Интервју министарке Тамаре Срзентић дневном листу “Побједа”

Прича о ПаyПалу затворена, потпуну услугу пружаће друга компанија

Поред Стратегије дигиталне трансформације, започет је и рад на изради стратегије сајбер безбједности Црне Горе 2022-2026, због чега смо почетком прошле седмице одржали консултације са представницима привреде, академске заједнице, НВО сектора и међународних удружења у Црној Гори, како бисмо прикупили све приједлоге, сугестије и активности који ће бити укључени у обје стратегије

Питање проширивања сарадње са ПаyПалом је затворено, а у току су преговори са другом компанијом која ће нашим грађанима и привреди омогућити потпуну услугу онлајн плаћања, казала је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић у интервјуу за Побједу.

Она је казала и да је у оквиру пројекта који наша земља реализује са УНДП-јем, а уз подршку ЕУ, направљена листа од десЕт приоритетних нових електронских сервиса који су препознати као важни за грађане и привреду, као и да ће те услуге зависити од институција и њихове спремности да их реализују. Министарство ће радити на инфраструктурном креирању амбијента који ће побољшати увезаност система. 

ПОБЈЕДА: Посљедњу годину, од почетка епидемије у Црној Гори, ИТ сектор је показао колико је заиста важан за друштво, па смо имали и нека брза рјешења унутар здравственог и образовног система. Што можемо даље да очекујемо у овим областима?

СРЗЕНТИЋ: Пандемија корона вируса је подстакла и убрзала дигиталну трансформацију у свим областима, а посебно дигитални одговор на кризу је био неопходан у области здравства и образовања како би се грађанима обезбиједила брза здравствена услуга, а ђацима учење на даљину. Када говоримо о здравству, битно је поменути да смо у претходном периоду у сарадњи са Министарством здравља, али и приватним и цивилним сектором, креирали двије нове платформе: цовидодговор.ме, вебсајт путем којег се грађани могу пријавити за процес вакцинације, као и пратити све најновије информације у вези са општом имунизацијом становништва и борбом против корона вируса. Такође, успоставили смо кол центар 1717 како би грађани могли и телефонским путем да се пријаве за вакцинацију.

Препознајемо да постоји велика потреба грађана у области дигитализације здравства и у наредном периоду ћемо, заједно са Министарством здравља, анализирати и идентификовати који су то сервиси који највише интересују грађане и који су им најпотребнији како бисмо могли да искористимо све ресурсе Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија да помогнемо у њиховом креирању и реализацији.

ПОБЈЕДА: Јесте ли упознати са Стратегијом развоја информационог друштва од 2016. до 2020? Припремате ли, или већ јесте, сличан документ? Што је планирано? 

СРЗЕНТИЋ: Стратегија развоја информационог друштва од 2016. до 2020, њено остварење и резултати су нам послужили као основа за припрему стратегије дигиталне трансформације Црне Горе 2022-2026. чија је израда у току. Колики је значај ове стратегије показује и чињеница да је дигитална трансформација препозната као један од стратешких приоритета у Програму рада Владе за 2021. годину, што ће умногоме помоћи да све снаге удружимо са приватним, академским и цивилним сектором, како бисмо кроз развој дигиталних сервиса, мијењање политика и нормативног оквира, као и унапређење ИЦТ амбијента утицали на свеобухватни економско-друштвени развој.

У исто вријеме, поред стратегије дигиталне трансформације, започет је и рад на изради стратегије сајбер безбједности Црне Горе 2022-2026, због чега смо почетком прошле седмице одржали консултације са представницима привреде, академске заједнице, НВО сектора и међународних удружења у Црној Гори, како бисмо прикупили све предлоге, сугестије и активности који ће бити укључени у обје стратегије. Кроз јавне позиве за рад на изради стратегија, консултације и радне групе желимо да обезбиједимо веће учешће јавности у процесу израде стратешких докумената и учинимо процес инклузивним и отвореним од почетка.

Веома смо задовољни како је привреда одреаговала и укључила се од самог почетка у процес консултација. Ово је документ којим треба да утврдимо стратешки оквир дигиталне трансформације у наредне четири године. Министарство је објавило и јавни позив за учешће представника невладиног сектора у радној групи. Отпочели смо активности у сарадњи са нашим партнерима на изради анализе и студије које ће показати тренутно стање и ниво дигитализације у Црној Гори, као и предлоге за унапређење у одређеним областима. У наредном периоду ћемо са Радном групом, у коју ће бити укључени сви релевантни актери из јавног, приватног и цивилног сектора, наставити на активностима израде стратегије дигиталне трансформације. Такође, у сталној смо комуникацији са представницима влада Естоније, Словеније, Америке и Велике Британије у дијелу дигиталног развоја и трансформације јавне управе, па дијељење њихових најбољих пракси, анализа, али и отворених платформи нам олакшавају будући дигитални развој наше земље.

ПОБЈЕДА: Које нове дигиталне сервисе могу очекивати црногорски грађани у скорије вријеме?

СРЗЕНТИЋ: Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија континуирано ради на развоју нових електронских сервиса и дигиталних алата. Развили смо web апликацију еФактура која нуди бесплатан сервис за фискализацију безготовинских фактура. Тренутно је у тестној фази развоја и биће намијењена малим привредницима и предузетницима. Такође, развили смо web платформу ОбавијестиМе која ће допринијети бољој и ефикаснијој комуникацији јавних институција са грађанима. СМС поруком или е-маилом грађани ће бити обавијештени о бројним сервисним информацијама у органима државне управе или локалним самоуправама, статусима трансакција, јавним позивима и осталим информацијама. Покренули смо портал е-Фирма на којем је омогућена онлајн регистрација привредних друштава, а постојећим фирмама омогућено је да онлајн подносе и добијају захтјеве за потврде у ЦРПС-у и Управи јавних прихода. Радимо на развоју web платформе ИскорисТИприлике која ће бити интерна пословна мрежа за државне службенике и која ће допринијети усавршавању знања службеника и њиховом каријерном развоју.

У оквиру пројекта који реализујемо са УНДП-јем, а уз подршку ЕУ, направили смо листу од десет приоритетних нових сервиса на порталу еУправе, који су препознати као важни, не само за грађане већ и за привреду. Као једну од услуга коју је потребно развити у наредном периоду препознали смо услугу е-Уписа на факултете, електронску пријаву за идентификационе документе и пасоше, као и пружање проактивних информација о истеку докумената, омогућавање грађанима да се пријаве за нову возачку дозволу електронски, као и добијање информације о истеку исте, електронску регистрацију возила, еЗапошаљавање, еИспит - омогућавање грађанима да све врсте испита пријаве електронски, електронска регистрација рођења и смрти, електронска пријава вјенчања. Када је у питању бизнис сектор, покушаћемо да реализујемо електронску пријаву запослених, даљи развој електронске регистрације предузећа итд. Све ове услуге ће се реализовати са надлежним институцијама, прије свега, кроз детаљну анализу процеса и препознавања евентуалних баријера у нормативном дијелу. Све услуге зависе од институција и њихове спремности да их реализују, а Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија ради на препознавању приоритетних и важних услуга, као и инфраструктурном креирању амбијента који ће побољшати увезаност и интероперабилност система, како би дигитално путовање у било ком процесу за грађане и грађанке било у потпуности сврсисходно.

ПОБЈЕДА: Често су грађани у ситуацији да буду „курири“ држави, да носе документ једне државне институције у другу институцију – као нпр. између Пореске управе и Фонда ПИО и сл. Што се ради на том плану?

СРЗЕНТИЋ: Новом стратегијом реформе јавне управе препознаће се и унапређење овог процеса, односно оснаживање и већа употреба Јединственог информационог система за електронску размјену података, како би Закон о управом поступку и Закон о електронској употреби заживјели у пуном смислу. Наиме, оба закона дефинишу достављање докумената, односно електронску размјену података по службеној дужности, како би грађани били ослобођени тражења различитих потврда и података које јавна администрација већ има. Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија континуирано иницира укључивање и повезивање свих регистара као и креирање е-Услуга код других институција.

ПОБЈЕДА: Што се дешава са ПаyПалом? Јесу ли ти преговори потпуно напуштени, јер је премијер најавио у одговорима грађанима поводом 100 дана Владе, да се ради на договору са неким алтернативним провајдером? О коме је ријеч?

СРЗЕНТИЋ: На почетку рада Владе препознали смо ово питање као бизнис баријеру и питање проширивања сарадње са ПаyПалом је затворено. Са колегама из Министарства финансија и социјалног старања и Министарства економског развоја ушли смо у преговоре са другом компанијом која ће нашим грађанима и привреди омогућити потпуну услугу онлајн плаћања. Имајући у виду да разговори још трају и због повјерљивости информација током самих преговора, не можемо у овом тренутку откривати више информација.

ПОБЈЕДА: Један од најкомпликованијих докумената свугдје на свијету је добијање грађевинске дозволе. У Ирској се чак и тај документ годинама уназад „вади“ по принципу једног шалтера – онлајн. Можемо ли очекивати такав сервис и код нас или је то, ипак, научна фантастика за Црну Гору?

СРЗЕНТИЋ: Препознали смо ово као баријеру и за грађане и привреду и ову услугу смо уврстили као приоритетну у оквиру пројекта који реализујемо са УНДП-јем. У наредном периоду у сарадњи са Министарством екологије, просторног планирања и урбанизма радићемо на дефинисању свих предуслова за електронско подношење ових захтјева.

Без папира и шалтера 

ПОБЈЕДА: Ради ли се на креирању јединствене базе података стања грађана као предуслова за развој многих услуга, па и поједностављивања многих послова самој држави, попут креирања социјалних картона, па чак и пописа и сл?

СРЗЕНТИЋ: Министарство унутрашњих послова води један од кључних регистара, а то је Централни регистар становништа који је већ у употреби и повезан је са Јединственим информационим системом за електронску размјену података. Овај систем омогућава да органи, односно други субјекти, размјењују податке из електронских регистара које воде и информационих система којима управљају. Захваљујући овом систему неће бити потребе да грађани и привреда доносе потврде и документа које издају други органи државне управе, јер ће се подаци размјењивати по службеној дужности сходно Закону о управном поступку. На овај начин се штеди вријеме и новац грађана који у будућности неће морати да лично доносе разне врсте потврда као доказ да су уписани у неки регистар или слично. Управо овај систем је заслужан за развијање значајних електронских услуга, као што су: остваривање права на материјално обезбјеђење, провјера плаћања доприноса за здравствено осигурање, електронски упис дјеце у основне школе и вртиће, вођење интерних евиденција органа.

хттпс://www.побједа.ме/цланак/прица-о-паyпалу-затворена-потпуну-услугу-прузаце-друга-компанија