Црна Гора добија модеран Закон о Влади у складу са ЕУ стандардима

Министарство јавне управе већ дуже вријеме посвећено ради на припреми што квалитетнијег текста Закона о Влади Црне Горе. С тим у вези, јавност је већ имала прилику да се упозна са свим корацима које смо предузимали у овом правцу.

Подсјећања ради, Радно тијело за припрему Предлога закона о Влади, припремило је Нацрт закона са којим се Влада упознала у јулу 2022. године, а који је на јавној расправи био од 21. септембра 2022. године. Текст Закона унапријеђен је коментарима добијеним са јавне расправе, као и коментарима надлежних органа током спроведених додатних међуресорских консултација, као и коментарима СИГМА-е. Након тогам Нацрт закона, је достављен  Европској комисији, а затим и Венецијанској комисији која је на пленарном засиједању у октобру 2023. године, усвојила мишљење о Нацрту закона, са позитивном оцјеном и одређеним сугестијама и препорукама за даље побољшање. У децембру 2023. године Министарство јавне управе организовало је Округли сто под називом „Закон о Влади - отворена питања". Након добијених коментара са округлог стола, Нацрт Закона је унапријеђен, као и претходно, након сугестија Венецијанске комисије. У сарадњи са Канцеларијом Савјета Европе у Црној Гори, текст Закона усклађен је са ГРЕЦО препорукама. Послије свих ових активности, текст Закона је поново усаглашен са надлежним органима, а затим достављен Европској комисији.

С обзиром да су се јавиле одређене нејасноће у вези предложених законских рјешења, а у циљу континуирано отворене сарадње са цивилним сектором и другом заинтересованом јавности, Министарство јавне управе користи прилику да укаже на пар чињеница.

Имајући у виду недоумице које су се јавиле поводом непостојања одредаба које регулишу рад Владе након престанка њеног мандата, односно тзв. техничког мандата, наглашавамо да је Министарство јавне управе предлагало ова рјешења заједно са Радном групом, а такав став и потврдило достављањем законског текста са овом одредбом Венецијанској комисији. Међутим, у финалној фази усаглашавања Закона са надлежним органима, одредба која се тиче техничког мандата брисана је, из разлога што нам је континуирано указивано да се то питање не може уређивати законом, те да такво законско рјешење није у складу са Уставом.

Нацртом закона о Влади Црне Горе прописано је да Влада може имати највише 18 министара за управне области, с тим да су препознате управне области које се не могу спајати са другим управним областима. Међутим, осим седам препознатих управних области, Влада, у складу са правцима развоја Црне Горе и експозеом мандатара за састав Владе, може имати још једанаест управних области у складу са својим политикама. Посебно указујемо и да је максимални број ресора у Влади, са 15 на 18 повећан у складу са Мишљењем Венецијанске комисије.

Прелазним и завршним одредбама прописано је да ће се одредбе  Закона, које се односе на састав Владе примјењивати наредног дана од дана проглашења коначних резултата првих наредних парламентарних избора. Овакво законско рјешење усклађено је са Мишљењем Венецијанске комисије и уставним начелом забране повратног дејства закона.

Што се тиче давања дефиниције “хитног случаја” у којем се може одржати телефонска сједница Владе, али и било ког другог колегијалног органа, става смо да би такав приступ у пракси могао изазвати проблеме. Не постоји начин да се било којим законом предвиде сви хитни случајеви, поготово у вријеме када се свијет и техологија суочавају са убрзаним развојем и трансформацијом.

Министарство јавне управе очекује да ће Закон о Влади Црне Горе бити усвојен у кратком року, али такође наглашава да није реално за очекивати, а исто није могуће ни са аспекта правне теорије и праксе,  да се једним прописом предвиде и ријеше сви проблеми у конкретној области.