Агенција за сајбер безбједност у Црној Гори почиње са радом сљедеће године

Агенција за сајбер безбједност, која представља централно тијело за одговор на сајбер пријетње у Црној Гори требало би да почне са радом сљедеће године док би пуним капацитетом требало да функционише у 2024. години, казао је шеф Одјсека за информационо-комуникациону инфраструктуру и информациону безбједност у Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија, Душан Кркотић.

Он је, гостујући у Јутарњем програму Телевизије Црне Горе, рекао да ће током ове године бити донесена сва законска регулатива неопходна за функционисање Агенције за сајбер безбједност.

“Агенција за сајбер безбједност би требало да представља централно тијело за цјелокупан одговор на сајбер пријетње у Црној Гори. Сајбер безбједност је вишедимензионална сфера, која осим едукације посједује и друге димензије, као што су заштита критичне информатичке инфраструктуре. То је веома битан сегмент на који Европска унија посебно обраћа пажњу. Агенција ће се дефинитивно бавити тиме како да заштитимо нашу критичну информатичку инфратсруктуру на којој почивају сви друштвено-економски процеси у земљи”, казао је Кркотић.Подизање свијести код цјелокупног друштва, како јавног, тако и приватног сектора, представља, како је рекао, један од приоритета који је препознат у оквиру Стратегије сајбер безбједности.

“Такође, ова Стретегија је усклађена са Стратегијом дигиталног образовања, која дијелом третира сајбер безбједност у оквиру свих нивоа образовања. Један од циљева који је препознат Стратегијом је и доношење обавезујуће обуке за јавне службенике и намјештенике о основним мјерама сајбер безбједности“, казао је Кркотић.

На питање како грађани могу да знају да су њихови лични подаци у банкама и у систему државе сигурни, одговорио је да се никада не може говорити о стопроцентној сигурности.

“Банкарски сектор је познат као један од сектора који има најбољу заштиту што се тиче информационе безбједности. Такође, и у државним органима су стандарди прописани, али нису сви примијењени. Током трајања ове Стратегије једна од активности ће бити праћење имплементације тих стандарда, који ће да доведу до већег нивоа безбједности личних података”, објаснио је Кркотић.

Планирано је, како је навео, увођење техничке могућности интернет провајдера како би се лимитирао садржај који је очигледно у домену криминала.

“Да ли ћемо у потпуности то моћи да забранимо, то је питање. Али свакако ћемо моћи да отежамо те радње. На друштвеним мрежама вам не треба никакав документ да бисте отворили профил, тако да било ко може да отвори профил у ваше име и почне лажно да се представља, да шири лажне поруке. Свакако, Агенција ће моћи много ефикасније тиме да се бави, с обзиром на то да има директан контакт са друштвеним мрежама и моћи ће ефикасније да укидају те лажне профиле”, рекао је Кркотић.

Појаснио је да се тежи ка томе да грађани имају повјерења у информационе технологије и самим тим ће их више користити.

“Иако до сада у Црној Гори нисмо имали већи напад на критичне информатичке инфраструктуре, то не значи да сјутра не може да се деси напад на критичне провајдере, што би могло да узрокује милионске штете по државу и грађане”, појаснио је Кркотић.

Помињући Аустрију као добар примјер, казао је да ће и у Црној Гори бити могуће пријавити одређени садржај и постојаће опција да се тај садржај аутоматски забрани.

“У Европској унији је донијет сајбер секјурити акт према којем државе чланице морају да имају одговарајуће органе који имају ауторитет да у сарадњи са надлежним провајдерима уклоне садржај на платформама који представља теороризам или екстремизам. И ми ћемо увести ту могућност”, казао је Кркотић.

И у свијету, па тако и у Црној Гори, како је указао, недостаје квалификована радна снага на пољу сајбер безбједности.

“Један од проблема је и што висококвалификовани радни кадар жели да ради у приватном сектору гдје су финансијски услови бољи. Међутим, не видимо то као изузетну негативност, јер самим тим што раде у приватном сектору доприносе сајбер безбједности Црне Горе. Формирањем Агенције настојаћемо да дјелимично ријешимо тај финансијски аспект проблема са висококвалификованим кадром. Једна од идеја је да покушамо да запослимо тек дипломиране студенте. Можемо да пружимо врло квалитетне обуке, а рад у државним органима омогућава да стекну добро искуство. Свакако ћемо покушати и да запослимо кадар са искуством који нам је неопходан”, рекао је Кркотић.