Академска заједница и званичници осврнули се на учинке Закона о академском интегритету

У оквиру пројекта „Квалитетно образовање за све“ 16. децембра 2021. године у Подгорици одржан је округли сто „Закон о академском интегритету – трендови и изазови“. Догађај је послужио као платформа за дубљи разговор академске заједнице, особља и владиних званичника, укључујуц́и Министарство просвјете, науке, културе и спорта, Етички комитет, Агенцију за борбу против корупције, Агенцију за обезбјеђење квалитета у високом образовању и представнике правосуђа. Присутни су били подстакнути да говоре о веома важном питању превенције неетичког понашања путем регулаторних и институционалних реформи, које су у Црној Гори спроведене недавним усвајањем Закона о академском интегритету.

У свом уводном обрац́ању, Евгениа Гиакоумпоулоу, шефица Програмске канцеларије Савјета Европе у Подгорици, истакла је да „закон увијек прати промјене у друштву, а не обрнуто, тако да питање интегритета треба сагледавати шире од законодавног и институционалног оквира“.

Неда Ојданић, директорица Директората за терцијаолно образовање и ENIC/NARIC центра у Министарству просвјете, науке, културе и спорта, истакла је  да су принципи академског интегритета  основа за функционисање и рад цијеле академске заједнице, укључујући студенте, наставнике, истраживаче, координаторе и администраторе, те да је приступ академском интегритету усклађен  с националним оквиром високог образовања, будући да је ово питање препознато Законом о академском интегритету, који је усвојен, и институционално,  оснивањем Етичког комитета.

„ Национална политика осигурања академског интегритета  прати појаву и природу случајева академског недоличног понашања и предузима мјере не само за санкционисање таквог понашања, већ и за рјешавање темељних узрока“, изјавила је Ојданић.

Такође, она је предочила  да Нацрт Стратегије  развоја високог образовања 2021-2025. наглашава важност примјене начела академског интегритета и да потпуна примјена потребних мјера за заштиту од нарушавања академског интегритета треба да буде стално у фокусу академске заједнице.

Мара Шћепановић, предсједница Етичког комитета, представила је кључне изазове приликом поступања по случајевима наводног нечасног академског понашања гдје је указала на недослиједност појединих одредби закона које су довеле до оспоравања одлука комитета пред Управним судом и њиховог накнадног поништења. Чланица комитета Снежана Миладиновић–Дробнић дала је правну анализу садржаја закона и препоручила нека побољшања праксе и регулативе.

Округли сто је такође пружио прилику учесницима да чују од Мјуријел Поасон и Жака Халака, садашњих и бивших експерата UNESCO-а, о различитим међународним искуствима приликом оснивања и рада етичких тијела у високом образовању. Њих двоје су говорили о најбољим праксама различитих земаља у овом смислу не само у Европи вец́ и широм свијета.

Коначно, представници етичких органа са државног Универзитета Црне Горе и приватног Универзитета Доња Горица говорили су о правилима и пракси, и о случајевима из праксе као илустрацију културе академске честитости која се промовише у ове двије високошколске установе.

Учесници су детаљно расправљали о закону о академском интегритету и то како о његовим недостацима тако и о позитивним аспектима али и релевантне праксе. Такође су идентификовали кораке које би доносиоци одлука у Црној Гори могли предузети како би дошло до унапређења.

На крају, наведено је да је закон пружа добру полазну основу али да је за ефикасно очување интегритета потребно дјеловање не само оних којих се постојец́и закон или политика директно тиче, вец́ и друштва у цјелини, укључујуц́и основно и средње образовање. Савјет Европе је понудио своју помоц́ у ту сврху.

Округли сто је организован у оквиру заједничког програма Европске уније и Савјета Европе „Horizontal facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“.