Генерални директорат за Европску Унију

Приступање Европској унији је стратешки вањско-политички циљ Црне Горе. С тим у вези, у Министарству вањских послова дјелује Генерални директорат за Европску унију који, у блиској сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције и другим органима и међународним актерима учествује у активностима усмјереним на праћење политика ЕУ и интеграције наше државе у Унију.

ГД за ЕУ има двије дирекције: Дирекцију за Европску унију и Дирекцију за европску сусједску политику.

Дирекција за Европску унију

Поглавље 31: Вањска, безбједносна и одбрамбена политика

Поглавље 31 – Вањска, безбједносна и одбрамбена политика обухвата политички дијалог с ЕУ, питања односа државе кандидата с ЕУ и њеним институцијама, сарадњу с међународним организацијама, посебно с УН, ОЕБС и СЕ, развијен систем контроле наоружања, европску безбједносну одбрамбену политику, сарадњу с НАТО-ом и борбу против тероризма. 

Вањска, безбједносна и одбрамбена политика темеље се на правним актима, укључујући правно обавезујуће међународне споразуме, те на политичким документима. Правну тековину сачињавају политичке декларације, активности и споразуми. 

Ово поглавље је специфично у том смислу што праћење напретка врши и Европска служба за вањске послове (ЕЕАС). То свакако даје политички смисао преговорима у оквиру овог поглавља и ставља нагласак на усклађеност земље кандидата са вањско-политичком оријентацијом ЕУ.

Преговори у погављу 31 отворени су на Међувладиној конференцији у Луксембргу 24. ВИ 2014.

Црна Гора у оквиру овог поглавља има дефинисано једно завршно мјерило, и то:

• Црна Гора као потписница Римског статута о оснивању Међународног кривичног суда у потпуности усклађује своју позицију с Одлуком Савјета ЕУ 2011/168/ЗВБП од 21. ИИИ 2011. и водећим принципима ЕУ који се односе на споразуме између државе потписнице Римског статута и САД-а у погледу услова за изручење лица МКС, којим се допуњују Закључци Савјета о МКС од 30. ИX 2002.

Усаглашавање са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ

Црна Гора, као одговоран кандидат за чланство у Унији, досљедно прати Вањску и безбједносну политику ЕУ гдје се без изузетка придружујемо ставовима и одлукама ЕУ и дајемо допринос мировним мисијама ЕУ. 

Рестриктивне мјере (санкције) су есенцијални инструмент заједничке вањске и безбједносне политике ЕУ, којима Европска унија прибјегава када је то неопходно да би спријечила сукоб или одговорила на нове или тренутне кризе. Упркос њиховом колоквијалном називу „санкције“, оне нису казнене. Циљ санкција Европске уније је да доведу до промјене политика, активности и понашања појединаца или ентитета у оним државама које нијесу чланице ЕУ у циљу успостављања међународног мира, поштовања људских права и основних слобода, борбе против тероризма, развоја и јачања демократије и владавине права и других циљева у складу са међународним правом. 

Међувладина конференција између Европске уније и Црне Горе  

Током португалског предсједавања Савјетом ЕУ, у Луксембургу је 22. јуна 2021. године одржана XИИИ Међувладина конференција тј. прва политичка Међувладина конференција између Европске уније и Црне Горе након прихватања нове методологије преговора. На Међувладиној конференцији је формализована ревидирана методологија преговора за Црну Гору, као предводника процеса европске интеграције и Србију. Важност ревидиране методологије преговора се огледа у чињеници што ће се њеном примјеном препознати наглашени политички карактер преговарачког процеса и значај снажнијег политичког и лидерског усмјеравања, кроз динамизирање политичког дијалога на највишим нивоима, чешће и редовније Самите ЕУ-ЗБ, међувладине конференције и контакте. Њоме се предвиђа тематска подјела преговарачких поглавља у шест кластера тзв. кластерски приступ: 

1.  Темељна права;
2. Унутрашње тржиште;
3. Конкурентност и инклузивни раст; 
4. Зелена агенда и одржива повезаност; 
5. Ресурси, пољопривреда и кохезија;
6. Вањски односи. 

У свјетлу имплементације нове методологије, за Црну Гору је од суштинске важности да владавина права задржава централну улогу у процесу приближавања ЕУ. На тој лини, фокус наше земље ће бити усмјерен на рјешавање изазова у поглављима 23 - Правосуђе и темељна права и 24 - Правда, слобода и безбједност, првенствено имајући у виду да ниједно поглавље неће бити отворено док се не испуне привремена мјерила за ова поглавља.

Дирекција за европску сусједску политику 

Регионалне иницијативе

Регионална сарадња представља један од главних спољнополитичких приоритета Црне Горе и доприноси њеној интеграцији у Европску унију, кроз приврженост јачању добросусједских односа, стабилности у региону, дугорочном помирењу, препознавању секторских области сарадње и укључености у пројекте од међудржавног интереса, позиционирању у макрорегионалним и регионалним оквирима и редовном праћењу активности. 

У циљу јачања и напретка регионалне сарадње, Црна Гора је укључена у више од 30 регионалних и макро-регионалних иницијатива, у статусу чланице, посматрача или партнера за међусекторски дијалог.

Посебан значај има регионална иницијатива Берлински процеса, која је покренута 2014. године у Берлину ради продубљивања регионалне сарадње и стварања адекватних услова за лакши интеграциони процес држава Западног Балкана у Европску унију, уз подршку Европске комисије, међународних финансијских институција и држава чланица Уније укључених у процес. Берлински процес се заснива се на више кључних области: добросусједски односи и регионална сарадња, безбједност и антикорупција, економска сарадња (трговина, инвестиције), транспорт и повезаност, дигитална интеграција, мобилност (сарадња младих) и  научна сарадња. Црна Гора редовно учествује на састанцима на нивоу ресорних министарстава (област: вањски, унутрашњи послови, економија, здравље, људска и мањинска права, саобраћај, јавна управа, просвјета), потом на тематским састанцима који третирају питања о несталим лицима, мјерама антикорупције, цивилном друштву и актвној укључености грађана у питања од интереса за одређена социјална питања. Главне активности се одигравају на годишњим самитима Берлинског процеса, на премијерском нивоу. 

Црна Гора је укључена у бројне макрорегионалне иницијативе, гдје редовно прати активности кроз подјелу по ресорима у разним министарствима и органима управе. Ове иницијативе пружају заједнички оквир за сарадњу држава чланица иницијатива или организација, партнерских земаља и европских институција и омогућавају учешће у бројним пројектима, који се финансирају из ЕУ и инвестиционих фондова кроз разне транснационалне програме финансирања. Посебно треба издвојити Јадранско-јонску иницијативу за дијалог и сарадњу у Јадранско-јонском региону у циљу стварања простора за мир, стабилност и просперитет, покренуту 2000. године у Анкони. 

Црна Гора редовно прати састанке међународне организације Уније за Медитеран, основане 2008. године, која промовише мир и добросусједске односе с политичког аспетка, потом омогућава средства за реализацију бројних пројеката који имају за циљ интеграцију и заштиту права најугроженијих категорија људи с фокусом на жене и младе, сузбијање разних видова насиља, ксенофобије, екстремизма, расизма и осталих актуелних друштвених феномена у евро-медитеранском региону. Такође, Црна Гора је у статусу државе партнера у евро-медитеранској Фондацији Ана Линд, која промовише интеркултурни дијалог и његује културне и језичке различитости и међусобно поштовање. 

Као држава партнер за међусекторски дијалог, Црна Гора прати министарске састанке и састанке радних група у оквиру међународне Организације за црноморску економску сарадњу – БСЕЦ, која постоји од 1995. године са сједиштем у Истанбулу. Активности ове организације се фокусирају на мултилатералне, политичке и економске иницијативе које имају за циљ подстицање мира, стабилности, сарадње и просперитета у црноморском региону. Посебан акценат рада ове организације је на инфраструктурним пројектима, који теже изградњи одрживе путне мреже и повезивању региона путем друмског, жељезничког и воденог саобраћаја. 

Црна Гора учествује у пуном капацитету на годишњим мултилатералним самитима Процеса Брдо-Бриони на предсједничком нивоу, који је инициран од стране словеначког и хрватског предсједника 2013. године. Процес је настао с циљем убрзавања европског процеса проширења за све државе Западног Балкана, кроз његовање добросусједских односа, мира и стабилности у региону, као политичког предуслова за одрживу, безбједну и стабилну будућност Европе.