Индустријски дизајн

ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН

Индустријски дизајн је спољни изглед производа у цјелини или дијела производа који произилази из његових обиљежја, нарочито линија, контура, боје, облика, текстуре и/или материјала од кога је производ сачињен и којима је украшен.

Производом се сматра индустријски или занатски предмет, укључујући и дијелове намијењене уклапању у сложен производ, паковање производа, опрему, графичке симболе и типографске облике слова, осим рачунских програма. Дакле, да би се радило о индустријском дизајну, потребно је да је производ погодан за индустријску, односно занатску производњу.

Носилац дизајна има искључиво право да користи регистровани дизајн и забрани другом лицу да користи дизајн без његовог одобрења.

Ово коришћење обухвата нарочито: израду, понуду, стављање у промет, увоз, извоз или коришћење производа у којем је дизајн садржан или на који је дизајн примијењен или складиштење тог производа у те сврхе.

Носилац дизајна не може да забрани другом лицу радње:

 - учињене у приватне, некомерцијалне и експерименталне сврхе;
 - репродуковања, предузете у сврху цитирања или образовања, под условом да су такве радње у складу са добрим пословним обичајима и неоправдано се не наноси штета уобичајеној употреби дизајна и ако је наведено одакле је дизајн преузет.

Право на заштиту дизајна припада дизајнеру или његовом правном сљедбенику.

Лице које је у стварању дизајна пружало само техничку помоћ не сматра се дизајнером.

Ако су два или више лица заједнички створили дизајн, право на заштиту припада свим дизајнерима.

Ако је дизајн створило лице вршећи редовне радне обавезе или поступајући по налогу и упутствима послодавца, послодавац има право да поднесе пријаву, ако уговором није друкчије одређено

Основни услови за заштиту дизајна су новост и индивидуални карактер индустријског дизајна.

Дизајн се сматра новим ако ниједан истовјетни дизајн није постао доступан јавности прије датума подношења пријаве за регистрацију дизајна или ако је затражено право првенства прије датума признатог првенства.

Дизајн има индивидуални карактер ако се укупни утисак који оставља на информисаног корисника разликује од укупног утиска који на тог корисника оставља било који дизајн који је био учињен доступним јавности прије датума подношења пријаве или ако је затражено право првенства прије датума признатог првенства.

Међутим, новост и индивидуални карактер дизајна се не испитују у поступку за регистрацију дизајна, али о њима треба водити рачуна будући да се по том основу може поднијети тужба надлежном суду за поништај дизајна.

Заштита регистрованог дизајна траје пет година рачунајући од датума подношења пријаве и може се обнављати на период од пет година, најдуже до 25 година.

 ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ ДИЗАЈНА

Дизајн се штити у складу са Законом о правној заштити индустријског дизајна ("Службени лист ЦГ", бр. 80/10, 27/13, 42/16, 2/17 и 84/24), док је Правилником о поступку за признање, промјенама и обнови важења индустријског дизајна ("Службени лист ЦГ”, број 12/12) уређена ближа садржина и начин вођења Регистра индустријског дизајна и евиденције пријава индустријског дизајна, ближи садржај захтјева и пријаве за регистрацију дизајна, ближи садржај захтјева за раздвајање вишеструке пријаве и документација која се прилаже уз захтјев, ближи садржај података из рјешења о регистрацији дизајна који се објављују у службеном гласилу интелектуалне својине, ближи садржај захтјева за упис промјена у Регистар и документација која се прилаже уз захтјев и ближи садржај захтјева за обнову заштите дизајна и документација која се прилаже уз захтјев.

Поступак за регистрацију дизајна покреће се подношењем пријаве Министарству економског развоја.

Пријава и документација за регистрацију дизајна не смију бити доступни јавности до датума објављивања дизајна без сагласности подносиоца пријаве.

Пријава може бити појединачна (за један дизајн) или вишеструка (за више различитих дизајна). Услов за подношење вишеструке пријаве је да се сви дизајни у пријави морају односити на производе који припадају истој класи Међународне класификације за индустријски дизајн (тзв. Локарнска класификација).

Међународна класификација за индустријски дизајн (Локарнска класификација), успостављена Споразумом из Лоцарна (1968.) користи се у поступку регистрације индустријског дизајна и обухвата 32 класе производа. Цјелокупни садржај Локарнске класификације можете пронаћи и на страницама Свјетске организације за интелектуалну својину (WИПО/ОМПИ) – хттпс://лоцпуб.wипо.инт/енфр//

Пријава за регистрацију дизајна садржи:

- захтјев за регистрацију дизајна (Образац Д-1);
- податке о подносиоцу пријаве;
- приказ дизајна (изглед) који је погодан за репродуковање (Образац Д-2);
- назнаку производа у којем ће дизајн бити садржан или на који ће се дизајн примјењивати;
- податке о овлашћеном заступнику ако подносилац пријаве има заступника;
- податке о заједничком представнику ако је поднијета заједничка пријава.

Пријава може да садржи: опис изгледа или узорка производа; захтјев за одлагање објављивања регистрованог дизајна; класификацију производа по Локарнском споразуму о установљењу међународне класификације за индустријски дизајна; податке о дизајнеру или тиму дизајнера, односно изјаву да дизајнер, односно тим дизајнера не жели да буде наведен у пријави.

Уз пријаву се доставља и доказ о плаћеној административној такси.

Административна такса за признавање дизајна, ако пријава садржи један дизајн, је 15,00€, а ако пријава садржи два или више дизајна, за сваки сљедећи дизајн плаћа се додатних 12,00€. Рачун за уплату административних такси је: 832-3161910-97.

МЕЂУНАРОДНА РЕГИСТРАЦИЈА ДИЗАЈНА 

Међународна регистрација дизајна врши се у складу са Хашким споразумом.

Пријаве за међународну регистрацију дизајна подносе се непосредно Међународном бироу Свјетске организације за интелектуалну својину (у даљем тексту: Међународни биро). Таксе за међународну регистрацију дизајна плаћају се непосредно Међународном бироу.

Више информација о међународној регистрацији дизајна на страницама WИПО-а.