И З В Ј Е Ш Т А Ј о спроведеним консултацијама о изради секторске анализе за утврђивање приоритетних области за финансирање пројеката и програма НВО-а у 2025.

У складу са чланом 12 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија („Службени лист Црне Горе“, број 41/18), а у вези са чланом 32а став 2 Закона о невладиним организацијама („Службени лист Црне Горе“, бр. 39/11 и 37/17), Министарство европских послова објавило је 5. априла 2024. године Јавни позив заинтересованим невладиним организацијама које дјелују у областима евроатлантске и европске интеграције Црне Горе за учешће у консултацијама у циљу сачињавања Секторске анализе за утврђивање предлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација из Буџета Црне Горе у 2025. години.

Консултације су реализоване у периоду од петнаест дана, од 5. до 20. априла 2024. године, у оквиру којих је невладина организација НВУ ЦИРТИП Колашин доставила, путем мејла своје коментаре и сугестије, дана 12. априла 2024. године.

Коментари и сугестије НВУ ЦИРТИП Колашин: 

Коментар 1.1:

Проблем 1: Нејасна процедура регистровања пројекта подржаног од ЕУ (конкретно Еуропеан Херитаге Даyс). Наиме, НВУ ЦИРТИП из Колашина са својим пројектом Воицес оф Хиллс добило је средства из Гранта Дана евроспке баштине. Прича о последњој женској групи која изводи архаично пјевање у Црној Гори – групи „Ђуде“ добила је награду за најбољу европску причу о насљеђу (2022), више на линку:

https://www.europeanheritagedays.com/Story/Survival-Voices-of-Hills

На наше мејлове министарствима: од културе, до вањских послова (и више ни сами не знамо коме смо слали) нико није могао да нам да конкретан одговор шта да радимо, што је помало парадоксално. Нико није знао да нас упути у процес регистрације пројекта, ослобађања ПДВ-а за ЕУ пројекте и других детаља. Први телефонски позив добили смо годину дана након реализације пројекта из кабинета тадашњег премијера г-дина Абазовића. Како је пројекат одавно био реализован, нијесмо могли ретроактивно ништа да радимо. Ми смо пројекат реализовали самостално у директној комуникацији са даваоцима Гранта. Схватамо да је било застоја након хакерског напада, али с ове стране није било задовољавајуће реакције.

Одговор обрађивача на коментар 1.1:

Имајући  у виду да је пројекат финансиран из специфичног позива који је тематски припремила Европска комисија, процедура ослобађања од ПДВ-а током тог периода је била дефинисана посебним упутством које је спроводила делегација Европске уније у Црној Гори.

Сходно том упутству, за овакав тип пројеката, ослобађање од ПДВ-а се вршило на основу регистрације уговора у Министарству вањских послова, пореске потврде надлежног ресорног министарства (Министарство културе) и двојних потврда које је за сваку доспјелу фактуру изадавала Делегација Европске уније у Црној Гори.

С обзиром на то да је период имплементације истекао, и да се неки од ових корака не могу спровести ретроактивно, највјероватнији исход је да ће се ПДВ сматрати прихватљивим трошком, што свакако треба провјерити са Делегацијом Европске уније у Црној Гори.

Коментар 1.2:

Проблем 2: Поред тога што се нигдје на сајту Владе није нашла овако важна вијест да једна мала група из малог мјеста добије престижну ЕУ награду, осјетили смо извјесну дискримисаност на том плану и сугеришемо да су за процес приступања ЕУ и уливање повјерења у њу врло важне промоције ових културних сегмената, нарочито јер је ријеч о цијењеној награди – а Дани европске баштине најбројнија су и најмасовнија манифестација коју ЕУ организује. За много мање успјехе, узмимо ту и спортске, организовани су свечани пријеми, а за десетак дјевојака из Колашина чак ни један текст на сајтовима државних институција. Убијеђен сам, лично као аутор награђене приче и руководилац пројекта, да се могло и морало посветити више пажње овом успјеху.

Одговор обрађивача на коментар 1.2:

Министарство европскх послова, кроз спровођење Стратегије информисања јавности о приступању Црне Горе Европској унији 2023 – 2026. година, и у сарадњи са свим органима државне управе, локалне самоуправе и цивилног сектора, ради на промоцији европских стандарда и вриједности. У оквиру спровођења Стратегије, осим информисања грађана и грађанки о резултатима у оквиру преговарачког процеса, те могућностима и  обавезама које ће донијети чланство у Европској унији, Министарство европских послова ради на промоцији програма и пројеката финансираних из ЕУ фондова.

С тим у вези, на нашој интерентској страници www.eu.me ћемо објавити причу о пројекту „Воицес оф Хиллс“.

Такође, позивамо Вас да нам убудуће достављате све успјешне приче и пројекте, у контексту промоције Европске уније и процеса европске интеграције Црне Горе, које ће Дирекција за информисање јавности о преговарачком процесу приступања Црне Горе Европској унији објавити на интерент страници ww.еу.ме и подијелити посредством друштвених мрежа.

Коментар 1.3:

Проблем 3: Непостојање умјетничких, вриједностних и естетских критеријума по којима ансамбли, умјетници и појединици, могу да представљају државу. Конкретно, поједина Културно-умјетничка друштва чији је извођачки ниво веома низак (ФА „Црна Гора“ у Дубаију, КИЦ „Будо Томовић“, КУД „Његош“, „Рамадан Шаркић“ и сл. на разним туристичким презентацијама и тд.) поред тога што наступају на плејбек, фалш пјевање и уз квазинаучне „игре и пјесме из Црне Горе“ не би требало званично да презетнују државу. Просто: не постоји довољан умјетнички квалитет и кредибилитет. Превише је надри „мултикултуралности“ у наступима гдје је поента, изгледа, обући све ношње које су некада биле у употреби у Црној Гори и правити врло ниску копију некадашњих „слетова“ СФРЈ (наравно, намјерно се изостављају ношње појединих народа а кореографије стварају тотални аматери). Било је случајева да се изводе непостојеће „циганске игре“ у дијелу презентације црногорског насљеђа, или доминантно албанске игре (што је одлика ансамбала у којима преовладавају мање бројни народи) гдје се црногорско насљеђе види тек у назнакама, можда кроз пар обучен у црногорску свитну ношњу на челу поворке. Притом, наглашавам да подржавам сваки облик сарадње међу народима и етничким групама које живе у Црној Гори, али сматрам врло кичастим извођење кореографија у комбинованим ношњама – што нигдје у свијету, иначе, није пракса. Евидентно је да аматерски кореографи не поимају разлике између интеркулуралности и мултикултуралности, као и да циљ презентовања умјетника из Црне Горе у Европи (свијету) није презентовање тзв. „толеранције“ међу нацијама које живе у нашој држави.

Сматрам да би требало да Министарства културе, туризма, вањских и европских послова ускладе неку уредбу којом би се регулисало ко и како може у културолошком и умјетничком смислу да представља званично државу у иностранству и са којим програмом. Потпуно је дилетантски послати као дио државне делегације КУД који нема основне извођачке могућности, а нарочито ако имамо у држави (као што смо видјели на примјеру групе „Ђуде“) изузетно квалитетне умјетнике који су у директној вези са националним насљеђем. Због тога смо били предмет подсмјеха чак и на друштвеним мрежама. Исто тако, програми на манифестацијама са међународним префиксом (а у организацији државе) јако су лошег квалитета, чак и на плејбек. Насљеђе које нико не умије да изведе уживо не постоји! То значи да је тај и тако лош плејбек заправо само легализована „превара“ и да постава која је на сцени у датом тренутку не може да изведе у оригиналу кореографију, пјесме, или пак цијели програм.

Није добро да, као у у периодима неких претходних Влада, једини критеријум буде политичка припадност. Критеријуми о којима би било добро размислити су следећи:

Критеријум 1: Научно потврђени плесови (игре) и пјесме из Црне Горе које се изводе у складу са аутохтохим насљеђем. Предност би требало да имају носиоци тзв. „изворног“ насљеђа без обзира на његову руралност, јер то и јесте Црна Гора какве не би требало да се ситидимо, напротив! (Као добар примјер може се узети Хрватска)

Критеријум 2: Искључиво наступање уживо уз научно (историјски) потврђен костим, било да је у питању свитна црногорска, или тзв. сукнена ношња. Обавезно презентовање дјела које се изводи (прије самог одласка) и процјена његовог квалитета и усклађености са манифестацијом / приликом у којој се изводи.

Образовање Комисије или неког надлежног тијела које би процијенило који ансамбли / умјетници задовољавају умјетничке, научне, етичке и естетске критеријуме да буду званични представници државе (ово се не односи на фестивале фолклора на које КУД-ови иду у својој режији).

Такође, ови предлози односе се само на програме који имају префикс презентовања националне културе, историје и насљеђа, а не на независну умјетнички сцену (озбиљна музика, класична музика, театар и тд).

Конкретно: предлажем конкурс за формирање Нацрта националног програма за представљање црногорског плесно-музичког насљеђа: критеријуми, концепти, анализа програма ансамбала, квалитета и могућности извођача и њихов регистар у надлежним министарсатвима са периодичним извјештајима и провјерама нивоа извођачког квалитета.

Образложење: Немамо практично никакав увид у то ко и на који начин представља нашу државу са нашом заставом на међународном плану. О квалитету програма са националним насљеђем (традицијом) требало би да одлучују стручни кадрови.

Одговор обрађивача на коментар 1.3:

Имајући у виду да Министарство европских послова није надлежно за предметну материју, достављене коментаре и сугестије ћемо прослиједити на упознавање и даље поступање Кабинету предсједника Владе и Министарству културе и медија.

Одговор обрађивача на све коментаре:

Сугестије које се односе на коментаре које је доставило невладино удружење ЦИРТИП Колашин, сходно члану 32а Закона о невладиним организацијама („Сл.лист ЦГ, бр. 37/17“) поводом којих се воде консултације са заинтересованим невладиним организацијама, овај орган даје обједињено мишљење које се даље упућује Министарству јавне управе те се доставља Влади Црне Горе.

Исти извјештај се поставља на web страницу Министарства европских послова, чиме је начело транспарентности испоштовано.

Сугестије које се односе на секторску анализу дијелом су садржане у актима Владе Црне Горе, која је на сједници од 28. јула 2023. године усвојила Стратегију информисања јавности о приступању Црне Горе Европској унији 2023 – 2026.

Секторска анализа се сачињава на основу стратешких и планских докумената односно прописа у одговарајућој области од јавног интереса уз консултације са заинтересованим невладиним организацијама, и представља основ за утврђивање приоритетних области и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиним организацијама („Службени лист ЦГ“, бр. 39/11 и 37/17).

Сугестије НВУ ЦИРТИП Колашин које се односе на праћење динамике ослобађања од ПДВ-а пројеката подржаних од стране ЕУ и промоцију пројеката финансираних из ЕУ фондова су дио редовних активности Министарства европских послова, уређених Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства.

С тим у вези, Директорат за координацију финансијске подршке ЕУ, Директорат за европску територијалну сарадњу и Дирекција за информисање јавности о преговарачком процесу приступања Црне Горе Европској унији су на располагању за даљу комуникацију и сарадњу по питању достављених сугестија.

Када је ријеч о сугестијама које се односе на утврђивање критеријума по којима ансамбли, умјетници и појединици, могу представљати државу у иностранству, а имајући у виду да Министарство европских послова није надлежно за предметну материју, исте ће бити прослијеђене надлежним органима.

МИНИСТАРСТВО ЕВРОПСКИХ ПОСЛОВА

Дирекција за информисање јавности о преговарачком процесу приступања Црне Горе Европској унији

Одговор сачинила:

Нада Војводић, начелница Дирекције за информисање јавности о преговарачком процесу приступања Црне Горе Европској унији