Екологија
Да ли, када пјешачите шумом, уочавате невјероватну разноврсност организама који живе заједно на једном мјесту, почев од маховина и папрати, гљива, дрвећа, птица и других животиња? Или током путовања, кроз прозор посматрате како морски пејзаж прелази у травнате равнице, па потом у густе борове шуме? Ако је одговор потврдан, онда знате шта је екологија.
Екологија, као грана биологије која истражује како организми дјелују међусобно и према свом физичком окружењу, не односи се само на шуме богате живим свијетом, нетакнуту природу и живописне пејзаже. Ако сте, на примјер, икада пронашли мраве у вашој кухињи или буђ на зиду или у купатилу- и то је екологија.
Она проучава односе између живих организама, укључујући и људе, и њиховог физичког окружења. Оикос на старогрчком језику значи дом, а логос значи наука. Екологија је, значи, наука о нашој кући- планети Земљи на којој сви живимо. Екологија нам пружа сазнања о начинима да сачувамо здраву животну средину за будуће генерације.
Да бисмо сачували и одбранили Планету, морамо прво да кренемо од наше домовине, Црне Горе. Унапређењем еколошког статуса Црне Горе, служећи тако природи, здрављу и економским интересима садашњих и будућих генерација, допринијећемо, макар малим дијелом, да Црна Гора буде земља у којој ће се живјети у хармонији са природом. Други дио задатка је да задобијемо подршку и помоћ грађана у том подухвату.
ПРИРОДА И БИОДИВЕРЗИТЕТ ЦРНЕ ГОРЕ
На око 500 км од Рима, 1.500 од Париза и Берлина, и око 2.000 км западно од Москве, Црна Гора заузима мјесто у самом срцу Европе. Најјужнија тачка налази се на ушћу ријеке Бојане у Јадранско море, а најсјевернија дубоко у континенталном дијелу недалеко од тромеђе Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Због таквог географског положаја, између медитеранске климе на југу и планинске климе на сјеверу, овдје можете пронац́и стрме морске литице и дине, канјоне, клисуре и брзаке, ријеке које лијено вијугају равницама, крашке пец́ине и провалије, највећу криптодепресију на Балканском полуострву- Скадарско језеро, простране пашњаке, густе шуме, велике планинске вијенце и њихове бијеле врхове. Уз географску разноликост долази и велика биолошка разноликост.
Још од 1878. године, када је на подручју Биоградске горе настао Књажев забран, познат и као „Браник Краља Николе“ почиње вредновање и заштита природе у Црној Гори. Први национални парк на свијету, Јелоустоун проглашен је 1872, стога, само шест година након тог значајног догађаја, Црна Гора је прогласила своје “заштићено подручје”. Ово сазнање свједочи о историјату бриге према највриједнијим природним ресурсима земље који имају и изузетан научни, културни и туристички значај.
Црна Гора за сада има 73 национално заштићена подручја: од чега 3 строга резервата природе, сва три на Скадарском језеру; 1 посебни резерват природе- Тиватска солила; 5 националних паркова- НП Дурмитор, НП Биоградска гора, НП Ловћени (проглашени 1952), НП Скадарско језеро (проглашен 1983) и НП Проклетије (проглашен 2009); 6 паркова природе-то су Пива, Орјен, Зета, Комови, Улцињска солана и Драгишница и Комарница, 2 предјела изузетних одлика-Требјеса у Никшићу и Савинска Дубрава у Херцег Новом и 56 споменика природе!
Рјешењем Републичког завода за заштиту природе Црне Горе из 1967. године канјон ријеке Таре, у дужини од ушћа ријеке Бистрице недалеко од Мојковца па до Шћепан Поља, ставља се под заштиту Закона као споменик природе.
А све раскошне љепоте националног парка Дурмитор сврстале су га у попис Свјетске културне и природне баштине, одлуком Међународног одбора за Свјетску културну и природну баштину, у Паризу 1980. године. А Тара и њена канјонска долина, УНЕСЦО-вим програмом Човјек и биосфера 1977. године уврштена је у свјетске еколошке резерве биосфере.
Бока Которска је због свог изузетног еколошког и друштвено-културолошког значаја, од 1979. године подручје под УНЕСЦО-вом заштитом .
И ово су само неке од посебности и непроцјењивих блага наше домовине. Зато…
КАКО ДА ЗАШТИМО ЕКОЛОГИЈУ?
Постоји много различитих начина на које се штити екологија. Већина их дијели на три главна начина: очување, прописи и замјена расурса ради очувања равнотеже.
Бројне биљне и животињске врсте у Црној Гори су угрожене, а ситуација не иде набоље. Постоје биљне и животињске врсте које су ендемске само за Црну Гору, али и заштићена подручја чијих љепота нема ни нигдје на свијету. Неким врстама пријети чак опасност од изумирања. Квалитет ваздуха који удишемо се погоршава, климатске промјене на глобалном нивоу утичу и на Црну Гору. Нажалост, загађујемо наше ријеке и нашу земљу. Зато одлучно морамо кренути у акцију очувања и заштите наше природе! У томе очекујемо помоћ свих грађана Црне Горе, цивилног друштва и међународних партнера.
Природа у Црној Гори је наш савезник. Очувано, нетакнуто природно окружење непроцјењиво је насљеђе за будуц́е генерације.