Кордић за Градски: Реформама до ЕУ

Црна Гора ће, на Међувладиној конференцији са Европском унијом, јасно нагласнити своје опредјељење за суштинском реформом владавине права, поручила је главна преговарачица са ЕУ Зорка Кордић у интервјуу за Градски портал.

Она је оцијенила да је актуелна политичка дебата о стратешким приоритетима вањске политике ЕУ, који пажњу усмјеравају на Западни Балкан, поново вратила политику проширења на сто, и да је то позитивна порука за државе региона.

Из Брисела је потврђено да ће Међувладина конференција између ЕУ и Црне Горе бити одржана 22. јуна. О чему ће бити ријечи на тој МВК и због чега је она значајна за Црну Гору?

Ова Међувладина конференција је посебно важна за Црну Гору имајући у виду да ће то бити прва политичка МВК у складу са Новом методологијом, гдје ће Црна Гора бити у прилици да пред државама чланицама ЕУ јасно потцрта своју геополитичку оријентацију чланства у ЕУ  и афирмише своје опредјељење за суштинском реформом владавине права.

Њен значај се огледа у чињеници да ће то бити прва у низу политичких МВК која ће дати импулс снажењу политичког управљања процесом преговора, имајући у виду да смо једина држава кандидат са свим отвореним поглављима и са 100 одсто усклађеношћу са заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ.

Политичка димензија, кроз дијалог са ЕУ на највишем политичком нивоу, засигурно ће додатно истаћи значај преговарачког процеса, али и повећати његову предвидљивост имајући у виду да ће се на МВК разговарати о остварним резултатима, текућим активностима и будућим плановима у владавини права и спровођење ревидиране методологије процеса приступања ЕУ.

Ближи се девета годишњица преговора Црне Горе са ЕУ. Како оцјењујете досадашње резултате и да ли смо могли брже напредовати према ЕУ?

Остварене резултате и тренутну позицију Црне Горе у процесу приступања ЕУ треба посматрати у ширем контексту и са најмање два аспекта. Први је наш домаћи, унутрашњи, а други је вањски.

Европска интеграција је, прије свега, наш домаћи задатак јер реформишемо своје друштво у складу са европским стандардима и вриједностима, а како би оно боље одговарало потребама својих грађана. У протеклих девет година је доста урађено – спроведена је опсежна законодавна реформа у свим областима, оснажене постојеће и формиране нове институције, ојачани људски капацитети за испуњавање обавеза из приступног процеса. Реформе су дале и опипљиве, практичне резултате у многим секторским политикама, дигитализацији, иновацијама, усклађивању са стандардима ЕУ у различитим сферама живота.

Управо је та траснформативна моћ процеса његова највећа вриједност, а наравно да бисмо вољели и да сложени механизам приступања има краће рокове. Међутим природа политике проширења је таква да се критеријуми поступно усложњавању у односу на раније таласе проширења ЕУ.

Упркос разним геополитичким изазовима, Европска унија сматра политику проширења једном од својих најуспјешнијих политика стратешке надоградње снажније кохезије, демократије и просперитета на цијелом европском континенту и ми морамо учинити све да  испунимо критеријуме за чланство, без обзира на шири геополитички контекст.

Вјерујем да је актуелна политичка дебата о стратешким приоритетима вањске политике ЕУ, који пажњу усмјеравају на Западни Балкан, поново вратила политику проширења на сто и да је то дефинитивно позитивна порука за државе региона.  Томе ће свакако допринијети примјена ревидиране методологије процеса приступања, па је на Црној Гори да докаже да је спремна да је искористи на најбољи начин –   кроз постепено укључивање у секторске политике ЕУ, програме и иницијативе и прије самог чланства и снажније кориштење претприступних фондова.

Јуче су Европски парламент и Савјет ЕУ постигл испоразум о новом Инструменту за претприступну помоћ (ИПА ИИИ) са буџетом од 14,2 милијарде еура за период од 2021 – 2027. Може ли се у овом тренутку знати колико ће средстава, од тог износа, добити Црна Гора и на које циљеве /области ће та средства бити усмјерена?

Јучерашњи споразум о новом Инструменту за претприступну помоћ (ИПА ИИИ), постигнут између Савјета и Парламента заправо је резултат припремних активности које је Европска комисија већ спровела, у складу са досадашњим искуствима и наученим лекцијама у вези са имплементацијом ЕУ фондова. Иако се у институцијама ЕУ још ради на дефинисању нових одредби и критеријума Ипе ИИИ, циљ реформи инструмента ће бити унапријеђење ефективности и ефикасности у коришћењу доступних ЕУ фондова. Пет кључних области политика на које ће бити усмјерена подршка су: 1. Владавина права, темељна права и демократија; 2. Добро управљање, усклађивање са правном тековином, стратешко комуницирање и добросусједски односи; 3. Зелена агенда и одрживо повезивање, ће бити подржана у индикативном износу од 42 одсто укупне ИПА подршке; 4. Конкурентност и инклузивни раст и 5. Територијална и прекогранична сарадња.

Када су у питању доступна средства, намјера Европске комисије је да финансијску подршку државама које су у процесу интеграције током периода 2021-2027 осмисли и спроведе на начин који ће више вредновати напредак у спровођењу реформи. Управо због тога нова правила за инструмент ИПА ИИИ подразумијевају да неће бити унапријед дефинисаних и ограничених износа средстава по државама корисницама, као што је то био случај током претходних година, већ ће предност имати пројекти који буду од значаја за спровођење секторских политика, притом спремни за брзо спровођење. Свакако ће се водити рачуна о постепеној припреми за коришћење Европских структурних и инвестиционих фондова, који ће нам бити доступни након пуноправног чланства у ЕУ.

ИЗВОР: Градски портал