Говор потпредсједника Владе Црне Горе, Игора Лукшића, на Самиту о Миленијумским развојним циљевима у Њујорку

ГОВОР ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ ИГОРА ЛУКШИЋА
НА САМИТУ О МИЛЕНИЈУМСКИМ РАЗВОЈНИМ ЦИЉЕВИМА

Њујорк, 20. септембра 2010. године

Господине Предсједниче,

Господине генерални секретаре,
Ексцеленције,
Даме и господо,

Честитам генералном секретару Њ.Е. Г. Бан Ки-Муну на иницирању овог изузетно значајног скупа, који ће допринијети остваривању заједничке мисије убрзавања прогреса у остваривању Миленијумских развојних циљева. Организовање Самита потврда је важности заједничког промишљања и усаглашеног дјеловања у тражењу одговора на изазове данашњице.

Нашу заједничку реалност почетком овог миленијума обиљежили су непредвидиви изазови који су фундаментално утицали на начин живота, и реализацију планираних развојних потреба. Финансијска и економска ситуација ослабила је напоре у рјешавању постојећих криза хране и енергената, и у спрези са растућим негативним утицајима климатских промјена додатно указала да, поред одговорности за развој унутар сопствених граница, свака земља, као чланица Уједињених нација, дијели одговорност за развој у глобалним оквирима. Стога је развојна филозофија о неопходности сарадње и међузависности држава и субјеката у циљу глобалног унапрјеђења услова живота, данас, важнија него икада. Тиме и улога Уједињених нација, као најширег мултилатералног форума.

Миленијумска Декларација коју смо потписали 2000. године и циљеви који су из ње проистекли, представљали су искорак и прекретницу (милестоне) у развојној парадигми и приступу међународне заједнице у пружању помоћи најугроженијима. По први пут дефинисали смо заједничке и истовремено мјерљиве циљеве, са конкретним роком за смањење сиромаштва, унапређење здравља и образовања, промовисање мира, владавине права и демократије у контексту спровођења начела и принципа одрживог развоја.

Црна Гора је данас, као и тада, чврсто опредијељена да активним и континуираним дјеловањем допринесе спровођењу преузетих обавеза, као и да пружи подршку јачању координације релевантних субјеката на глобалном нивоу. Даме и господо, Усаглашеност и општа прихваћеност Миленијумских развојних циљева омогућили су размјену искустава и знања у циљу проналажења најбољих рјешења за достизање постављених стандарда. Поред своје универзалне примјенљивости, Миленијумске развојне циљеве карактерише и могућност прилагођавања националним специфичностима и околностима. То представља једну од кључних вриједности овог процеса и чини га релевантним за појединачне актере, без обзира на њихову величину или степен развијености. Средњорочни извјештај о Миленијумским развојним циљевима, који је Црна Гора поднијела уочи овог Самита одраз је нашег опредјелјенја да преузмемо одговорност за вођење националне развојне политике. Извјештајем су дефинисана 44 индикатора за првих седам Миленијумских циљева, који су специфични за Црну Гору,која је у одређеном степену још увијек транзициону земљу, али у потпуности посвећена реформама и стабилном напретку ка пуноправном чланству у европске и евро-атланске структуре.

Циљне вриједности дефинисане су амбизиозно, али увјерени смо да су реалне и достижне, уз спровођење ефикасних политика, техничку и финансијску подршку и сталну сарадњу и партнерства у оквиру регионалних и мултилатералних институција и форума. Стратешки развојни приоритети у складу са којим су дефинисани циљеви постављени овим Извјештајем засновани су на: имплементацији принципа одрживог развоја, уз раст економских слобода и јачање улоге приватног сектора; јачању владавине права као предуслова изградње функционалне тржишне демократије; и побољшању животног стандарда свих њених грађана, даљим развојем квалитетних јавних услуга кроз ефикасне и одрживе системе образовања, здравства и социјалне заштите. На тај начин, Црна Гора јасно демонстрира и потврђује опредјељење да у своје националне политике инкорпорира обавезе преузете међународним споразумима, иницијативама и декларацијама. Миленијумски развојни циљеви представљају кључне покретаче развојне агенде Уједињених нација, а њихово достизање у предвиђеним роковима једну од најважнијих обавеза Црне Горе.

Даме и господо,
У протеклих десет година, Црна Гора је остварила значајне напретке у областима економске стабилности, законодавне реформе и усвајања стратешких и планских докумената и политика хармонизованих са захтјевима политика и законодавства Европске уније и међународних конвенција. Платформа за спровођење Миленијумских развојних циљева постављена је усвајањем Националне стратегије одрживог развоја (2007), која дефинише економску, социјалну, еколошку, етичку и културну визију развоја Црне Горе и заснива се на глобално прихваћеним принципима одрживог развоја Декларације из Рија и Агенде 21, Декларације и Плана имплентације из Јоханесбурга. У циљу интегрисаног спровођења развојних политика, Црна Гора је већ 2002. године основала Национални савјет за одрживи развој.Савјет чине представници свих сегмената друштва. Његова главна мисија је да кроз дијалог и партнерство пружа подршку политици Владе Црне Горе у области одрживог развоја.

Резултати реформи у Црној Гори су видљиви. Према налазима Средњорочног извјештаја, и поред неједнаког напретка у различитим областима, Црна Гора ће до 2015. године успјети да оствари готово све национално дефинисане задатке у оквиру Миленијумских развојних циљева. Међутим, пред нама је и даље важна обавеза да унаприједимо већ остварена достигнућа и да, кроз континуирано праћење, интезивирамо напоре у испуњавању осталих преузетих обавеза. Током недавне прве посјете Црној Гори, главни администратор УНДП госпођа Хелен Кларк је изјавила, цитирам: ’’Црна Гора за пар недјеља доноси позитивну причу на МДГ Самит у Њујорку. Црна Гора ће остварити све циљеве. Чак сте поставили циљеве МДГ плус... и ви ћете их остварити! Задивљени смо напретком који постижете на многим пољима’’, крај цитата.

Најзначајнији изазови у дугорочном развоју Црне Горе тичу се даљег смањења регионалних развојних економских, социјалних и културних диспаритета, социјалне искључености. Такође, и јачања владавине права и интензивнијег интегрисања животне средине у секторске развојне политике и стратегије. Постизање родне равноправности је, Владе, невладиног, академског, пословног сектора, локалне самоуправе и независне личности као и у највећем броју земаља, једна од области са најмање динамичним степеном прогреса.

Као земља изузетног географског и биолошког диверзитета и једна од најбрже растућих туристичка дестинација, што представља њену најзначајнију компаративну предност, Црна Гора се суочава са великим притисцима на животну средину. Одрживо коришћење ресурса препознато је као приоритет у испуњењу седмог Миленијумског развојног циља, на чему ће Црна Гора интезивно радити у наредном периоду. Након негативног утицаја глобалне економске и финансијске кризе, стимулисање привредног раста, наставак структурних реформи и развој динамичног приватног сектора, подстицајног за страна и домаћа улагања, на линији дугорочних одредница и принципа одрживог развоја, праведног и инклузивног раста (еqуитабле анд инцлусиве гроwтх), остају кључни за остварење свих Миленијумских циљева. То ће захтијевати значајна улагања додатних средстава у програме образовања, науке и истраживања. Такође, и у пројекте управљања и примјене чистијих технологија и развоја информационо-комуникационог друштва. Ово потврђује међузависни карактер осам Миленијумских циљева и потребу њиховог интегралног сагладавања и свеобухватног приступа њиховом рјешавању, чему је Црна Гора посвећена.

У данашњем свијету пуном изазова, партнерства су од нарочите важности. Међу посебно значајним, желио бих да истакнем једно које Црна Гора са великим успјехом спроводи са организацијама из система Уједињених нација. Црна Гора учествује у програму “Дјелујући као један“, у оквиру система свеобухватног дјеловања Уједињених нација, доприносећи да УН агенције и Влада искористе потенцијале још квалитетније на локалном и националном нивоу.

Регионални, као и глобални интеграциони процеси, јачају политичку стабилност и економски просперитет, и помажу земљама да обезбједе јавна добра, која су неопходна за одрживи развој. Тиме доприносе и остваривању МДГс. Црна Гора посебну пажњу посвећује изградњи добрих односа са сусједима и институционалних облика регионалне сарадње. Црна Гора у потпуности подржава обновљену посвећеност ЕУ и развијених земаља да увећају и унаприједе помоћ земљама у развоју. Исто тако, да додатно посвете пажњу земљама, регионима и циљевима који највише заостају, са фокусом на Подсахарску Африку и најмање развијене земље. У овом процесу,од пресудне важности је да се дефинишу механизми заједничке координације помоћи између земаља, као и да се хармонизује и интегрише донаторска помоћ на бази одредница Монтерејског консензуса (2002), Париске Декларације о ефективности помоћи (2005), Акционе агенде из Акре и Доха декларације (2008) (Тхе Монтерреy Цонсенсус, Парис Децларатион он Аид Еффецтивнесс, Аццра Ацтион Агенда анд Доха Децларатион).

Даме и господо,

Актуелни глобални изазови представљају јединствену могућност да међународна заједница дјелује кохерентно, адекватно и на вријеме. Стога, и данашњи скуп видимо као прилику да још једном укажемо на неопходност да испунимо обећање дато на овом мјесту прије 10 година. У тој важној мисији, Црна Гора биће поуздан и одговоран партнер. Зато, подржавамо усвајање заједничког документа, као потврду опредијељености и јасних планова за пуно остварење циљева на свим нивоима.

Хвала на пажњи.