Извјештај о праћењу воћне муве Цератитис цапитата и препоруке за произвођаче

У склопу рада на програму праћења медитеранске воћне муве Цератитис цапитата, у периоду 16.9.- 20.9.2023. године извршен је преглед Тепхри клопки (са трикомпонентним атрактантом Биолуре) и Јацксон клопки (са атрактантом Тримедлуре) на локалитетима од Улциња до Бококоторског залива (Сутоморе, Бар – Челуга, Улцињ – Штој, Бигова, Баошићи, Ђеновићи) као и замјена атрактаната.

Прегледом садржаја клопки утврђено је присуство Ц. цапитата  у свим локалитетима и следеће бројно стање:

Бигово 31 (14♂ + 17♀);

 Баошићи 46 (33♂ + 13♀);

 Ђеновићи 21 (15♂ + 6♀);

 Сутоморе (5♂);

Челуга 15 (11♂+ 4♀);

 Доњи Штој 37 (26♂ + 11♀);

 Горњи Штој 64 (57♂ + 7♀).

У односу на неколико претходних година, у овом периоду (половина септембра), бројност популације Ц. цапитата нешто нижа у локалитетима на подручју Бококоторског залива и Бара, а у извјесној мјери повећана, на подручју Улциња. Ово се дијелом може објаснити штетним утицајем лептирасте ваши Алеуроцантхус спиниферус која годинама прави велике штете на подручју Бококоторског залива и Бара гдје напада већи број биљних врста, утиче на општи изглед и здравствено стање цитруса, па самим тим и на значајно мању родност, што може да подспјеши миграцију одраслих јединки Ц. цапитата у потрази за биљкама домаћинима.

ПРЕПОРУКА: С обзиром да Ц. цапитата не напада зелене и тврде плодове, већ оне на почетку фенофазе сазријевања и полузреле, стално праћење стања у воћњаку, тока сазријевања плодова и одржавање његове хигијене веома је значајна мјера у смањењу бројности ове врсте, нарочито у малим воћњацима и окућницама. То подразумијева уклањање и уништавање свих оних плодова на којима се уоче било какви симптоми напада или преурањено дозријевање. Сумњиви плодови се не смију закопавати у земљу нити бацати у контејнер. Плодови са симптомима напада као и сви они сумњиви, могу се ставити у пластичне кесе које се завежу и оставе на сунцу најмање 8 сати, а најбоље 2-3 дана. Такође савјетујемо да се као превентивна мјера (нарочито у окућницама и малим, мјешовитим воћњацима), око стабала смокве, а касније и осталих домаћина у ширини пречника крошње, поставе и ПВЦ фолије или слој сламе (дебљине око 25 цм) да би се онемогућио улазак ларви у земљиште из нападнутих плодова.

Препоручује се и примјена мјера хемијске заштите инсектицидима на бази пиримифос–метила, спиносада, ламбда-цихалотрина, на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Такође, добри резултати се постижу примјеном хидролизираних протеина (атрактаната) методом локализованог третирања када се не третира цијела крошња, већ само дио крошње. У овом случају се инсектициду додаје биљни протеински мамац/атрактант (нпр. Буминал). Третирањем дијела крошње (пожељно на јужној експозицији) постиже се ефект привлачења имага у третиране дјелове крошње (дјеловањем атрактанта) Доступне су комбинације инсектицида на бази спиносада + атрактант солулyс који се користи у дози од 50-100 мл/стаблу или 20- 25 л/ха.

Напомињемо да мјере хемијске заштите могу имати задовољавајући ефекат само уколико се примјењују заједно са осталим препорученим нехемијским мјерама. 

Приликом одабира препарата обавезно треба водити рачуна о каренци и дозвољеном броју третирања у току године, сортименту и фенофази развића плодова домаћина.