Кордић: Владавина права увијек била услов за напредак

Главна преговарачица Црне Горе са Европском унијом Зорка Кордић рекла је да је за Црну Гору напредак у владавини права био кључан од отварања преговора.

Информација да би Европска комисија тиме условила затварање осталих поглавља, каже она за “Вијести”, нису ништа ново.

Европска комисија је у новом нацрту документа такозваног “нон-пејпера” за поглавља 23 и 24 навела да се ниједно неће моћи затворити прије него што се испуне сва прелазна мјерила која се тичу владавине права, пренио је прије два дана Радио Слободна Европа а што је Кордић и потврдила.

РСЕ је објавио и да је документ амбасадорима ЕУ ове седмице представио европски комесар за проширење Оливер Вархељи, са којим је у Бриселу прије два дана разговарао вицепремијер Дритан Абазовић. У саопштењу се не наводи да ли је ова тема била предмет разговора али је Абазовић рекао “Вијестима” да став Брисела помаже Црној Гори да би “испоручила резултате”.

На питање да ли је упозната да је Вархељи амбасадорима ЕУ представио нови Нон-папер за Црну Гору, главна преговарачица је рекла:

“Будући да је Црна Гора, као једина држава са свим отвореним поглављима, активно заинтересована за практичну примјену Нове методологије, упознати смо из наших дипломатских контаката да Комисија ради на нацрту документа који жели представити џавама чланицама. У дијалогу с Европском комисијом и државама чланицама ЕУ указали смо да интензивним дијалогом на високом политичком нивоу, можемо оснажити процес европске интеграције, као држава која је у потпуности усклађена с европском вањском и безбједносном политиком. Стога нам је веома вазан фокус на политички дијалог с ЕУ и одржавање политичких Међувладиних конференција, на којима ће се на највећем нивоу разговарати о динамици приступања Црне Горе ЕУ”.

Коментаришући информације да се ни једно поглавље неће моћи затворити прије него што се испуне сва прелазна мјерила која се тичу владавине права, Кордић каже да “Нацрт документа не доноси новитете за Црну Гору у владавини права”. Он се, додаје, “у потпуности ослања на преговарачки оквир Црне Горе и приступ који је Савјет ЕУ усвојио у марту 2020, на предлог ЕК, а Црна Гора званично прихватила прошле године”.

“Црна Гора је била прва држава која је преговоре отворила по новом приступу и од самог почетка преговарачког процеса важио је овај принцип и динамика свеукупног напретка зависила од реформи у области владавине права. Ови критеријуми у потпуности одражавају приоритет Владе да има нулту стопу толеранције према корупцији и организованом криминалу, као најважнијим сегментима владавине права, односно развијања Црну Гору по мјери развијене европске демократије”, наводи она.

ЕК је у фебруару 2020. објавила нову методологију с циљем да побољша приступни процес. Ревидирана методологија ће се примјењивати на државе које тек треба да отворе приступне преговоре. Црна Гора преговора осам година и њој је било понуђено да се изјасни да ли жели да настави преговаре по новој методологији, за шта је претходна влада дала сагласност.

Кордић је са министрима правде и унутрашњих послова Владимиром Лепосавићем и Сергејем Секуловићем претходна два дана учествовала на онлајн сједници Пододбора за слободу и правду.

Како је саопштено, Лепосавић је саопштио да нијесу потребне велике промјене у односу на уставне реформе из 2013. али да треба прецизирати одређене законске одредбе како би се појачао систем узајамне контроле те тиме отворио простор за даље реформе.

У погледу иницијативе за измјену Закона о државном тужилаштву и доношење новог Закона о Тужилаштву за организовани криминал и корупцију, указао је да Влада тежи позитивним промјенама и реализацији реформи у складу с Уставом и европском праксом, укључујући мишљење Венецијанске комисије.

Секуловић је поручио, преноси се, да ће ЕУ у Црној Гори имати поузданог партнера, који ће увијек саопштавати потпуну истину, представљати реалну слику стања ствари, али и наредних корака у унапређењу постојећих питања која нису на задовољавајућем нивоу, уз стабилност у промјенама.

Хаглајтнер: Потребан консензус око именовања у правосуђу

Шеф јединице за Црну Гору у Генералном директорату Европске комисије за сусједство и преговоре о проширењу Томас Хаглајтнер, рекао је да Црна Гора мора интензивирати напоре и постићи резултате, посебно у кључним проблематичним подручјима, као што су слобода медија и борба против корупције и организованог криминала. “Такође је важно да Црна Гора не назадује када је ријеч о достигнућима у области правосуђа, да црногорско правосуђе покаже посвец́еност пуној и недвосмисленој имплементацији реформи и да се у парламенту постигне политички консензус око преосталих именовања у правосуђу. Коначно, деполитизоване и професионалне јавне институције треба да раде на непристрасан начин у интересу свих грађана, надовезујуц́и се на напредак постигнут протеклих година“, казао је Хаглајтнер.

Мјерила у значајнијој мјери испуњена, преостају приоритети

“Приликом отварања поглавља 23 и 24 у децембру 2013, Црна Гора је добила 83 привремена мјерила (45 привремених мјерила за поглавље 23 и 38 привремених мјерила уза поглавље 24). Имајући у виду комплексност и разноврсност тематских области и захтјева, тешко је дати квантитативну процјену, иако се према досадашњим извјештајима може сматрати да су она у значајној мјери испуњена и да преостају приоритети на којима се треба радити у континуитету до краја преговора. Пододбор за правду, слободу и безбједности, гдје представници кључних институција које чине систем владавине права у Црној Гори указују на остварене резултате у претходном периоду, је добра прилика да се у дијалогу с ЕК дефинишу наредни кораци у циљу коначног испуњавања привремених мјерила”, рекла је главна преговарачица на питање колико има прелазних мјерила у поглављима 23 и 24 и колико их је испуњено.

ИЗВОР: Портал Вијести