Реаговање Министарства финансија на непрецизне медијске интерпретације Предлога измјена и допуна закона о порезу на непокретност

Поводом непрецизних интерпретација у појединим србијанским медијима, а везано за нова пореска рјешења предложена Законом о порезу на непокретности, Министарство финансија Црне Горе саопштава сљедеће:

Влада је на сједници у јулу усвојила Предлог измјена и допуна закона о порезу на непокретност. Предлогом је дефинисана нова стопа пореза на непокретности у распону од 0,1 до 1% тржишне вриједности непокретности.

Предложени распон стопа не значи да ће општине аутоматски повећати пореске стопе на све категорије непокретности, већ ће то зависити од њихових пореских политика - да ли желе да повећају стопу, колико и за које категорије непокретности (на примјер - пословни или стамбени објекат, локација непокретности, да ли служи за становање или не, итд). Нпр. просјечна стопа непокретности на нивоу свих општина за стамбене објекте је око 0,25%. Пореска политика неких општина је да пропишу више стопе за пословне објекте, док се друге општине опредјелјују за вишу стопу на непокретности које служе за одмор и рекреацију. За опорезивање одређених категорија непокретности по новом закону предвиђен је прелазни период, како би се и администрација и порески обвезници прилагодили новим рјешењима.

Истовремено, циљ ових рјешења није опорезивање или наплата већих пореза од страних држављана, укључујући и грађане Србије, који имају некретнине у Црној Гори, како се то интерпретира у појединим медијима. Сходно важећем закону, јединице локалне самоуправе имале су основ да прописују различите стопе у односу на различите категорије непокретности, а не у односу на власника непокретности. Дакле, викенд кућа која се налази на приморју једнако је била опорезована без обзира да ли је њен власник из Подгорице, Београда или Њујорка. Локалне самоуправе ће, у складу са законом, својим прописима утврдити висину пореза за све категорије непокретности.

Такође, саопштавамо да нијесу тачни наводи да је циљ нових рјешења „наплата слабе туристичке сезоне преко леђа странаца који имају куће и станове у Црној Гори“, а такву тврдњу најбоље демантују званични подаци, урађени у складу са методологијом Централне банке, према којим је за осам мјесеци ове године Црна Гора од туризма остварила око 539 милиона ЕУР прихода, што је 7% више у односу на исти период 2009. године.

Предложеним рјешењима створиће се услови за стабилније и одрживе изворе финансирања црногорских општина, како би се редовно финансирале законске обавезе локалних самоуправа, односно успоставио оквир у којем ће ниво прихода општина одговарати опсегу њихових функција.

Треба имати у виду и чињеницу да су ове измјене и даље у форми Предлога, који ће разматрати Скупштина, а након његовог усвајања измијењене пореске стопе на непокретности биле би у примјени од 1. јануара 2011. године.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА