Црногорска економија показала висок ниво отпорности са снажним економским растом од 6,3 посто

Седамнаести састанак Пододбора за економска и финансијска питања и статистику између Црне Горе и Европске комисије одржан је данас у Бриселу, у хибридном формату. Са црногорске стране, састанак су отворили руководитељка Пододбора и државна секретарка у Министарству финансија Бојана Бошковић и шеф Јединице за Црну Гору и Србију у Генералној дирекцији за сусједску политику и политику проширења, Јиржи Плесити, а главни преговарач Предраг Зеновић обратио се у завршном излагању.

„Упркос геополитичким и економским изазовима, црногорска економија показала је висок ниво отпорности у 2023. години, са снажним економским растом од 6,3%, који је био подстакнут приватном потрошњом, растом у туризму и значајним приливом нерезидената, док су трендови на тржишту рада пратили раст економије“, поручила је руководитељка Пододбора и државна секретарка у Министарству финансија Бојана Бошковић.

Државна секретарка Бошковић је истакла да је тржиште рада наставило да биљежи изузетно позитивне резултате у 2023. и 2024. години, те да је просјечан број запослених у првих шест мјесеци 2024. износио је 253,8 хиљада, што је повећање од 6,3% у односу на исти период претходне године, док је број регистрованих незапослених на крају јуна 2024. био је 34.715, што је за 5.589 особа, односно 13,87%, мање у односу на исти период претходне године.

Као важну прекретницу, Бошковић је издвојила и пријаву Црне Горе за придруживање Јединственом простору плаћања у еурима (СЕПА) и истакла да је тај корак кључан за усклађивање црногорског финансијског система са ЕУ стандардима, јачање интеграције и унапређење ефикасности и сигурности прекограничних плаћања.

„Црногорска економија наставља стабилан раст са просјечном годишњом стопом од 3,7%, подржаном спровођењем реформи и имплементацијом Плана раста ЕУ. Влада Црне Горе је, у оквиру тих напора, усвојила Приједлог фискалне стратегије за период 2024–2027. Главни циљ у области фискалне политике је стварање услова за свеобухватну реформу пореског система, проширење пореске основице, стварање нових извора прихода, даље усклађивање регулатива са законодавством ЕУ, као и унапређење конкурентности смањењем пореза на рад“ поручила је Бошковић.

Нагласила је да је стабилност јавног дуга очувана, и информисала да је припрема Стратегије управљања дугом у завршној фази, са циљем одговорног и одрживог приступа управљању дугом.

Бошковић је подсјетила  на недавна признања међународних кредитних агенција Моодy'с и Стандард & Поор'с који су нашој држави повећали кредитне рејтинге што је показатељ растућег повјерења у економско управљање Црне Горе.

„Црна Гора остаје посвећена даљем спровођењу реформи и стварању бољих услова за грађане и привреду, с циљем јачања стабилности и конкурентности на домаћем и међународном плану“, поручила је.

Главни преговарач Зеновић казао је да успјех свих састанака Пододбора одржаних ове године јасно потврђује да процес европске интеграције остаје у сржи јавне управе и да Црна Гора, сада више него икада, жели да испуни све преостале обавезе. Он је истакао да су охрабрујуће поруке које Црна Гора континуирано добиј с највиших адреса у Бриселу потвда да је Европска унија спремна за новог члана своје породице.

„Увјеравам вас да ће Црна Гора, кроз сваку активност, настојати да интензивира своје напоре и реформе у свим областима, с посебним нагласком на оно што сматрамо кључним стубовима: владавину права и економску управу. Ово није само наша политичка, већ и морална обавеза, јер наш циљ остаје усвајање свих стандарда који ће нас на крају довести до чланства у европској заједници“, поручио је главни преговарач.

Главни преговарач је објаснио да су  макроекономска и фискална стабилност кључне основе на које указују индикатори и резултати рада Владе Црне Горе.

Осврћући се на економску сарадњу, изразио је увијерење да ће нови инструменти које је предложила Европска комисија, првенствено План раста за Западни Балкан учинити европски сан Црне Горе остваривим у блиској будућности. Информисао је да је Влада усвојила Реформску агенду 2024–2027,  и објаснио да су кроз агенду планиране 32 приоритетне мјере реформи и јасно дефинисани кораци потребни за њихово спровођење.

Шеф Јединице за Црну Гору и Србију, Јиржи Плесити похвалио је напредак који је Црна Гора постигла од посљедњег састанка Пододбора одржаног у новембру 2023. године и додао  да ће то залагање вјероватно бити и награђено до краја ове године, када се очекује привремено затварање четири поглавља.

Такође је истакао је да би то требало да пружи додатни подстрек да Црна Гора интензивира напоре у свим осталим поглављима, посебно у поглављима обухваћеним овим Пододбором: 17, 18, 32 и 33 што  ће даље помоћи нашој држави да оствари амбициозан циљ затварања свих поглавља до краја 2026. године.

Плесити је нагласио да је потребно фокусирати се на завршне критеријуме, посебно у погледу усклађивања законодавства и јачања административних капацитета како би се имплементирала сва потребна правна рјешења.

Шеф сектора у Генералном директорату Европске комисије за економска и финансијска питања, Уве Штам истакао је да је црногорска економија постигла веома добре резултате у претходној години, што је забиљежено и у Извјештају Европске комисије о Црној Гори за 2024. годину.

Штам је навео да је инфлација смањена, као и да су прогнозе за наредну годину охрабрујуће, што представља снажан знак да је Црна Гора на правом путу, али И да ће бити потребни додатни напори како би се у наредним годинама испунили критеријуми из Мастрихта.

МИНИСТАРСТВО ЕВРОПСКИХ ПОСЛОВА