Основне обавезе, вриједности и поступци у инклузивном образовању

Законски и стратешки оквир и стандарди инклузивног образовања

Црна Гора је деведесетих година 20. вијека препознала потребу да уведе инклузивну оријентацију за ђецу са сметњама и тешкоћама у развоју. Као први избор и императив она похађају редовне школе (инклузивно образовање).

Континуирани утицај на развој ове области има предприступни процес у оквиру којег се Поглавља 23 – Људска права и Поглавље 26 – Образовање и култура експлицитно односе на права особа с инвалидитетом и инклузивно образовање. Посебно је важно указати на обавезујуће препоруке Комититета за праћење испуњења Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом.

Правни и стратешки основ: Закон о васпитању и образовању ђеце с посебним образовним потребама (»Сл. лист ЦГ« бр. 45/10, 47/17, 145/21), Правилник о начину, условима и поступку усмјеравања ђеце са посебним образовним потребама (“Сл. лист ЦГ”, бр. 57/11, 60/19), Стратегија инклузивног образовања (2019-2025), АП - поглавље 23, АП - препоруке Комитета за праћење Конвенције ОСИ

Трећа по реду, актуелна Стратегија инклузивног образовања (2019-2025) је усмјерена на: 1) доступност и правичност образовања кроз неопходну међусекторску подршку; 2) једнакост и континуитет инклузивног образовања кроз сарадњу унутар и између сектора и транзицију са једног нивоа образовања на сљедећи; 3) квалитет инклузивног образовања кроз јачање школских политика, културе и праксе.

Закон о забрани дискриминације лица са инвалидитетом - Члан 21- Дискриминација у области васпитања, образовања и стручног оспособљавања. Дискриминацијом по основу сметње у развоју, односно инвалидитета на свим нивоима образовања и васпитања, у смислу прописа из области образовања и васпитања, сматра се: 1) онемогућавање, ограничавање или отежавање лицу са инвалидитетом избора образовног програма и уписа и приступа и боравка у образовно-васпитној установи, у складу са његовим могућностима; 2) онемогућавање, ограничавање или отежавање лицу са инвалидитетом праћења наставе и провјере знања, као и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, укључујући и учешће у ваннаставним активностима и такмичењима; 3) непредузимање и неспровођење посебних мјера из члана 5 овог закона за успостављање и пружање индивидуализоване подршке за несметано праћење наставе и провјеру знања, као и учешће у другим васпитним, односно образовним активностима, укључујући и учешће у ваннаставним активностима и такмичењима, у складу са прописима из области образовања и васпитања; и 4) искључивање лица са инвалидитетом из образовно-васпитне установе кад у истој или сличној ситуацији томе не подлијежу његови вршњаци. Члан 29 - Казнене одредбе: Новчаном казном од 10.000 еура до 20.000 еура казниће се за прекршај правно лице, ако: онемогући, ограничи или отежа лицу са инвалидитетом избор образовног програма и упис и приступ и боравак у образовно-васпитној установи, у складу са његовим могућностима (члан 21 став 1 тачка 1). 

Пракса

Окосница рада са ђецом с посебним образовним потребама је Индивидуални развојно-образовни програм (ИРОП). Индивидуалним развојно-образовним програмом одређују се образовни и развојни циљеви на основу односа актуелног и планираног функционисања ђетета (сазнајног, емоционалног, социјалног и физичког), нивоа знања и вјештина. Индивидуалним развојно-образовним програмом се прописују облици васпитно-образовног рада за васпитно-образовне области, односно наставне предмете, начин извођења додатне стручне помоћи, проходност између програма, прилагођавање у организацији, стандарди знања, постигнућа и вјештина, обим техничке подршке, распоред часова, начин провјера и оцјењивање образовних и развојних постигнућа и напредовања у складу са њиховим индивидуалним могућностима. Индивидуални развојно-образовни програм омогућава: скраћивање или проширивање садржаја предметног програма; мијењање, прилагођавање и индивидуализацију методике којом се садржаји реализују, допуњавање алтернативним облицима комуникације, знаковни језик, Брајево писмо, систем за комуникацију путем слика, употребу специјализоване дидактике, опреме, помагала, асистивне технологије и сл. Школа, односно ресурсни центар дужна је да, по правилу, у року од 30 дана по упису ђетета, донесе индивидуални развојно-образовни програм за дијете са посебним образовним потребама, у сарадњи са родитељем и о томе обавијести Завод за школство, Центар за стручно образовање и Испитни центар. За припрему, примјену, праћење и прилагођавање индивидуалног развојно-образовног програма, школа односно ресурсни центар образује стручни тим који чине: наставници, стручни сарадници школе или ресурсног центра, уз учешће родитеља. Индивидуални развојно-образовни програм може се у току године мијењати, односно прилагођавати, у складу са напретком и развојем ђетета.

За ученике у трећем циклусу основне школе, као дио индивидуалног развојно-образовног програма, израђује се и спроводи индивидуални транзициони план чији су циљеви, мјере и активности усмјерени на правовремену професионалну оријентацију ученика у процесу преласка из једног образовног нивоа у други, односно за ученике завршних разреда средње школе, из система образовања на тржиште рада.

Како би се ђеци са посебним образовним потребама омогућило да поступно достижу образовни програм и заврше образовање у складу са својим могућностима, од посебног су значаја модуларизовани образовни програми којима се омогућава оспособљавање за обављање дијела одређеног занимања.

Специјалне школе су трансформисане и реформисане у ресурсне центре што је значајно утицало на смањење отпора, расту позитивних ставова. У Црној Гори постоје три ресурсна центра: ЈУ Ресурсни центар за слух и говор “Др Перута Ивановић” Котор, ЈУ Ресурсни центар за ђецу и особе са интелектуалним сметњама и аутизмом ,,1. јун“, Подгорица; ЈУ Ресурсни центар за ђецу и младе „Подгорица“ за тјелесне и сметње вида. Они пружају подршку инклузивном образовању кроз: рану интервенцију, индивидуалну подршку ђеци, савјетодавни и стручни рад, обуке наставника и стручних сарадника, употреба знаковног језика, врше припрему, прилагођавање, израду, обуку за коришћење специјалних уџбеника (на Брајевом писму, у Даисy формату) и других специјализованих наставних средстава.

Мобилне службе обилазе школе Ради помоћи у васпитању и образовању ђеце са посебним образовним потребама у Заводу за школство се организују специјализоване и мобилне службе које сарађују са предшколским установама, школама, родитељима и здравственим установама, ради пружања додатне и друге стручне помоћи, а у складу са рјешењем о усмјеравању. Чланови мобилних служби су стручњаци из ресурсних центара или посебних одјељења при школама.

За ђецу са посебним образовним потребама школе ангажују асистенте у настави као техничку подршку у погледу обезбјеђивања приступа образовању и образовном постигнућу. Асистенцију у настави обавља асистент у настави који пружа техничку помоћ током похађања наставе за ђецу: са тешким тјелесним сметњама, умјереним интелектуалним сметњама, без остатка вида, потпуним губитком слуха и из спектра аутизма, у складу са рјешењем о усмјеравању. У складу са индивидуалним развојно-образовним програмом (процјеном образовних, развојних потреба и циљева за дијете) и распоредом часова, одређује се обим подршке коју асистент у настави пружа под надзором наставника, стручне службе и директора школе. Један асистент у настави може бити ангажован за више ђеце, односно ученика. Ангажовање асистента у настави за више ђеце, односно ученика обавља се у складу са индивидуалним развојно-образовним програмом и распоредом часова. Пуно радно вријеме асистента у настави износи 40 часова у радној седмици.