Интервју министарке Тамаре Срзентић за часопис "Гласник"

Грађанин треба да је увијек у средишту свих услуга и креирања јавних политика, да активно учествује у развоју владиних програма говорец́и нам шта му треба и шта ц́е му користити у свакодневном животу, казала је за „Гласник“ Привредне коморе Црне Горе, министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија мр Тамара Срзентић.

У интервјуу за часопис, она истиче жељу да се јавна управа отвори ка црногорској ИЦТ заједници, која је и до сада показивала велику жељу, мотивисаност и спремност да помогне у развоју државних платформи. - Сви ми имамо исти циљ, развој и дигитализацију црногорског друштва у цјелини – казала је Срзентић

Узимајући у обзир Ваше значајно практично искуство у јавној управи Калифорније, какав Вам је био први утисак о јавној управи Црне Горе по преузимању министарске функције?

У Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија, али и на свим нивоима јавне управе, дочекао ме је велики број службеника који су показали спремност и посвећеност да заједно радимо на промјени пословне културе и увођењу нових стандарда на линији управа - грађани. Циљ нам је да уведемо нове начине препознавања потреба корисника дигиталних рјешења, анализирања тренутних изазова у коришћењу дигиталних сервиса и приступе у креирању услуга гдје је у самом центру истих грађанин. Нова организација министарства треба да одговори тим циљевима уносећи агилне праксе и у наш систем. Желимо да се посветимо, по принципу других зрелијих влада, успостављању „деливерy унит“ у форми Канцеларије за иновације и дигиталне сервисе, у оквиру које ћемо спроводити истраживања, дигиталне стандарде и агилне принципе приватне индустрије користити у идентификацији проблема, развоју и испоруци сврсисходних дигиталних рјешења.

Грађанин треба да је увијек у средишту свих услуга и креирања јавних политика, да активно учествује у развоју владиних програма говорец́и нам шта му треба и шта ц́е му користити у свакодневном животу. Овакав хуман центриц десигн приступ рјешавању корисничких проблема и дизајнирању рјешења, распрострањен у свијету,  желимо да примијенимо овдје и већ смо, кроз неколико инцијатива, прије свега, кроз израду сајта www.цовидодговор.ме, када смо заједно са колегама из приватног и јавног сектора развили платформу, која је заснована управо на потребама грађана и која у сваком тренутку треба да пружи правовремене и тачне информације у вези са корона вирусом, имунизацијом грађана и активностима у борби против ЦОВИД-19 инфекције.

Недавно сте саопштили да пажљиво ослушкујете потребе пословне заједнице, те најавили смањење бирократије, поједностављење процедура у циљу даљег развоја дигиталне економије и јачања економског раста. У којим сегментима сте утврдили да постоји простор за унапређење, у смислу смањења бирократије и олакшавања процедура за привреднике? Можете ли да наведете конкретне активности које планирате у тим областима и ефекте које очекујете?

Већ смо имали више сусрета са представницима привреде и подијелили су са нама и тренутно највеће бољке у дигиталним искуствима са којима се сусријећу и они, али и њихови корисници. Жеља нам је да у најкраћем року смањимо употребу печата, папира и штампача, те подстакнемо управу, грађане и привреду да више користе дигиталне алате. Поред омогућавања и промовисања већег коришћења дигиталног потписа у привреди, увођења електронског плаћања у систем пословања јавних институција у Црној Гори и увођење инстант плаћања, велика је потреба привреде електронско подношење свих захтјева било које врсте, према свим органима и на локалном и на државном нивоу. 

Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, у сарадњи са Министарством финансија и социјалног старања, радило је на развоју платфоме еФактура која има за циљ да омогући малим предузећима и предузетницима, да на једноставан начин и бесплатно уђу у процес електронске фискализације и дигитализације. Путем ове платформе биће обезбијеђено свим малим и средњим предузећима, који за тим покажу интересовање, да без додатних трошкова фискализују своје фактуре, имају систем евиденције о издатим фактурама и прате своје пословање, у складу са новим Законом о фискализацији.

Министарство на чијем сте челу и Привредна комора су партнери на пројекту ОДЕОН. У којој мјери отворени подаци могу допринијети креирању новог модела управљања? Шта су планови Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија у овој области?

Радује нас што је реализован један овакав пројекат и што је као један од резултата настао хуб за отворене податке у оквиру Привредне коморе. “Отворени подаци” или опен дата су један од стратешких темеља рада јавне управе, а суштина свега су транспарентност, употребљивост тих података и креирање нових платформи, апликација које су од користи грађанима и привреди. Веома смо заинтересовани да у наредном периоду заједно са Привредном комором и привредним субјектима радимо на унапређењу и додатном развоју портала отворених података, система и размјене података у оквиру јавног сектора. Опен дата и опен соурце платформе су пракса свих зрелијих влада у свијету и то је нешто што свима нама треба да буде циљ и фокус у наредном периоду, зато ћете у нама имати снажног партнера на пољу отворених података који ће користити како грађанима, тако и привреди.

Оно што свакако видимо као један од највећих тренутних изазова на пољу отворених података, нису технологија или знање људи да користе платформе, већ количина података и фајлова који су спремни да буду изложени и отворени. Морамо радити на грађењу и јачању културе отворености и удружити снаге у препознавању оних информација које рјешавају најважније проблеме наше заједнице. Рјешавање овог изазова је један од аспеката и дугорочних циљева на којима морамо радити сви заједно у јавном сектору, било да се ради о државној институцији или локалној самоуправи. 

Какве активности предстоје на значајном пољу дигиталне трансформације које ће допринијети реструктурирању цјелокупне економије?

У наредном периоду испоручићемо на тржиште прве дигиталне сервисе који су рјешења отвореног кода, а који имају за циљ побољшање комуникације и интеракције државних институција са грађанима. Затим, радимо на платформи за развој вјештина јавних службеника и препознавање каријерних прилика које ће им омогућити да своје знање и експертизу употријебе на најбољи могући начин у оквиру Владе и њених институција. Сва рјешења која ће у наредном периоду бити лансирана на црногорском тржишту, испред нашег Министарства, имплементирана су бесплатно у сарадњи са технолошким компанијама из Америке и Велике Британије, уз подршку црногорских компанија из приватног сектора и ИТ експерата из Црне Горе, који су прилагођавали платформе нашем тржишту, привреди и грађанима.

Развој новог сајта Владе и министарстава, новог портала е-Управе, са новим унапријеђеним е-Услугама које су потпуно дигитализоване, треба да прошири палету онога што грађани могу урадити онлајн. Поред рјешења и платформи, морамо радити и на нормативном и стратешком оквиру, те стога у циљу сагледавања цјелокупног нормативног и институционалног оквира за дигитално управљање, Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, у сарадњи са УНДП-ем, започело је израду анализе наведеног оквира. Ријеч је о важном документу који ће анализирати тренутно стање, идентификовати кључне недостатке и блокере развоја. Ова анализа треба да нам покаже у ком правцу треба да се спроводи процес дигиталне трансформације у Црној Гори.

Упознати сте са иницијативом Привредне коморе и других пословних асоцијација за успостављање дигиталне коалиције. Да ли сматрате да би дигитална коалиција била адекватна подршка дигитализацији црногорског друштва и јавне управе?

Структура ове врсте је неопходна, остаје да видимо који облик организовања је најсврсисходнији у нашој земљи. Оно гдје видимо потребу за сталном интеракцијом и размјенама мишљења између јавне управе и привреде је дефинитивно у дијелу стратешких планирања дигиталних рјешења, праваца у којима Црна Гора треба да се развија, као и измјена законских оквира који ће умногоме побољшати и убрзати дигиталну трансформацију. И до сада је ова сарадња била на завидном нивоу, али да бисмо убрзали развој дигиталног друштва морамо у раним фазама имати заједнички правац дјеловања, акциони план и јасне смјернице. Компетенције, експертиза и информациона инфраструктура су веома развијени у приватном сектору и то су неке области у којима видимо да можемо још боље сарађивати. Мислим да су људи највећа снага наше земље и сви заједно морамо радити на развоју вјештина и компетенција које ће нашу земљу довести у ред дигитално развијених земаља, које су нам сада узори.

У којој мјери би искуства земаља у региону и ЕУ могла помоћи унапређењу јавне управе и дигитализације у Црној Гори?

У претходном периоду остварили смо контакте са великим бројем дипломатских представника и међународних организација у Црној Гори. Користимо те сусрете да чујемо њихова размишљања у односу на потребе грађана и привреде, али и да дефинишемо области практичне сарадње. У области дигитализације пуно тога је урађено у многим владама широм свијета, и пуно тога је на отвореним платформама, што можемо да преузмемо, а неке од њих су већ спремне да иду и на продукцију и угледају свјетло дана у Црној Гори. Наша земља треба да користи она искуства која су примјенљива у нашим оквирима. И нема потребе да трошимо новац за набавку неких цустом маде рјешења, уколико за тим нема потребе, кад је довољно да изађемо на тржиште, користимо међународне контакте јер сви они су и те како спремни да нам изађу у сусрет. Свакако да су нам искуства из ЕУ значајна и већ смо разговарали о модалитетитма трансфера знања и искуства. С друге стране, ми се залажемо да будемо снажан партнер државама Западног Балкана кроз сарадњу у оквиру различитих регионалних механизама, поготово у оквиру дигиталне агенде. Треба да се удружујемо и користимо догађаје попут Wестерн Балканс Суммит, РеСПА, СИГМА, ЕБРД, ЕГА, УНДП, УНИЦЕФ и ОЕЦД међународне програме и пројекте за стратешка планирања и дијељења најбољих дигиталних пракси.

Каквим оцјењујете стање у црногорском ИЦТ сектору и да ли постоји простор да се активностима Министарства додатно допринесе његовом развоју?

Црногорски ИЦТ сектор има огроман потенцијал. Желимо да искористимо синергију, коју имамо са ИЦТ кластером, како би они што више били дио рјешења и помогли нам у идентификацији проблема које наша заједница има. Наше министарство је у претходном периоду радило на успостављању нове дигиталне платформе која ће бити усмјерена ка ИЦТ сектору и обезбиједити колаборацију и дијељење информација и знања, дигиталних принципа и стандарда између компанија и владиног сектора. Циљ ове платформе је да све оно што буде отвореног кода буде постављено и подијељено на једном мјесту, како би се допринијело унификацији и стандардизацији развоја, побољшању и убрзању испоруке великог броја апликација, и оно што је најважније дијељењу знања захваљујући којем ћемо обезбиједити бржи развој дигиталних сервиса у Црној Гори. На овај начин желимо да повећамо транспарентност и отворимо се ка нашој ИЦТ заједници, која је и до сада показивала велику жељу, мотивисаност и спремност да помогну у развоју државних платформи. Сви ми имамо исти циљ, развој и дигитализацију црногорског друштва у цјелини.

Истраживање Привредне коморе Црне Горе показало је да потребу за запошљавањем нових кадрова има 86,5% послодаваца у ИЦТ сектору, али да већина њих има потешкоћа да нађе одговарајући стручни кадар на црногорском тржишту рада. Како то коментаришете и како Министарство може допринијети смањењу овог јаза?

Како за дигиталну трансформацију, технологија и распрострањеност дигиталних сервиса нијесу једини и кључни фактор, наши напори и стратегија су усмјерени ка едукацији и оснаживању младих људи који ће се развити у својеврсне програмере,  ИТ стручњаке,  пројектне менаџере и менаџерке, лидере и лидерке, који ће постати покретачи иновација у Црној Гори. У сарадњи са осталим министарствима, партнерима из академског, приватног и цивилног сектора, као и стручњацима из Америке и Велике Британије, радимо на стварању Канцеларије за иновације и дигиталне сервисе, која ће бити својеврстан хуб за развој, имплементацију и промоцију дигиталних вјештина, агилних процеса и алата, што ће умногоме унаприједити и подстаћи развој  дигиталног  друштва у цјелини. 

У првих 100 дана Владе, у сарадњи са Харвард универзитетом, међународним партнерима и локалним ИЦТ кластером, усагласили смо пилот верзију концепта и програма будуће Дигиталне академије за јавне службенике и релевантне актере. Сви ресурси, програми, алати, методологије, лекције које буду производ рада академије биће јавно доступни и биће на располагању заинтересованим грађанима, организацијама, академском и приватном сектору.

Представници ИЦТ сектора надају се већем броју интерактивних сервиса еУправе, већем степену дигиталног умрежавања у држави, примјени Закона о електронском докуметну и његовим изједначавањем са традиционалним документима. Да ли ћете у догледном периоду изаћи у сусрет овим очекивањима?

Што се тиче Закона о електронској идентификацији и електронском потпису, као и Закону о електронском документу, радимо на њиховој евалуацији и већ сада уочавамо да њихова примјена није у функцији укидања бизнис баријера. Добили смо одређене захтјеве на ову тему из приватног сектора и покушаћемо да поједине предлоге унесемо у Програм рада Владе за ову годину. Оно што нам као повратна информација долази из привреде, али и од појединаца, су иницијативе за увођење електронског плаћања у систем пословања јавних институција у Црној Гори, увођење нових система плаћања за обављање финансијских трансакација са иностранством, подстицање дигиталне интеракције без папира која би се заснивала на коришћењу еИД-а, додатни дигитални сервиси у здравству, као и проширење палета услуга портала е-Управе.

ИЦТ сектор и приватни сектор јесу наш најзначајнији партнер, а умрежавање свих релевантних актера, уз нову организацију Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија предуслов је пуне дигиталне трансформације. Већ смо у оквиру започетих пројеката ангажовали волонтере, студенте, а подршку су нам пружиле и највеће компаније из Црне Горе уступањем својих експерата и њихових експертиза у области пројект менаџемента, маркетинга и ИТ развоја и то про боно. На овоме смо им изразито захвални, посебно на жељи, мотивацији и спремности свих да убрзамо дигиталну трансформацију. Већ сада су нам се придружили и ИЦТ стручњаци из Америке, Канаде, Велике Британије и ту видимо простор за сарадњу, повезивање и дијељење добрих ИЦТ пракси.

Годинама се најављује стратегија развоја ИТ сектора Црне Горе која треба да обухвати низ промјена ради приближавања дигиталном друштву.  Да ли у наредном периоду планирате доношење ове важне стратегије?

Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија је носилац израде значајног стратешког оквира дигиталне трансформације. План је да увежемо све заинтересоване стране са циљем израде једног документа који ће представљати неупитан правац кретања у наредном периоду у овој области. Поред укључивања колега представника ресорних министарстава и представника привредних организација, планирамо и укључивање међународних организација, у циљу инкорпорирања добрих пракси из економија које су препознате као лидери у овој сфери, како у региону, тако и у свијету. Такође, узећемо у обзир све кључне програме и стратегије ЕУ поштујући специфичности Црне Горе. Ова стратегија, између осталог, треба да позиционира ИЦТ тржиште у Црној Гори и да са другим стратешким документима, који се тичу дигиталног друштва, да један свеобухватни стратешки оквир за даљи развој Црне Горе.

Интервју министарке Срзентић можете преузети овдје.