Борба за родну равноправност потребнија више него икада

Пораст родно заснованог говора мржње и насија над женама у онлине и јавном простору, уз јачање ретроградних процеса, показују да је борба за родну равноправност потребнија него икада раније. Додатно, чињеница да ће свака трећа жена током свог живота доживјети неку форму физичког или сексуалног насиља, показује да је за одговор на насиље неопходна синергија свих друштвених актера.

То је поручено током првог догађаја у Црногорској академији наука и умјетности (ЦАНУ) у оквиру „Разговора о родној равноправности“, којима УНДП у Црној Гори ове године обиљежава у оквиру глобалне кампање „16 дана активизма против насиља анд женама“.

Разговори о инвестицијама у превенцију родно заснованог насиља окупили су представнике и представнице Владе Црне Горе, академске заједнице, медија, невладиних организација, дипломатског кора, активисте и активисткиње за људска права и освијетлили различите манифестације ретроградних процеса на глобалном нивоу који се преливају и на Црну Гору.

На почетку дискусије је истакнуто да јавни дискурс у црногорском друштву одражава укоријењене патријархалне вриједности кроз нормализацију родних стереотипа, док су очекивања о „мушком и „женском“ понашању чврсто утемељена у језику, ограничавајући слободу изражавања и дјеловања појединаца. Родни стереотипи отварају пут сексизму у личној и професионалној сфери, те државни органи морају бити осјетљиви на случајеве стереотипизације, деградирања, дехуманизације и омоловажавања жена којима се стварају озбиљне препреке за примјену људских права.

У том смислу, истакнута је кључна улога коју медији имају у обликовању друштвених ставова и перцепција, њихова одговорност за ширење говора мржње, али и потенцијал да буду снажан инструмент у сузбијању ових појава.

Поручено је да сви облици насиља, од мање видљивих до очигледних, произлазе из истог извора – неравноправног приступа моћи и ресурсима међу женама и мушкарцима, што је у фокусу овогодишње кампање „Инвестирање у превенцију родно заснованог насиља“. Ова неједнакост јесте најупорнији образац неравноправности који и дан данас живимо и који вуче своје поријекло из традиције и одолијева покушајима да на њега утичемо.

Панелисти и активисти и активисткиње за људска права су се осврнули и на веома суптилну манифестацију насиља над женама која се наметнула кроз савремени феномен конзумеризма друштвених мрежа. Лажни стандарди љепоте и токсична мушкост на друштвеним мрежама често продубљују родну неравноправност, па је стварање сигурнијег виртуелног простора кључно за подршку једнакости, поштовању и слободи изражавања за све. Искуство Републике Чешке показало је да је неопходно укључивање мушкараца у ове процесе, јер достирање родне равноправности није могуће без учешћа и жена и мушкараца.

Важна тема била је и улога жена у изградњи заједница које подстичу дијалог, помирење и сарадњу, уз истицање важности равноправног укључивања жена у процесе мира. Њихово равноправно укључивање у ове процесе кључно је за стварање одрживих политика и стратегија које доприносе смањењу насиља у друштву.

Закључено је да је инвестирање не само у одговор на насиље, већ и у превенцију родно заснованог насиља, кључно као дугорочна стратегија. 

Разговори о родној равноправности креирали су платформу за освјетљавање свих углова родно заснованог насиља. ојом се мијења свијест и на основу које се дугорочно доприноси заустављању родно заснованог насиља. 

На догађају су учествовали: Анета Спаић, деканица Правног факултета, Оливера Комар, професорка Факултета политичких наука, Јована Радифковић, начелница Дирекције за родно засновано насиље, Балша Лубарда, директор истраживања у Институту Дамар, Вера Дамјановић, тренерица за родну равноправност, Наида Нишић, министарка рада и социјалног старања, Карл Милер, амбасадор Аустрије у Црној Гори, Екатерина Паниклова, стална представница УНДП-а у Црној Гори, Душка Пејовић, новинарка РТЦГ-а, Марко Савић, истраживач, Биљана Пејовић, начелница Одјељења за послове родне равноправности, Милица Николић из Управе за људске ресурсе, Аида Петровић и Биљана Зековић, активисткиње за права жена, Софија Кирсанов, омладинска активисткиња, Данило Маруновић, редитељ и активиста за људска права и Марија Благојевић, експерткиња за родну равноправност УНДП-а.

Догађај је организовао УНДП, у сарадњи са Амбасадама Аустрије и Чешке Републике, Делегацијом ЕУ у Црној Гори, Министарством рада и социјалног старања, Одјељењем за родну равноправост Министарства људских и мањинских права и Управом за људске ресурсе, уз подршку пројекта "Промоција дијалога и заједничке акције за борбу против говора мржње", који се финансира у оквиру Портфолија УНДП-а за управљање, изградњу мира, кризе и отпорност, уз финансијску контрибуцију Луксембурга и Шведске.

Разговоре о родној равноправности настављамо 30. новембра, догађајем који је посвећен насиљу над женама с инвалидитетом, с фокусом на структуралне препреке.