете са сметњама у развоју.

Сметње у развоју не дефинишу дијете, то чине могућности и потенцијал.

И без обзира ко смо, одакле смо, кроз што смо прошли, и како себе идентификујемо, сви имамо једнака права и слободе.

За свечано отварање наше кампање „Говоримо о могућностима“, изабрали смо једну од црногорских основних школа која успјешно спроводи инклузивно образовање, јер резултати нашег истраживања и искуство на терену, показују да имамо много тога да урадимо заједно како бисмо подржали инклузију дјеце са сметњама у развоју.

Ако мислимо о тешкоћама, размишљајмо дубље како би видјели потенцијал, и створили могућности за дјецу са сметњама у развоју, укључујући ону која тренутно бораве у институцијама, да достојанствено развију свој пуни потенцијал.

Ако мислимо о препрекама, размишљајмо дубље како би његовали и развили пријатељство.

Умјесто да сажаљевамо породице дјеце са сметњама у развоју, треба да им одамо признање за њихову љубав и снагу, и да их подржимо. Они се боре за сваки нови корак. Ја то знам из лицног искуства.

Ако видимо слабост и терет, треба да погледамо боље да би видјели храброст и љубав. Инклузија дјеце са сметњама у развоју има људско лице - лице дјетета.

Дозволите да вам покажем ТВ спот кампање.


**************************************


Кроз кампању „Говоримо о могућностима“ циљ нам је да повећамо број грађана Црне Горе који ће, без страха и предрасуда, пожељети добродошлицу дјеци са физичким и/или интелектуалним сметњама у развоју у својим домовима, заједницама и срцима. Кроз партнерство УНИЦЕФ-а и породице Уједињених нација са Владом Црне Горе, и уз подршку Европске уније у области деинституционализације и социјалне инклузије – подржаћемо јаче и снажније инклузивне системе и алтернативне сервисе. Систем и сервиси морају одговарати њиховој потразњи, а јавност мора бити спремна да их прихвати.

И то не само зато што је Црна Гора ратификовала Конвенцију о правима дјетета са кључним принципима не-дискриминације и најбољег интереса дјетета, већ зато што знамо да су једнакост и инклузија корисни за цијело друштво.

Драго ми је да вас данас видим у толиком броју. Желим да изразим моју искрену захвалност премијеру Црне Горе господину Милу Дјукановићу и амбасадору Европске уније господину Маурер што су званично отворили кампању, као и свим партнерима који су дали подршку кампањи и њеном циљу – то указује колико је значајна и важна инклузија дјеце са сметњама у развоју.

Према томе, позивам све који нам се још нијесу придружили: “Придружите нам се”.
Обезбјеђивање пуног поштовања права дјеце са сметњама у развоју на једнакој основи као и за другу дјецу одговорност је не само Владе, већ и сваког члана друштва.

Сјестила сам се ријечи Скота Фримена, америчког шампиона у умјетничком клизању и добитника Олимпијске златне медаље, који је био дијете са сметњама у развоју. Он је рекао: “Једина сметња у животу је негативан став”.

Позитиван став, о томе је ријеч. Као што је Чурчил рекао “Став је мала ствар која прави велике разлике”.


Велика вам хвала.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?