Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Конференција о зеленој економији: Зелена транзиција једини пут одрживог развоја

Објављено: 16.05.2023. 12:13

Конференција о зеленој економији, у организацији Министарства економског развоја и туризма, Министарства науке и технолошког развоја и Привредне коморе Црне, одржава се 16. и 17. маја у хотелу Хилтон. Скуп је организован у оквиру црногорског предсједавања Процесом сарадње у југоисточној Европи (SEECP)  , са циљем покретања дискусије о зеленој економији из више углова која треба да доведе до закључака потребних за дефинисање смјерница ка одрживом расту и развоју.

Учесници скупа су доносиоци одлука највишег нивоа из земаља  SEECP , представници ЕУ и међународних организација који стручно и финансијски подржавају зелену трансформацију, представници привредног сектора, те академске заједнице и институција које су носиоци развоја иновација без којих зелена транзиција није могућа.

Предсједница Привредне коморе др Нина Дракић истакла је у уводној ријечи важност партнерства организатора Конференције који су објединили пословну заједницу, науку и доносиоце одлука, што је фундамент за стратешко и континуирано дјеловање у процесима који воде ка зеленој транзицији.

Према њеним ријечима, након пандемије и енергетске кризе, зелена транзиција не представља само опредјељење, већ и једини могући пут одрживог развоја, па је важно дефинисати како је спровести на најефикаснији начин у што краћем времену, а ни у једном моменту не угрозити економске процесе.

Истиче да су на европском нивоу значајна финансијска средства опредијељена за овај процес у региону, прије свега кроз Економски и инвестициони план за Западни Балкан и додаје да ће инвестиције у зелене технологије бити све исплативије јер се тржишта окрећу „зеленим“ производима.

- Сматрам да је један од важнијих задатака креатора политика створити окружење које ће бити стимулативно за компаније које су спремне за зелену транзицију. Треба свакако у томе наћи адекватну мјеру и за оне који показују неодговоран однос према животној средини. Симултано са овим нужно би било развијање финансијске и техничке подршке за компаније које су се опредијелиле да иду у сусрет новим технологијама и пословним моделима - казала је предсједница Коморе.

Привредна комора Црне Горе у овим процесима има важну улогу и њима је веома посвећена, управо разумијући значај зелене транзиције. Уз подршку  [лат] УНДП [/лат] креирала је Мапу пута Црне Горе ка циркуларној економији а Влада је на основу ње донијела Стратегију циркуларне транзиције.

- Уз ово, HUB циркуларне економије у Привредној комори ће ускоро почети да функционише као он-лине платформа, која може дати одговоре на бројна питања, понудити најбоље праксе и искуства као узор - казала је Дракић.  

У фокусу Коморе су и ESG стандарди (заштите животне средине, друштвене одговорности и доброг корпоративног управљања), које западна Европа уводи у национална законодавства, па ће у будућности све више постојати потреба да их наше компаније испуне, а посебно оне извозно оријентисане и упућене на ЕУ партнере.

- Велика је улога финансијских институција у тзв. озелењавању процеса. Финансирање пројеката који чине тај процес олакшаће привреди да се опредјелјују ка томе, будући да увођење еколошки одрживих решења више није тренд, већ реална потреба и правац који треба бирати.  УНДП,  ЕБРД, ИРФ, те један броја комерцијалних банака, као и подршка којом држава подстиче конкурентност, помјерају доста тога у жељеном правцу - закључила је Дракић. 

Министарка науке и технолошког развоја проф. др Биљана Шћепановић, истакла је у уводном обраћању  да, од свога настанка, давне 1996. године,  као иницијатива Републике Бугарске, Процес сарадње у Југоисточној Европи дјелује регионално, залажући се за већи степен безбједности, стабилност политичких прилика, развој демократије, добросусједских односа, примјену владавине права, развој кадровских потенцијала у земљама чланицама,  а у првом реду за јачање економских односа између самих држава чланица, све са циљем што бржег и квалитетнијег приступа европским и евроатлантским структурама.

Konferencija o zelenoj ekonomiji, u organizaciji Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma, Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja i Privredne komore Crne, održava se 16. i 17. maja u hotelu Hilton. 
Skup je organizovan u okviru crnogorskog predsjedavanja Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), sa ciljem pokretanja diskusije o zelenoj ekonomiji iz više uglova koja treba da dovede do zaključaka potrebnih za definisanje smjernica ka održivom rastu i razvoju. 
Učesnici skupa su donosioci odluka najvišeg nivoa iz zemalja SEECP, predstavnici EU i međunarodnih organizacija koji stručno i finansijski podržavaju zelenu transformaciju, predstavnici privrednog sektora, te akademske zajednice i institucija koje su nosioci razvoja inovacija bez kojih zelena tranzicija nije moguća.  
Predsjednica Privredne komore dr Nina Drakić istakla je u uvodnoj riječi važnost partnerstva organizatora Konferencije koji su objedinili poslovnu zajednicu, nauku i donosioce odluka, što je fundament za strateško i kontinuirano djelovanje u procesima koji vode ka zelenoj tranziciji.
Prema njenim riječima, nakon pandemije i energetske krize, zelena tranzicija ne predstavlja samo opredjeljenje, već i jedini mogući put održivog razvoja, pa je važno definisati kako je sprovesti na najefikasniji način u što kraćem vremenu, a ni u jednom momentu ne ugroziti ekonomske procese. 
Ističe da su na evropskom nivou značajna finansijska sredstva opredijeljena za ovaj proces u regionu, prije svega kroz Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan i dodaje da će investicije u zelene tehnologije biti sve isplativije jer se tržišta okreću „zelenim“ proizvodima. 
- Smatram da je jedan od važnijih zadataka kreatora politika stvoriti okruženje koje će biti stimulativno za kompanije koje su spremne za zelenu tranziciju. Treba svakako u tome naći adekvatnu mjeru i za one koji pokazuju neodgovoran odnos prema životnoj sredini. Simultano sa ovim nužno bi bilo razvijanje finansijske i tehničke podrške za kompanije koje su se opredijelile da idu u susret novim tehnologijama i poslovnim modelima - kazala je predsjednica Komore.
Privredna komora Crne Gore u ovim procesima ima važnu ulogu i njima je veoma posvećena, upravo razumijući značaj zelene tranzicije. Uz podršku UNDP kreirala je Mapu puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji a Vlada je na osnovu nje donijela Strategiju cirkularne tranzicije. 
- Uz ovo, HUB cirkularne ekonomije u Privrednoj komori će uskoro početi da funkcioniše kao on-line platforma, koja može dati odgovore na brojna pitanja, ponuditi najbolje prakse i iskustva kao uzor - kazala je Drakić.  
U fokusu Komore su i ESG standardi (zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i dobrog korporativnog upravljanja), koje zapadna Evropa uvodi u nacionalna zakonodavstva, pa će u budućnosti sve više postojati potreba da ih naše kompanije ispune, a posebno one izvozno orijentisane i upućene na EU partnere.
- Velika je uloga finansijskih institucija u tzv. ozelenjavanju procesa. Finansiranje projekata koji čine taj proces olakšaće privredi da se opredjeljuju ka tome, budući da uvođenje ekološki održivih rešenja više nije trend, već realna potreba i pravac koji treba birati. UNDP, EBRD, IRF, te jedan broja komercijalnih banaka, kao i podrška kojom država podstiče konkurentnost, pomjeraju dosta toga u željenom pravcu - zaključila je Drakić.  
Ministarka nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Biljana Šćepanović, istakla je u uvodnom obraćanju  da, od svoga nastanka, davne 1996. godine,  kao inicijativa Republike Bugarske, Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi djeluje regionalno, zalažući se za veći stepen bezbjednosti, stabilnost političkih prilika, razvoj demokratije, dobrosusjedskih odnosa, primjenu vladavine prava, razvoj kadrovskih potencijala u zemljama članicama,  a u prvom redu za jačanje ekonomskih odnosa između samih država članica, sve sa ciljem što bržeg i kvalitetnijeg pristupa evropskim i evroatlantskim strukturama.
– Crna Gora je preuzela svoje drugo po redu jednogodišnje predsjedavanje u junu 2022. godine, koje se realizuje pod motom “Jugoistok Evrope kao prostor kulture i saradnje”, budući da mnogostruke kulturne spone predstavljaju čvrst osnov za dalje unapređenje partnerstava država regiona – kazala je Šćepanović.
Prema njenim riječima, tom prilikom je predočeno da će Crna Gora tokom jednogodišnjeg predsjedavanja SEECP-u raditi, između ostalog, na energetskoj bezbjednosti i održivosti, uz naglašenu potrebu za istraživanjima neiskorišćenih potencijala pod istim krovom, većim ulaganjima u infrastrukturu i nove održive izvore energije, u vremenima velike energetske krize.
– U tom smislu vjerujem da će ova Konferencija o zelenoj ekonomiji, koja se održava u okviru crnogorskog predsjedavanja Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi, biti jedan korak naprijed u ostvarivanju ciljeva postojanja i rada najveće regionalne inicijative – istakla je Šćepanović, dodajući da se i dalje vrlo visoko na evropskoj Agendi istraživanja i inovacija nalazi saradnja akademskog i privrednog sektora.
Ona je na kraju poručila da Ministarstvo ostaje posvećeno jačanju sistema nauke, istraživanja i inovacija, kroz jačanje regionalne i međunarodne saradnje, odnosa sa Evropskom unijom na putu naučnog i tehnološkog napretka i podsticanja razvoja društva zasnovanog na znanju prateći koncept pametne specijalizacije.
Armend Mila, državni sekretar u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma istakao je da je Vlada Crne Gore iskazala snažnu posvećenost procesu zelene tranzicije i počela da razvija politike, programe, kao i preduzima neophodne akcije radi jačanja administrativnih kapaciteta za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan.
– Smatramo da će nam uspešna transformacija ka zelenoj ekonomiji pomoći da ostvarimo ciljeve održivog razvoja UN, ciljeve Pariškog sporazuma kao i ambicije Evropskog zelenog sporazuma – kazao je Mila.
Prema njegovim riječima, ekonomska diverzifikacija će biti imperativ za dalji razvoj Crne Gore. Vlada će se usredsrediti na unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije kako bi postigla održivi razvoj sa razvijenom poljoprivredom i turizmom, kao i većim sinergijama između ovih sektora.
– Misija Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma je da obezbijedi održivo korišćenje prirodnih resursa i osigura održiv, inkluzivan i stabilan ekonomski razvoj. Takođe, podsticaćemo uvodjenje principa cirkularne ekonomije koji integriše privredu i sistem upravljanja otpadom – poručio je on.
Mila je istakao da tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji nije samo usmjerena na podsticaj konkurentnosti, već je od suštinskog značaja za održivu budućnost, rješavanje problema prekomjerne potrošnje prirodnih resursa, i nastanka klimatskih promjena. 
– Izazovi pred nama su veliki. Uspješan proces prelaska na cirkularni model poslovanja će zahtijevati dugoročnu posvećenost svih aktera društva ka održivom razvoju i zelenoj, cirkularnoj tranziciji, uprkos ekonomskim ili drugim krizama. Uvjeren sam da ćemo danas zajedno doći do kreativnih i inovativnih rješenja koja će imati pozitivan uticaj na cijeli region Jugoistočne Evrope – zaključio je on.
Uslijedio je panel Perspektive razvoja zelene ekonomije u jugoistočnoj Europi - Politike za podsticanje ekonomskih aktivnosti u uslugama održivog razvoja, efikasnosti resursa, zaštite prirode i klimatskih mjera. 
Moderator je bila Aneta Kankaraš, šefica Kancelarije za održivi razvoj u Generalnom sekretarijatu Vlade Crne Gore, a panelisti Jovana Krunić, generalna direktorica za međunarodnu trgovinu i ekonomsku suradnju, Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma, Jovana Pavlović Đukić, voditeljica tima za zelenu ekonomiju i održivost, OECD Global Relations and Cooperation, Avni Zogiani, zamjenik ministra Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i infrastrukture, Priština, Almira Xhembulla, zamjenica ministra Ministarstva turizma i ekologije, Tirana, Panayotis Partsos, ambasador Grčke i Arslan Umut Ergezer, RCC koordinator Strategije SEE 2030/viši analitičar ekonomske politike.
O EU i međunarodnoj podršci održivom razvoju - strateškom pristupu održivom razvoju u jugoistočnoj Europi, uz moderiranje Anete Kankaraš, govorili su Aleksandra Kiković, voditeljica tima za inkluzivan i zeleni rast, UNDP Crna Gora, Ana Jovanovska, bivša voditeljica Jedinice za održivi razvoj Vlade Sjeverne Makedonije, Radman Selmić, Privredna komora Srbije i  Zoran Martinovski, ESG ekspert, CEO, Prime Partner. 

Treći panel je bio posvećen zelenoj tranziciji u praksi, odnosno uspješnim pričama. Moderator je bila predstavnica Privredne komore Milena Rmuš, a učesnici Aldan Adrović, menadžer poslovnog razvoja, 3D soba, Vladimir Pajović, ESG i stručnjak za finansije, Vedad Suljić, direktor, CETEOR i Vedrana Gadža, Pejzaž i ESG, Porto Montenegro.

Prvi dan Konferencije završen je promocijom “Studije o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u Crnoj Gori” koju je izradila Privredna komora. 
Za drugi dan Konferencije predviđeni su paneli na teme „Inovacije u uslugama zelene ekonomije - uključivanje, inovacija i inspiracija: Oblikovanje budućnosti uz zelenu ekonomiju“ i „Zelena infrastruktura za medicinska istraživanja“.
Moderatorka prvog panela je Marijeta Barjaktarović Lanzardi, v.d generalne direktorice za inovacije i tehnološki razvoj pri Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja, a panelisti Bojana Femić Radosavović, izvršna direktorica Fonda za inovacije, Marija Markoč, glavna izvršna direktorica Barske uljare doo,  Đorđe Grujičić, direktor Digital Innovation Huba - Smart Village Knežica, te predstavnik Savjeta za regionalnu saradnju.
Tokom drugog panela, kojim će moderirati  prof. dr Mara Šćepanović, Univerzitet Crne Gore, panelisti su prof. dr Biljana Šćepanović, ministarka nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Leandar Litov sa Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski“ u Sofiji, prof. dr Mimoza Ristova sa Univerziteta „Ćirilo i Metodije“ u Skoplju.

– Црна Гора је преузела своје друго по реду једногодишње предсједавање у јуну 2022. године, које се реализује под мотом “Југоисток Европе као простор културе и сарадње”, будући да многоструке културне споне представљају чврст основ за даље унапређење партнерстава држава региона – казала је Шћепановић.

Према њеним ријечима, том приликом је предочено да ће Црна Гора током једногодишњег предсједавања  SEECP -у радити, између осталог, на енергетској безбједности и одрживости, уз наглашену потребу за истраживањима неискоришћених потенцијала под истим кровом, већим улагањима у инфраструктуру и нове одрживе изворе енергије, у временима велике енергетске кризе.

Konferencija o zelenoj ekonomiji: Zelena tranzicija jedini put održivog razvoja

– У том смислу вјерујем да ће ова Конференција о зеленој економији, која се одржава у оквиру црногорског предсједавања Процесом сарадње у Југоисточној Европи, бити један корак напријед у остваривању циљева постојања и рада највеће регионалне иницијативе – истакла је Шћепановић, додајући да се и даље врло високо на европској Агенди истраживања и иновација налази сарадња академског и привредног сектора.

Она је на крају поручила да Министарство остаје посвећено јачању система науке, истраживања и иновација, кроз јачање регионалне и међународне сарадње, односа са Европском унијом на путу научног и технолошког напретка и подстицања развоја друштва заснованог на знању пратећи концепт паметне специјализације.

Арменд Мила, државни секретар у Министарству економског развоја и туризма истакао је да је Влада Црне Горе исказала снажну посвећеност процесу зелене транзиције и почела да развија политике, програме, као и предузима неопходне акције ради јачања административних капацитета за спровођење Зелене агенде за Западни Балкан.

– Сматрамо да ће нам успешна трансформација ка зеленој економији помоћи да остваримо циљеве одрживог развоја УН, циљеве Паришког споразума као и амбиције Европског зеленог споразума – казао је Мила.

Према његовим ријечима, економска диверзификација ће бити императив за даљи развој Црне Горе. Влада ће се усредсредити на унапређење енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије како би постигла одрживи развој са развијеном пољопривредом и туризмом, као и већим синергијама између ових сектора.

– Мисија Министарства економског развоја и туризма је да обезбиједи одрживо коришћење природних ресурса и осигура одржив, инклузиван и стабилан економски развој. Такође, подстицаћемо уводјење принципа циркуларне економије који интегрише привреду и систем управљања отпадом – поручио је он.

Мила је истакао да транзиција ка циркуларној економији није само усмјерена на подстицај конкурентности, већ је од суштинског значаја за одрживу будућност, рјешавање проблема прекомјерне потрошње природних ресурса, и настанка климатских промјена.

– Изазови пред нама су велики. Успјешан процес преласка на циркуларни модел пословања ц́е захтијевати дугорочну посвец́еност свих актера друштва ка одрживом развоју и зеленој, циркуларној транзицији, упркос економским или другим кризама. Увјерен сам да ћемо данас заједно доћи до креативних и иновативних рјешења која ће имати позитиван утицај на цијели регион Југоисточне Европе – закључио је он.

Услиједио је панел Перспективе развоја зелене економије у југоисточној Еуропи - Политике за подстицање економских активности у услугама одрживог развоја, ефикасности ресурса, заштите природе и климатских мјера.

Модератор је била Анета Канкараш, шефица Канцеларије за одрживи развој у Генералном секретаријату Владе Црне Горе, а панелисти Јована Крунић, генерална директорица за међународну трговину и економску сурадњу, Министарство економског развоја и туризма, Јована Павловић Ђукић, водитељица тима за зелену економију и одрживост,  ОЕЦД Глобал Релатионс анд Цооператион, Авни Зогиани, замјеник министра Министарства екологије, просторног планирања и инфраструктуре, Приштина, Алмира Xхембулла, замјеница министра Министарства туризма и екологије, Тирана, Панаyотис Партсос, амбасадор Грчке и Арслан Умут Ергезер,   RCC координатор Стратегије СЕЕ 2030/виши аналитичар економске политике.

О ЕУ и међународној подршци одрживом развоју - стратешком приступу одрживом развоју у југоисточној Еуропи, уз модерирање Анете Канкараш, говорили су Александра Киковић, водитељица тима за инклузиван и зелени раст, УНДП Црна Гора, Ана Јовановска, бивша водитељица Јединице за одрживи развој Владе Сјеверне Македоније, Радман Селмић, Привредна комора Србије и  Зоран Мартиновски, ЕСГ експерт, ЦЕО, Приме Партнер.

Трећи панел је био посвећен зеленој транзицији у пракси, односно успјешним причама. Модератор је била представница Привредне коморе Милена Рмуш, а учесници Алдан Адровић, менаџер пословног развоја, 3Д соба, Владимир Пајовић, ЕСГ и стручњак за финансије, Ведад Суљић, директор, ЦЕТЕОР и Ведрана Гаџа, Пејзаж и ЕСГ, Порто Монтенегро.

Први дан Конференције завршен је промоцијом “Студије о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у Црној Гори” коју је израдила Привредна комора.

За други дан Конференције предвиђени су панели на теме „Иновације у услугама зелене економије - укључивање, иновација и инспирација: Обликовање будућности уз зелену економију“ и „Зелена инфраструктура за медицинска истраживања“.

Модераторка првог панела је Маријета Барјактаровић Ланзарди, в.д генералне директорице за иновације и технолошки развој при Министарству науке и технолошког развоја, а панелисти Бојана Фемић Радосавовић, извршна директорица Фонда за иновације, Марија Маркоч, главна извршна директорица Барске уљаре доо,  Ђорђе Грујичић, директор Дигитал Инноватион Хуба - Смарт Виллаге Кнежица, те представник Савјета за регионалну сарадњу.

Током другог панела, којим ће модерирати  проф. др Мара Шћепановић, Универзитет Црне Горе, панелисти су проф. др Биљана Шћепановић, министарка науке и технолошког развоја, проф. др Леандар Литов са Универзитета „Свети Климент Охридски“ у Софији, проф. др Мимоза Ристова са Универзитета „Ћирило и Методије“ у Скопљу.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?