У циљу потпуног и транспарентног информисања јавности, имајући у виду немогућност примјене Закона о измјенама и допунама закона о буџету за 2023. годину на мјесечни план потрошње за 2023. годину имајући у виду примјену измјена тек у децембру 2023. године, у наставку је дата анализа прелиминарног извршења буџета за 2023. годину, са компаративним прегледом у односу на ревидовани годишњи буџетски план, у складу са Законом о измјенама и допунама закона о буџету за 2023. годину.

Извјештај о извршењу буџета Црне Горе за 2023. годину

Прелиминарни приходи буџета[1] у 2023. години износили су 2.565.3 мил. € или 38,7% процијењеног БДП-а и већи су за 142,6 мил. € или 5,9% у односу на планиране ребалансом, док су у односу на упоредни период 2022. године већи за 569.9 мил. € или 28.6%. Најзначајнија позитивна одступања забиљежена су код Прихода по основу пореза на додату вриједност, Прихода по основу пореза на добит правних лица, Доприноса за обавезно социјално осигурање, Осталих прихода и Донација и трансфера.

Приходи по основу ПДВ-а, наплаћени су у износу од 1.059,3 мил. € што је за 31,2 мил. € или 3% веће у односу на планиране ребалансом и 151,2 мил. € или 16,7% веће у односу на исти период претходне године. Снажан раст прихода по овом основу резултат је више фактора од којих су најзначајнији: резултати љетње туристичке сезоне, унапријеђена пореска дисциплина, као и значајан раст увоза и потрошње домаћинстава, што уз пројектовану инфлацију највише опредељује раст ове категорије прихода.

Приходи од Акциза, у наведеном периоду, наплаћени су у износу од 323,1 мил. €, што је у односу на план по ребалансу веће за 26,7 мил. € или 9%, односно 77,2 мил. € или 31,4% у односу на исти период претходне године. Највећи допринос расту акциза у 2023. години забиљежен је код:

- акцизе на минерална уља и њихове деривате, и то у износу од 179,2 мил. €, што је за 61,1 мил. € или 51,7% веће у односу на исти период претходне године.

- акцизе на дуван и дуванске производе, и то у износу од 100,2 мил. €, што је за 8,2 мил. € или 8,9% веће у односу на исти период претходне године.

У посматраном периоду приходи по основу Пореза на добит правних лица износили се 151,3 мил. € и већи су у односу на планиране ребалансом за 16,6 мил. € или 12,4%, док су у односу на упоредни период 2022. године већи су за 61,1 мил. € или 67,8%. Увођење прогресивних стопа на добит, раст економске активности и остварени резултати привредних субјеката у претходној години, као и побољшање пореске дисциплине опредијелили су раст ове категорије прихода.

Приходи по основу доприноса наплаћени су у износу од 575,7 мил. € што је за 63,5 мил. € или 12,4% веће у односу на планиране ребалансом, односно 112,9 мил. € или 24,4% веће у односу на упоредни период 2022. године. Значајан раст ове категорије прихода превасходно је резултат смањења неформалне економије на тржишту рада усљед смањења пореског оптерећења на рад, повећања зарада запослених у јавном сектору чиме је увећана и основица наплате пореза и доприноса на зараде, веће пореске дисциплине, као и ефеката имплементације Закона о репрограму пореског потраживања.

Остали приходи у посматраном периоду износили су 181,8 мил. €, што је за 18,6 мил. € мање у односу на планиране ребалансом, док су у односу на упоредни период 2022. године већи за 152,2 мил. €. Раст ове категорије прихода у односу на 2022. годину доминантно је резултат прекида хеџинг аранжмана из 2021. године, и то у износу од 60 мил. €, као и пренос средстава наплаћених у оквиру имплементације  пројекта „Економског држављанства“ у укупном износу од 68,2 мил. €. Поред наведеног, у 2023. години  извршена је уплата у износу од 11,6 мил. €, по основу уплаћених дивиденди од остварене добити привредних друштава у већинском власништву државе.

Значајан раст забиљежен је и код категорије Донације и трансфери који су остварени у износу од 71,3 мил. €, што је у односу на план по ребалансу веће за 2,9 мил. €, и у односу на исти период претходне године за 36,9 мил. €. Раст наведене категорије превасходно је резултат извршене уплате средстава од стране ЕУ, а по основу директне буџетске подршке за енергетску ефикасност.

Издаци буџета у 2023. години износили су 2.555,4 мил. € или 38,6% процијењеног БДП-а и у односу на планиране нижи су за 83,7 мил. € или 3,2% док су у односу на исти период 2022. године већи за 309,6 мил. € или 13,8%.

У структури укупне потрошње у посматраном периоду, Текући буџет извршен је на нивоу 93% укупне потрошње, док је Капитални буџет извршен на нивоу од 7% укупне потрошње.

Посматрајући главне категорије потрошње у оквиру Текућег буџета, текући издаци, у наведеном периоду, реализовани су у износу од 1.062 мил. € и на нивоу су планираних. У оквиру ове категорије издатака најзначајнија издвајања су код Бруто зарада и доприноса на терет послодавца у износу од 643 мил. €, што је у односу на план веће за 8,4 мил. € или 1,3% и које су реализоване у складу са важећим законским прописима, потписаним колективним уговорима и стварном обрачуну зарада. Затим, издаци за камате су реализовани у већем износу од плана за 13,9 мил. € или 12.7%, Расходи за услуге у износу од 64 мил € што је за 6 мил € или 10 % веће од плана, као и субвенције 74.4 мил € или 1,6 мил € односно 2% више од плана. Поред наведеног, остале буџетске позиције у оквиру Текућих издатака углавном испод плана, сходно стварној динамици потрошње потрошачких јединица.

Трансфери за социјалну заштиту, на крају године остварени су у износу од 825,1 мил. € и нижи су у односу на планиране за 15,7 мил. € или 1,9%, док су у односу на исти период 2022. године већи за 157,8 мил. € или 23,7 %, што је доминантно резултат већег извршења по основу права из области социјалне заштите и права из области пензијског и инвалидског осигурања, усљед редовног и ванредног усклађивања ових издатака сходно важећим законским прописима. Са друге стране, Трансфери институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору остварени су у износу од 380,7 мил €, што је за 13,1 мил € или 3.6% веће од плана усљед опредељивања средстава за здравствену заштиту за потребе Снабдијевања љековима и медицинским средствима у оквиру јавног здравственог система, као и повлачења донаторских IPA средстава у оквиру пројеката који се реализују кроз систем децентрализованог управљања.

Капитални буџет у посматраном периоду остварен је у износу од 189 мил. €, што је за 11,6 мил € нижа реализација од плана, односно представља 94% реализације плана. Реализација капиталног буџета доминатно је реализована у оквиру потпрограма Реконструкције регионалних и магистралних путева у износу од 71.6 мил €, односно 38% укупног капиталног буџета, затим изградње локалне инфраструктуре 32 мил € или 17%, као и Пројекта очувања животне средине, Развоја мање развијених локалних самоуправа и Унапређења туристичке понуде на нивоу од око 5%-6% капиталног буџета за сваку област појединачно.

Имајући у виду реализацију прихода и расхода, у 2023. години остварен је суфицит буџета у износу од 10,0 мил. € или 0,2% процјењеног БДП-а.

[1] Подаци ће бити коначни након усвајања Закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2023. годину.