Доступна подршка ЕУД-а треба ефикасно да се користи

У понедјељак, 2. децембра, у Подгорици је одржан састанак представника/ца Делегације Европске уније у Црној Гори, Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога - Директората за заштиту и здравље на раду, Управе за Статистику (МОНСТАТ), УНДП-а, Одјељења за инспекцију заштите и здравља на раду, Института за развој и истраживање у области заштите на раду, Министарства здравља, Министарства социјалног старања бриге о породици и демографије - Дирекције за европске интеграције и међународну сарадњу, као и представника пројекта „ЕУ подршка сектору запошљавања и социјалне политике“.

„Унапријеђено креирање политика засновано на доказима, имплементација пракси и координација у секторима запошљавања и социјалне политике и ојачани капацитети за учешће у Европском социјалном фонду“

Теме састанка су биле тренутно стање у области заштите и здравља на раду, наредне активности, механизми за праћење, имплементација Закона о заштити на раду, као и административни капацитети Директората за заштиту и здравље на раду и Одјељења за инспекцију заштите и здравља на раду.

Представница ЕУД-а, Бригитте Куцхар је присутне подсјетила на предстојећу процјену од стране Европске комисије о испуњеним критеријумима, која је планирана средином 2026. године  и истакла да је циљ састанка да се сагледа тренутна ситуација у области заштите на раду, план будућих активности, као и могући механизми подршке у овој области.

Генерални директор Директората за заштиту и здравље на раду у Министарству рада, запошљавања и социјалног дијалога, Александар Мемчевић осврнуо се на текуће активности унутар ресора који води и измјене Закона о заштити на раду које су планиране за други квартал 2025. године. Говорећи о надзору овлашћених организација, рекао је да заједно са Свјетском организацијом рада траже одговарајући модел, са идејом да се активира постојећи орган, умјесто да се креира нови.

Главни инспектор заштите и здравља на раду, Златко Поповић из Одјељења за инспекцију заштите и здравља на раду, говорио је о новом Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији у том ресору, објашњавајући да тренутно имају једног главног инспектора, десет инспектора и два административна радника. Како је додао, Јединствени информациони систем (ЈИС), који је под надлежношћу Министарства јавне управе, је оперативан од 4. новембра ове године, те да се користи и стално унапређује.

Помоћница директора МОНСТАТ-а, Снежана Ремиковић је објаснила да је у Црној Гори на снази отворени статистички систем, што значи да се подаци прикупљају од: Централне банке Црне Горе, Министарства финансија, Института за јавно здравље и Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Подаци који се користе приликом извјештавања за ЕУ у оквиру Поглавља 18, обухватају статистику јавног здравља и статистику повреда на раду, као и професионалних болести.

Представница Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографије, начелница Анита Билафер Михаљевић рекла је да би активности које воде ка затварању поглавља требало да имају приоритет, али и истакла значај подизања свијести о заштити на раду унутар Министарства здравља. Упитала је да ли се може очекивати помоћ кроз ЕУ ХЕАЛТХ или неки други инструмент.

Анђа Стругар из Института за развој и истраживање у области заштите и здравља на раду је саопштила да институција коју представља, сваке године доставља податке, као и да су спремни да помогну у имплементацији, вођењу евиденција итд.

Представница ЕУД, Бригитте Куцхар је споменула да би могла да се користи подршка од ЕУ ОСХА.

Експерткиња пројекта „ЕУ подршка сектору запошљавања и социјалне политике“, Лиене Маурите је присутнима представила извјештај о тренутној ситуацији у области заштите на раду у Црној Гори. Објаснила је да су сви доступни подаци анализирани, те приказала кључне проблеме и могућа рјешења.

Самостална савјетница Маја Мијовић из Директората за заштиту и здравље на раду сматра да ће измјене постојећег Закона побољшати његову примјену, те да ће измјене укључивати: обавезу полагања стручног испита за све стручне координаторе заштите на раду, повећање овлашћења стручних координатора заштите на раду. Такође је напоменула да треба установити да 28. април буде Национални дан заштите на раду. Истакла је и потребу за изградњом софтвера који ће служити за пријаву повреда на раду.

Самостална савјетница из истог Директората Јована Бошковић сматра да је њиховом ресору потребна боља видљивост, истичући да имају врло ограничен буџет за активности, те да у акцијским плановима настоје да искористе све доступне ресурсе. Нагласила је потребу за укључивањем Социјалног савјета у дискусију и важност међуинституционалне сарадње.

Самостална савјетница Данијела Шуковић, такође из Директората за заштиту и здравље на раду, је рекла да је потребно јасно дефинисати надлежности свих институција укључених у процес, али да је важно додатно укључити и представнике Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографије и Института за јавно здравље. Истакла је значај подизања свијести о овој теми, првенствено на нивоу доносиоца одлука.

Представница Министарства здравља, самостална савјетница Наташа Жугић сматра да је потребно створити правни основ за акт о процјени ризика и предложила да се уведе нови поједностављени поступак за акт о процјени ризика за мала предузећа, јер према важећем  Закону о раду постоји 13 различитих евиденција које послодавци треба да воде, међу којима су повреде на раду и медицински прегледи. Такође је напоменула да процјена ризика треба да се врши и са аспекта здравља. Додала је да је унутар Министарства здравља формирана радна група за оснивање Центра за радну медицину.

Сви присутни сагласни су да активности које воде ка затварању поглавља треба да имају приоритет, да је потребна структурисана комуникација између свих актера у процесу, уз јасно дефинисање надлежности свих институција укључених у процес. Закључак састанка је и да сва доступна подршка треба ефикасно да се користи, као и да су структурисано прикупљање података и анализа кључни за ефикасно планирање будућих активности.