- Влада Црне Горе
Пореска управа Интервју вршиоца дужности директора Пореске управе...
Интервју вршиоца дужности директора Пореске управе Саве Лакетића
Вршилац дужности директора Пореске управе дао је интервју за Дневне новине Дан. Интервју преносимо интегрално.
Последњих година се често писало о пореском дугу. Можете ли нам рећи колики је према последњим подацима порески дуг и колико се од тог дуга може и даље наплатити, а колико није могу ће наплатити?
Прије свега, желио бих да истакнем да је порески дуг дугогодисњи проблем са којим се Пореска управа суочава и он се по основу камата увећава свакодневно. На рјешавању проблема пореског дуга радимо у више праваца, прије свега на рјешавању старих пореских дугова, а такође и на увођењу нове методологије праћења и управљање пореским дугом, а у сарадњи са Међународним монетарним фондом. Према последњем извјештају дуг исноси 633.133.130 еура, од чега је основни дуг 393.202.321 еура док камата износи 239.930.809 еура.
Што се тиче дуга, врло је тешко процијенити проценат наплативости, из разлога што код неких пореских дужника већ дужи низ година није било никаквих резултата. Сектор за оперативу у области наплате редовно анализира дуг, отписује дуговања код којих је у складу са законом наступила апсолутна застара, али такође спроводи активности како би избјегли евентуалне будуће застаре. Са тим у вези вршимо и анализу имовине пореских дужника која би се у наредним мјесецима могла кроз законску процедуру продати ради намирења дуговања.
Министарство финансија припремило је репрограм за који очекујемо да ће до краја године бити усвојен, а који ће свим пореским дужницима омогућити отпис камате уколико своја основна пореска дуговања измире до краја ове године. Већ смо разговарали са одређеним бројем пореских дужника и очекујемо да ћемо до краја године ријешити бар дио дугогодишњег пореског дуга кроз ово законско решење.
Колико, према последњим подацима, износе приходи од пореза и да ли су већи у односу на исти период прошле године?
Наплата пореских прихода за полугодишњи период је одлична. Наплаћено је 817.7 милиона еура, сто је за 147,7 милиона еура или 22 одсто више у односу на исти период претходне године. Такође је остварена и већа наплата прихода у односу на план прихода за 2024. годину и то за износ од 97,8 милиона еура или 13,6 одсто.
Која врсте пореза су забиљезиле највеци раст прихода у односу на прошлу годину, а која врста пореза је забилезила највећи пад? И молим Вас појасните нам усљед чега је дошло до раста и пада код тих врста пореза.
Код свих категорија дошло је до раста, осим код пореза на промет непокретности имајући у виду да је наплата пореза на промет непокретности од 1. јануара ове године прешла у надлежност локалне самоуправе, те се наплата односи на неријешене предмете закључно са 31. децембром 2023. године, услед мањег задужења мања је и наплата.
Највећи раст прихода у односу на прошлу годину и у односу на план, остварен је код пореза на добит правних лица гдје је у односу на прошлу годину више наплаћено за 60 милиона еура, што у процентима износи нешто више од 45 одсто, а у односу на план више за 34,14 одсто.
Код пореза на додату вриједност - ПДВ, у односу на прошлу годину више је наплаћено у износу од 36.6 милиона еура, процентуално 22 одсто, а у односу на план више за 9.5 милиона еура, односно скоро 5 одсто.
Наплата пореза на доходак грађана у односу на прошлу годину забиљежила је раст од преко 45 одсто, а план премашила за 24 милиона еура.
Раст прихода код пореза на добит правних лица се огледа кроз већу исказану добит за пословну 2023. годину, а самим тим и обавезу за плаћање по том основу. Наплата по основи пореза на добит правних лица 192 милиона и већа је у односу на лани за 60 милиона, а у односу на план за текућу годину за 49 милиона.
До веће наплате прихода дошло због благовременог предузимања мјера наплате од стране колега из подручних јединица и припадајућих експозитура, јачањем проактивне комуникације и сервисног приступа према пореским обвезницима.
Порески обвезници се путем позива обавјештавају да измире своја дуговања, у другој фази путем рјешења, а затим слиједе најстрожије мјере принудне наплате успостављањем хипотека на непокретној имовини као и залога на покретној имовини, односно блокада.
Такође морам напоменути и похвалити један број пореских обвезника који имају свијест за ажурно измиривање пореских обавеза и који их редовно измирују у роковима предвиђеним законским прописима.
Да ли је Пореска управа укључена у израду Фискалне стратегије и програма реформи "Европа сад 2"? Уколико сте укључени, можете ли нам рећи хоће ли и који изазови бити за Пореску управу да спроведе тај програм? Уколико ПУ уопште буде требала да се укључи у спровођење тог програма мимо досадашњих редовних активности...
Пореска управа, заједно са Министарством финансија активно учествује у изради Фискалне стратегије за период од 2024.- 2027. године. Циљ јесте да се индентификују и представе кључне мјере у области реформе пореског система. Наш допринос изради поменуте стратегије односи се на обезбијеђивање свих релевантних података који су потребни Министарству финансија.
Цјелокупна стратегија ће ефикаснијим спровођењем Програма реформе пореске администације, умногоме утицати на проширење базе пореских обвезника и већој пореској дисциплини.
Који су највећи порески дужници када су државна предузећа у питању? На који начин се дуг тих предузећа може измирити?
Као што знате, износ дуга је пореска тајна осим за пореске обвезнике који се налазе на ''црној листи '' пореских дужника. Међу државним предузећима која се истичу као највећи дужници налазе се „Плантаже 13 Јул „ са износом преко 14 милиона еура, затим „Жељезнички превоз Црне Горе“ са преко 6.5 милиона еура, “Одржавање жељезничких возних средстава АД Подгорица, „Жељезничка инфраструктура Црне Горе“, „Црногорски фонд за солидарну стамбену изградњу са дугом од скоро 3,4 милиона .
Које општине највише новца дугују и по основу којих пореза и да ли ће се и кад тај дуг наплатити?
Имамо неколико критичних општина, гдје са становишта пореског дуга предњаче Цетиње са преко 7 милиона еура, затим Рожаје, Улцињ, Беране и Бијело Поље. Дуговања поменутих општина односе се на порезе и доприносе из и на лична примања.
Састали смо се са већином општинама које имају дуговања и имамо комуникацију са представницима заједнице општина како би се пронашло најбоље рјешење да се измире дуговања али и изашло из актуелне кризе. У току је израда плана на којем радимо заједно са ресорним министарством, а све по закључку Владе од 4. априла ове године, те очекујемо да ћемо врло брзо имати рјешење за овај проблем.
Да ли Пореска управа функционише боље или горе након издвајања из Управе прихода и царина? Које су главне разлике у функционисању ПУ у односу на претходну УПЦ?
Државне установе, прије свега, треба да остављају утисак поузданости и стабилости на коју грађани могу да рачунају. Имајући у виду тренутне активности које обје инситуције обављају, једноставније и брже је спроводити реформе кроз мање организационе јединице.
Када Вам истиче в.д. мандат и да ли очекујете да ћете бити изабрани за директора ПУ у пуном мандату? На тој функцији се доста људи промијенило од 2021. године...
Од кад сам ступио на дужност као в.д. дирекора Пореске управе, поставио сам приоритете и циљеве. Заједно са запосленима у управи активно радим на Пројекту Реформе пореске администације, јачању пореске дисциплине, као и унапређењу процеса рада.
Иако је стабилност на руководећој позицији веома важна, сматрам да тренутно ово питање не треба ни на који начин да оптерећује рад Пореске управе нити друге органе система. Са Минисатрство финансија, у чијој надлежности је расписивање конкурса, имамо одличну сарадњу и комуникацију. Свакако имам намјеру да аплицирам када конкурс буде отворен.