Информација о високом ризику од појаве афричке куге свиња

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове овим путем благовремено информише јавност, а посебно држаоце животиња, о мјерама и препорукама које се предузимају у циљу спријечавања појаве афричке куге свиња на територији Црне Горе.

Афричка куга свиња никада није забиљежена на територији Црне Горе.

Болест није опасна за људе и друге животиње!

Узимајући у обзир незаустављиво ширење ове болести европским континентом, а нарочито појаву болести у Босни и Херцеговини и Хрватској, као и дужу присутност у Србији и Сјеверној Македонији и осталим земљама региона, Бугарској, Румунији, Мађарској и Грчкој, начин преношења и ширења, непостојање вакцине као ни ефикасне терапије против ове болести, афричка куга свиња тренутно представља највећу пријетњу сектору свињарства Црне Горе и популацији дивљих свиња. 

Афричка куга свиња (АКС) је контагиозна, вирусна, заразна болест домаћих и дивљих свиња која се манифестује у виду хеморагичне грознице, а смртност може достићи и 100%. Узрочник болести је вирус који је изразито отпоран на спољне услове и остаје дуготрајно присутан на зараженом подручју.

Оболијевају искључиво домаће и дивље свиње, свих категорија. 

Дивље свиње су главни извор заразе за домаће свиње.  Болест се шири на најразличитије начине, а то су: контакт заражених и здравих свиња, исхрана свиња помијама у којима има контамираних остатака хране, контаминирана храна и вода, инфицирани крпељи, одјећа и обућа, контаминирани предмети и опрема, превозна средства, стајњак, лешеви угинулих и закланих животиња, глодари и инсекти.  

Обољење се манифестује изненадним угинућем једне или више свиња, а смртност може бити и 100%,  губитком апетита, потиштеношћу, повишеном тјелесном температуром до 42 Ц0, крварењем по кожи - најчешће по ушима, њушци, репу, ногама, стомаку, бочним странама трупа, крвавим проливом, побачајима, несигурношћу при ходу, отежаним дисањем, кашљањем и повраћањем. Важно је знати препознати ово обољење, а клиничка слика је комплексна и неспецифична. 

Болест се не лијечи нити постоји вакцина против ове болести! У случају појаве болести, једини начин борбе је усмрћивање и нешкодљиво уклањање обољелих и на болест сумњивих домаћих свиња на зараженом газдинству, а у зараженим и угроженим зонама предузимају се врло ригорозне мјере за контролу ове болести. У случају усмрћивања домаћих свиња, држаоци имају право на накнаду штете која се исплаћује из буџета Управе, под условом да су на газдинству спроведене све прописане мјере.

АКС - СИТУАЦИЈА У СВИЈЕТУ

Афричка куга свиња се први пут појавила у Европи 1960. године у Шпанији, Португалији и Сардинији, да би се након појаве болести у Грузији 2007.године болест појавила и на подручју Руске Федерације, од југа до сјевера и сјеверозапада Русије. Од тада се болест шири и тренутно је забиљежена у већини земаља Европе, као и на азијском континенту и у Африци. 

Од прве појаве АСК на подручју Европске уније 2014. године, болест се проширила на велики број држава чланица. 

Од почетка 2023. до 15. јуна 2023. пријављено 255 жаришта АКС код домаћих домаћих свиња (Њемачка 1, Грчка 3, Италија 3, Молдавија 15, Пољска 5, Румунија 94, Србија 131 и Украјина 3) и 4802 случаја АСК код дивљих свиња (Бугарска 120, Чешка 38, Естонија 22, Њемачка 683, Грчка 2, Мађарска 303, Италија 586, Летонија 174, Литванија 186, Молдавија 6, Сјеверна Македонија 14, Пољска 1823, Румунија 212, Србија 180, Словачка 448 и Украјина 5).

За Црну Гору је посебно забрињавајућа континуирана присуство болести на територији Србије (од 2019. до данас), као и скорашња појава болести у Босни и Хецеговини и Хрватској. 

АКС - СИТУАЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ

Као што је наведено, афричка куга свиња није забиљежена на територији Црне Горе, али је ризик од појаве ове болести веома висок. Управо у циљу спрјечавања појаве и раног откривања, спроводе се активности које су усмјерене на превенцију односно на мјере за спријечавање појаве, као и појачани надзор домаћих и дивљих свиња и ригорозна контрола увоза свиња и производа добијених од свиња на граничним инспекцијским мјестима.

На снази је Наредба о забрани увоза и транзита пошиљки живих домаћих и дивљих свиња меса и производа од свиња ради спречавања уношења опасне заразне болести афричке куге свиња ("Сл. лист ЦГ", бр. 70/18) којом је прописана забрана увоза домаћих и дивљих свиња, као и услови за безбиједан увоз односно стављање на тржиште Црне Горе производа поријеклом од домаћих и дивљих свиња из држава односно подручја држава у којима је потврђена ова болест, а у складу са праксом земаља Европске уније и Свјетске организације за здравље животиња када је у питању афричка куга свиња. 

Наставља се са одржавањем радионица и обука за ветеринаре, ловце и држаоце свиња, расподјелом брошура и информативнивног материала, а у току је и спровођење кампање “Стоп афричкој куги свиња” коју четврту годину заредом спроводи ЕФСА (Европска агенција за безбједност хране). 

Једина ефикасна мјера за спријечавање уношења вируса ове болести је висок ниво биосигурносних мјера на фармама, кланицама и у ловиштима као и контрола на граничним инспекцијским мјестима.

Ради раног откривања класичне куге свиња код дивљих свиња обавезна је пријава локалној ветеринарској амбуланти или надлежном ветеринарском инспектору сваког угинућа дивље свиње, проналаска леша угинуле дивље свиње, као и угинућа дивље свиње насталог као последица саобраћајних незгода, када се врши узорковање одговарајућих узорака и достављање Специјалистичкој ветеринарској лабораторији. У случају проналаска леша угинуле дивље свиње, исто можете пријавити и Управи, број телефона 067 66 66 32. За сваку пријаву, која резултира проналаском и лабораторијским испитивањем леша дивље свиње, обезбијеђена су средства у износу од 40€, за свако лице које је извршило пријаву.

ПРЕПОРУКЕ ДРЖАОЦИМА СВИЊА 

Још једном позивамо држаоце свиња да се придржавају свих препорука и мјера за спријечавање појаве ове болести, односно на спровођење строгих мјера контроле и примјену биосигурносних мјера на газдинству, што подразумјева:

•    придржавање прописа о идентификацији животиња, кретању и промету животиња;

•    држање свиња на начин да се спријечи директан контакт домаћих свиња са дивљим свињама и другим дивљим животињама; 

•    избјегавати пашно држање свиња и пуштање свиња у отворени процтор, који није заштићен оградом или на други начин;

•    не хранити свиње помијама;

•    особе које су биле у контакту са дивљим свињама морају добро опрати и дезинфиковати одјећу и обућу; 

•    обавезна пријава сваке болесне или угинуле домаће или дивље свиње надлежном ветеринару; 

•    поставити дезбаријере на улазу и излазу у објекат гдје се држе свиње.

•    спровести мјере уклањања ектопаразита и заштите животиња од крпеља;

•    извршити превентивну дезинфекцију штала (подова и зидова) прскањем кречним млијеком или другим одговарајућим дезинфекционим средством;

•    правилно одлагање стајњака као и у случају клања за сопствене потребе, прописно одлагање нус производа (закопавање, спаљивање).

Више информација на сајту Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове:

хттпс://www.гов.ме/цланак/африцка-куга-свиња