И ЗЕЛЕНА И ДИГИТАЛНА – ТРАНСФОРМАЦИЈА КОЈОЈ СЕ ТЕЖИ

Привредна комора и НВО 35мм су 17. јануара организовали догађај на тему “И зелена и дигитална – трансформација којој се тежи”, у оквиру Дијалога за Дигиталну агенду.

У фокусу скупа био је начин на који се комплементарност ове двије агенде може искористити у циљу унапређења политика, али и конкретних активности које ће допринијети свеукупном развоју друштва и привреде. Било је ријечи и о моћи иновација и принципима циркуларне економије у ери убрзаног дигиталног развоја, као и о значају одрживости дигиталне трансформације.

У уводном излагању, предсједница Привредне коморе др Нина Дракић казала је да су теме дигиталне трансформације и циркуларне економије високо на агенди кровне црногорске пословне асоцијације, за коју је изузетно важно да пружи допринос активностима којима се истиче значај ових процеса, њихова повезаност и међузависност.

Привредна комора значајно доприноси наведеним процесима кроз организацију информативних и едукативних догађаја са темама из ових области, обезбјеђујући инклузивност привреде у изради стратешких докумената, те учешћем у пројектима чији је циљ имплементација концепата циркуларне економије и дигиталне трансформације.

– Наше циркуларно путовање започели смо Мапом пута Црне Горе ка циркуларној економији, наставили учешћем у изради Стратегије циркуларне транформације, увијек препознајући значај и улогу дигиталних процеса у овим економским процесима – рекла је Дракић.

Предсједница подсјећа да је Европски зелени план поставио темеље будућем правцу раста и развоја унутар ЕУ, те да овај документ препознаје дигиталне технологије као кључни фактор за постизање циљева одрживости у бројним секторима.

Наглашава одговорност сваке генерације да потомству остави, прије свега, здраву животну средину, те створи претпоставке за одржив развој.

– Остајемо посвећени да и у наредном периоду нашу привреду усмјеравамо у овом правцу вјерујући да ће препознати предност и неопходност транформативних процеса – закључила је предсједница Коморе.

Министар јавне управе мр Марасх Дукај је казао да је Црна Гора у изазовима савременог доба препознала потребу хитне промјене у правцу дигитализације и зелене трансформације. Због ковида 19, свијет се морао прилагодити другачијем начину живота и рада, што је процесу дигитализације дало велики приоритет у свим областима живота, привреде, образовања, здравства, и других дјелатности. Дигитална трансформација пословања је постала интегрални дио сваке успјешне организације. Зелена трансформација је сљедећа велика тема, коју су убрзале свјетска енергетска криза и климатске промјене.

– Дигитализација и зелена трансформација су кључне теме, и нијесу само предмет одлуке, него изазов који што прије морамо претворити у прилику за развој. То су области, које једна другу подупиру, и треба их паралелно развијати. Зато, овај данашњи скуп, доживљавам као правилно разумијевање ситуације и корак ка унапређењу црногорског друштвеног амбијента – казао је министар.

Додаје да је Влада препознала значај дигиталне трансформације за сопствени прогрес и овој области посветила велику пажњу, издижући је на ниво приоритета у свим стратешким документима.

– Дигитална трансформација је процес који се мора развијати како у инсистуцијама система, тако и у привреди, и свим другим областима дјеловања, али и на нивоу сваког грађанина и грађанке појединачно. Унаприједити систем инфраструктуром, сервисима, законодавним оквирима, техничком подршком и другим – не значи много, ако грађанин не може те потенцијале на прави начин да користи. Зато смо, на свим пољима предузели одговарајуће кораке, који ће бити темељ даљег напретка. Грађани очекују да буду подржани и повезани, да њихови подаци буду сигурни, безбједни и доступни, те да већину ствари могу одрадити у потпуности онлајн у свакодневној интеракцији са јавном управом или привредом – рекао је министар.

Нада Ракочевић секретарка Одбора удружења ИЦТ и Марија Распоповић из Сектора за пројекте ПКЦГ говориле су о значају значају дигиталне и зелене трансформације.

Ракочевић је казала да дигиталну трансформацију треба да прати темпо развоја дигиталних технологија, а да би он био успјешан, потребно је да постоји добра основа у: инфраструктури, нормативном и институционалном уређењу, доступности и управљању подацима, образовним програмима као предуслову за стицање дигиталних вјештина, сарадњи са приватним сектором и подстицајима како би се дигитална рјешења користила. Неопходна је синергија циркуларне економије и дигиталне трансформације у циљу добијања напреднијих и прецизнијих модалитета производње и смањења рестлова, те системско и координисано вођење ових процеса.

Распоповић је посебно истакла спровођење Акционог плана за Зелену агенду за Западни Балкан, који отвара пут ка остваривању економског и инвестиционог плана за регион, вриједног 30 милијарди еура за период од седам година. Она је указала на значај циркуларне економије, која интегрише пет стубова одрживости: вриједност за купце, еколошки утицај, квалитетну радну снагу, одговорно управљање и јаке заједнице. Процјене Свјетског економског форума су да би циркуларни модел могао донијети 4,5 милијарде долара економске користи глобално током наредних осам година. У том смислу, посебно је апострофирала сарадњу и укључивање свих сегмената друштва у овај процес.

О моћи иновација и принципима циркуларне економије у ери убрзаног дигиталног развоја говориле су Маријета Барјактаровић Ланзарди, Директорат за иновације и технолошки развој, Анета Канкараш, Секретаријат Националног савјета за одрживи развој и Весна Симоновић, Директорат за инфраструктуру, информациону безбједност, дигитализацију и е-сервисе.

Ланзарди је истакла да паметна специјализација промовише концепт одрживости у оквиру идентификованих приоритета, док је ИЦТ утврђен као хоризонтални приоритет који подстиче развој свих осталих. Ова чињеница указује да је Црна Гора препознала да су дигитално и зелено нераздвојни и да само њиховом синергијом можемо подстакнути развој приоритетних сектора. Значајна је улога иновација и истраживања у овом контексту јер омогућава лакше укључивање у савремене токове развоја. Због тога је пораст улагања и приоритизација улоге знања и иновација императив свих даљих активности.

Канкараш сматра да императив мора бити добар и безбједан систем, који би требало да користимо тако што ћемо бринути о животној средини, правећи што мање отпада и користећи обновљиве ресурсе. Неопходне су нове, зелене и дигиталне технологије како би постигли одрживи развој, а поред мултисекторкског приступа, треба да мијењамо парадигму приступа ресурсима, а заједнички циљ треба да буде нисококарбонски развој и дигитализација у свим секторима. Она је посебно истакла важност података за дигитална документа, које морамо узимати као ресурс, јер се са добрим подацима могу креирати и сва будућа документа. Такође, казала је да је укључивање младих веома значајано, јер су они носиоци иновација и нових технологија.

Симоновић је током свог излагања указала да је за бољу изградњу инклузивног друштва у Црној Гори неопходно обезбиједити услове за све грађане да се усавршавају и имају једнак приступ информационим технологијама и дигиталним услугама. Она је казала да је у овом директорату посебан акценат стављен на обуку старијег становништа и друге рањиве категорије, али и на све оне чије дигиталне вјештине нису на завидном нивоу. У наредном периоду слиједи имплементација великог броја програма чији је крајни циљ унапређење компетенција и дигиталних вјештина како би грађани били спремни за тржиште рада. Такође је поручила да се кроз сарадњу на пројектима са УНДП жели допринијети бољој, ефикаснијој, ефективнијој јавној управи, а све у циљу задовољавања потреба грађана и привреде.

Дигитална трансформација мора бити одржива – зашто је важно, питање је на које су током панела дали одговор Тарик Заимовић, представник ИЦТ Цортеxа, Иван Томовић из Фонда за иновације, Бојан Башановић, Агенција за заштиту животне средине. Модераторка је била Анђела Ђурашковић из Еко коријена.

Заимовић истиче да дигитализација и заштита животне средине захтијевају промјену свијести грађана, веће буџете институција, професионалце који ће се њима бавити и стратегије, те сматра да је највећа одговорност за ове процесе на доносиоцима одлука. Истакао је да су све чланице ИЦТ Цортеxа дигитално трансформисане, што им омогућава убрзавање процеса и остваривање значајно већих резултата него раније. Цортеx је формирао фондацију „Чини добро“ која годишње пласира око 70 хиљада еура у акције чији је циљ, између осталог, и заштита животне средине. Заимовић међутим сматра да су то ипак својеврсни микрокораци у сизифовском послу све док се не промијени свијест друштва о значају ових процеса, а у чему велику улогу види у мотивацији, али и у казненој политици. Цортеx би требало у наредном периоду да прерасте у научноистраживачку организацију која ће се између осталог бавити и заштитом животне средине.

Томовић је казао да је Фонд за иновације одобрио седам колаборативних грантова за иновације, који подстичу синергију науке и привреде. Пројекти се односе на приоритетне секторе наведене у Стратегији паметне специјализације, а између осталог и на заштиту животне средине. Фонд кроз своје пројекте и програме жели да подстакне дигиталну трансформаицију компанија, како би се оснажио развој нових производа, технологија, процеса или услуга са јасно израженом технолошком иновативношћу. За ову годину је Фонд планирао девет програма који се, између осталог, односе и на јачање иновативних предузећа и подстицање стартапова. Планирају серију едукативних догађаја како би подстакли умрежавање пословне и научне заједнице и мотивисали што више потенцијалних корисника њихових програма.

Башановић је казао да дигитализација више није питање избора, већ нешто што је свеобухватно, неопходно и неминовно. Агенција за заштиту животне средине настоји да дигиталне сервисе учини доступним свим граданима, како би до података долазили на једноставан начин. Према његовим ријечима, на web порталу Јавне управе, ускоро ће бити доступне процедуре које се односе на издавање дозвола, што ће грађанима знатно олакшати процесе пријаве. Он је апострофирао важност правилног прикупљања података, казавши да они морају бити синхронизовани.