ИЗВЈЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВл

О НАЦРТУ СТРАТЕГИЈЕ ЗА ДИГИТАЛИЗАЦИЈУ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА 

ЗА ПЕРИОД 2022-2027.

ГОДИНЕ

Вријеме трајања иавне расправе: 20 дана (12. октобра - 01. новембра 2021. године)

Начин спровођења јавне расправе: Достављање коментара, примједби, приједлога и сугестија у писаном или електронском облику. Такоде, у оквиру Јавне расправе 20. октобра 2021. године у 12 сати одржан је округли сто у сали Министарства просвјете, науке, културе и спорта УИ. Вака Ђуровића б.б. 81000 Подгорица.

Овлашћени представници Министарства који су учествовали у јавној расправи:

• Марина Матијевић, начелница Одјељења за информационо-комуникационе технологије, статистику и дигитализацију;
• Јелена Конатар, самостална савјетница у Одјељењу за информационо-комуникационе технологије, статистику и дигитализацију;
• Ивана Мрваљевић, самостална савјетница И у Одјељењу за информационо-комуникационе технологије, статистику и дигитализацију;

Подаци о броју и структури учесника у јавној расправи: У оквиру јавне расправе одржан је округли сто поводом Нацрта стратегије, којем је присуствовало 15 представника кључних партнера и заинтересованих страна. У периоду јавне расправе пристигли су коментари, примједбе, предлози и сугестије у електронском облику од стране Канцеларије UNICEF-а у Црној Гори. Коментари, примједбе, предлози и сугестије у електронском облику од стране Националног тима ICEDA, нијесу разматрани јер су достављени након рока предвиђеног за јавну расправу.

Резиме достављених коментара, примједби, предлога и сугестија са наведеним разлозима њиховог прихватања односно неприхватања:

У оквиру јавне расправе одржан је округли сто поводом Нацрта стратегије, којем је присуствовало 15 представника кључних партнера и заинтересованих страна. Присутни су имали могућност да дају примједбе, приједлоге и сугестије у циљу унапредења текста Нацрта Стратегије. Слиједе коментари и сугестије који су билí предмет разматрања на Округлом столу:

1. Г-дин Младен Перазић, Привредна комора Црне Горе, предложио је рјешења попут: додавања представника Привредне коморе Црне Горе као члана Комисије за евалуацију; назив Министарство просвјете, науке културе и спорта замијенити са „орган надлежан за област просвјете“; направити базу свих организатора образовања одраслих у Црној Гори, не само лиценцираних како је био случај до сада; промијенити назив стратегије у „Стратегија за дигитализацију и дигиталну трансформацију образовног система“.

Одговор: Приједлози су дјелимично прихваћени. Наиме, назив Стратегије није могуће мијењати јер је дефинисана Програмом рада Владе. Министарство просвјете, науке, културе и спорта једíно има ингеренције над лиценцираним организаторима образовања одраслих.Електронским путем своје коментаре, примједбе, приједлоге и сугестије доставила је Канцеларија UNICEF-а у Црној Гори, и то:

• У уводу навести утицај пандемије на затварање васпитно-образовних установа, објаснити методологију за израду стретегије и навести чланове радне групе. Утицај пандемије и затварања школа су указале на пријеку потребу, која је постојала и раније али је COVID-19 криза додатно продубила, за дигитализацију система која ће га учинити отпорнијим на будуће кризе, а тиме и створити основу за успостављање квалитетног система за учење на даљину у редовним и ванредним околностима (као основа може послужити Анализа образовног сектора). Навести да је формирана Радна група и навести имена чланова и чланице радне групе као и уз чију подршку је радна група радила. Такоде, уколико документ то дозвољава, потребно је поменути и донатора који је омогућио израду Анализе стања и Стратегије.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У уводном дијелу гдје се наводи што се стратегијом жели у тачки 2 додати: и допринијети квалитету и инклузивности образовање, такоде, мишљења смо да и тачку 3 треба допунити: које су им потребне за даље учење/процес цјеложивотног учења, тржиште рада и функционисање у друштву и економији заснованом на знању и иновацијама.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• Дио Анализе стања која се односи инфраструктуру, требало би допунити са додатним информацијама о односу ученик: број рачунара. То може послужити као добра полазна основа за напредак, а могуће је користíти податке из PISA 2018 лзвјештаја.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу SWOT анализа који се тиче слабости мишљења смо да треба додати јос налаза из SELFI истразивања. На примјер, чињеница да одредени број дјеце нема приступ дигиталним алатима, као и недовољне компетенције родитеља и старатеља да пруже подршку дјеци код куће.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу СWОТ анализа који се тиче могућности предлажемо да се дода унапредење квалитета и инклузивности наставе и учења, да се помене развој политика и регулативе у вези са дигитализацијом образовања и дигиталним образовањем.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу СWОТ анализа који се тиче пријетњи предлажемо да се помене дигитални јаз и пријетња да га дигитализација образовања повећа.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу Анализа — дрво проблема у оквиру првог и трећег проблема додати двије ствари: прва дигитални јаз измеду дјеце и младих погодених сиромаштвом који немају приступ дигиталним технологијама и њихових вршњака. Друга ствар, некоришћење потенцијала дигиталних технологија за унапредење квалитета наставе и прилагодавање наставе потребама сваког дјетета, а посебно потенцијала који дигиталне технологије имају у настави и раду са дјецом са посебним образовним потребама.

Одговор: Приједлог је дјелимично прихваћен. Прво дрво проблема односи се на унапредење Информационог система образовања, па се наведена препорука не може примијенити.

• У дијелу Анализа — дрво проблема, у оквиру трећег проблема наводи се да је низак ниво дигиталних компетенција ученика један од узрока проблема, а он је заправо посљедица. У том смислу, предлог је да се низак ниво дигиталних компетенција ученика наведе као једна од посљедица Проблема број 3. Додатно, предлог је да се као један од узрока помене чињеница да није усвојен Оквир дигиталних компетенција ученика, као документ на основу којег би требало интегрисати развој дигиталних вјештина како у предмету информатика, тако и у осталим предметима.

Одговор: Приједлог се одбија. Национални савјет за образовање (трећи сазив) је на XИВ сједници одржаној 15. јуна 2020. године дао позитивно мишљење на документ Оквир дигиталних компетенција ученика. Такоде, дрво проблема је постављено тако да се стратешким циљем 3 „Развој и унапредење дигиталних вјештина и компетенција“ рјешава постојећи проблем „Низак ниво дигиталних вјештина и компетенција ученика и наставника“.

• У дијелу Кључне активности за спроводење оперативних циљева у дијелу 1.1 (Унапређење правне регулативе) мислимо да треба прецизирати какве правне регулативе.

Одговор: Приједлог се одбија. Наиме, већи дио правне регулативе је наведен у Акционом плану за 2022-2023. годину. У овом тренутку није могуће унапријед дефинисати које правне регулативе је потребно доносити и мијењати јер развојем информационог система односно имплементацијом Стратегије може доћи до нових потреба.

• У дијелу Кључне активности за спроводење оперативних циљева у дијелу 2.1 уколико је кључна активност у оквиру циља успостављање Комисије за дигитализацију образовног система, онда треба преформулисати дефиницију циља. Наиме, онда не говоримо о систему за планирање и развој, већ о механизму за праћење и осигурање квалитетне имплементације стратегије. Систем за планирање и развој мора обухватити Одјељење за IKT, анализу и статистику, као и остале централне образовне институције. Такоде, пошто је ријеч о планирању и развоју, овдје су изванредно употребљиви налази из Анализе образовног сектора који управо говоре о томе да на нивоу система не постоје довољни капацитети за планирање и праћење реформи. Комисија је сигурно неопходан механизам за праћење саме стратегије, али капацитети морају бити унаприједени унутар система и то подразумијева и HR (Ијудски ресурси) структуру и обуку Ијуди и креирање механаизама за ефикасну сарадњу. Предлажемо да се овај дио свакако допуни тим налазима и препорукама.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу Кључне активности, у оквиру Оперативног циља 2.1. Успостављање система за планирање и развој, образлаже се потреба за ревизијом и унапредењем предмета Информатика. Мишљења смо да се овај предлог, који је веома релевантан, не уклапа смислено у Оперативни циљ 2.1. Предлог је да се издвоји као посебан оперативни циљ, уз примједбу да је потребно изврśити ревизију не само предметног програма информатика, већ и осталих предметних програма у које је потребно интегрисати развој дигиталних компетенција.

Одговор: Приједлог се одбија. Акционим планом за 2022-2023. годину предвидена је Измјена наставног плана за основну школу у циљу унапредења дигиталних компентенција ученика (што повлачи за собом ревизију/измјену свих предметних програма), лзмјена наставног плана за средње опште образовање (гимназију) у циљу унапредења дигиталних компентенција ученика, лзрада предметног програма Информатика за основну школу и Унапређење постојећих предметних програма из области ИКТ-а за средњу школу.

• У дијелу Кључне активности, у оквиру Оперативног циља 2.4 који се односи на развој дигиталних образовних садржаја, сматрамо да би било важно поменути потребу да релевантне институције дефинишу приоритетне области за развој дигиталних садржаја у периоду који обухвата Стратегија у односу на нивое образовања, од предшколског до средњег образовања. Такоде, потребно је поменути потребу да се обезбиједи примјена дигиталних садржаја и да је ту улога наставника незамјенљива, те да је стога потребно развити и пружити неопходне обуке, успоставити систем подршке наставницима, као и унаприједити систем осигурања квалитета који спроводи Завод за школство.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу Кључне активности за спроводење оперативних циљева у дијелу 2.5 предлажемо да се овдје помене једна од препорука Анализе образовног сектора, а то је потреба за успостављањем дигиталне платформе за наставу и учење. Оваква платформа би допринијела квалитету и инклузивности образовног система, али и његовој отпорности у периодима кризе као штоје текућа пандемија која је довела до дугог затварања школа. Успостављање платформе и развој дигиталних саџаја чине основне сегменте за креирање квалитетног система учења и рада на даљину, који могу користити наставници и ученици у свакодневном раду, али и у ситуацијама које то захтијевају.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу Кључне активности за спроводење оперативних циљева у дијелу 3.2 мислимо да је јако важно ово боље образоложити. Примјена Оквира дигиталних компетенција подразумијева развој ових вјештина у оквиру за то предвидених предмета, али још важније наставу и учење уз употребу дигиталних технологија. Кампови и клубови су додатна, екстра-курикуларна активност која је само по себи јако важна, али никако не треба да буде поменута, као што је овдје, као кључна. Обухват дјеце камповима и клубовима је јако мали и у њима буду дјеца која су већ мотивисана и заинтересована. Дигиталне компетенције развијамо кроз образовни систем и кроз све предмете управо да би сва дјеца била обухваћена, и ромска, и дјеца са сметњама, и дјеца из руралних средина и баш сва. Примјена овог Оквира захтјива посебан сет активности које се овдје могу само таксативно побројати и предлажем да то урадимо. Такође, у овом дијелу, или у стратешком циљу 2, то треба размотрити, фали важна и крупна област, а то је осигурање квалитета наставе и учења уз употребу дигиталних технологија у школама. На који начин ће Завод за школство да прати квалитет наставе, шта треба измијенити у том систему, које обуке треба да проду надзорници, итд.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У оперативном циљу 3.3, који се односи на унапредење безбједног коришћења технологије, предлажемо да би било битно предвидјети међусекторску сарадњу.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу Повезаност са националним и европским стратешким документима, навести повезаност са ЕУ дигиталном стратегијом и ЕУ Економски и инвестициони план за Западни Балкан.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• У дијелу Оперативни циљеви 2022-2027 и Акциони план 2022-2024 генерална сугестија је да у одреденим областима треба бити прецизнији у одредењу индикатора и формулацијама, како би се адекватно пратио напредак. Такоде, додатно размотири да ли све предложене активности припадају Оперативним циљевима које представљају. Према тренутно представљеном Акционом плану, постоји могућност да UNICEF предложи реализацíју одредених активности.

Одговор: Приједлог је прихваћен.

• Генерални утисак је да је доношење Стратегије за дигитализацију образовног система 2022- 2027 правовремено, те да је представљени нацрт квалитетан. Поред горе наведених сугестија, предлажемо да се размотри могућност унапредивања нацрта Стартегије тако да има већи фокус на крајњег корисника (ученик, дијете, наставник), посебно на оне који припадају рањивим категоријама, те предшколском васпитању и образовању.

Одговор: Приједлог се одбија. Наиме, комплетан фокус Нацрта стратегије је усмјерен на ученике, запослене у васпитно-образовним установама и родитеље као циљну групу.