Искорак свих грана власти води до финала

Оптимизам да до помака може доћи базирамо првенствено на проевропској оријентацији свих политичких субјеката и њиховог односа одговорности према бирачима. Не можемо говорити о активирању или “неформалном постојању” клаузуле баланса, једино можда о перцепцији различитих актера у црногорском друштву да процес не иде жељеном брзином.

Црна Гора се налази на кључној тачки преговора с ЕУ, кад сви актери у друштву и све гране власти морају направити искорак да заједно доведу земљу у финале, поручила је главна преговарачица Зорка Кордић.

Она је у интервјуу “Вијестима” рекла да на средњи рок, унапређење дијалога и постизање консензуса у Скупштини о најактуелнијим питањима са ЕУ агенде, укључујући реформу правосуђа, али и изборног законодавства, апсолутни су приоритет друштва за наредни период.

Кордић је навела да је на недавно одржаној Међувладиној конференцији између Црне Горе и ЕУ Црна Гора добила недвосмислене похвале за континуирану усклађеност са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, као снажан одраз њене јасне геостратешке оријентације.

”То је наглашено у интервенцијама више држава чланица ЕУ, али и институција ЕУ. Такође, похваљена је и регионална сарадња и његовање добросусједских односа, као и економски опоравак након пандемије ЦОВИД-19”, рекла је Кордић.

84 одсто грађана би гласало за улазак у ЕУ ако би референдум био организован у овом тренутк

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи је прошле седмице, након међувладине конференције са делегацијом Црне Горе, рекао да је за реформе потребна стабилна влада и парламентарна већина и да је вријеме да се посао убрза.

Припремили сте Акциони план за адресирање препорука из посљедњег Извјештаја Европске комисије. Вјерујете ли да ће он допринијети испуњењу препорука које је Европска комисија дала на посљедњој Међувладиној конференцији између Црне Горе и ЕУ?

Акциони план за адресирање препорука из Извјештаја Европске комисије апсолутно се поклапа са препорукама ЕУ и представља одличан механизам за усмјеравање и убрзавање процеса. Први пут имамо плански документ који се фокусира на кључне налазе Извјештаја у кратком року, као додатну алатку стратешком оквиру процеса приступања ЕУ. Подсјетићу да се у реализацији обавеза из процеса приступања првенствено водимо Програмом приступања Црне Горе Европској унији, као кровним документом који дефинише обавезе на средњи рок. Такође, припремили смо динамичке планове који се фокусирају на изазове у привременим мјерилима. Сви ти документи, заједно с Акционим планом који је орочен до краја јуна 2022. као референтном тачком када ће Европска комисија правити пресјек стања за сљедећи годишњи извјештај, треба да допринесу испуњавању препорука Европске комисије, између осталог и са посљедње Међувладине конференције. Вјерујем да ће веће власништво над процесом које су институције преузеле Акционим планом, али и већа одговорност, резултирати преданим и ефикаснијим радом који ће донијети конкретне резултате и свакако бољу оцјену у наредном Извјештају.

На чему базирате оптимизам да ће предвиђене обавезе на путу ка ЕУ, како је саопштено након сједнице Савјета за владавину права, бити реализоване до јуна 2022, с обзиром на недостатак подршке у Скупштини, гдје треба усвојити кључне прописе?

Црна Гора се налази у кључној тачки преговора с ЕУ, кад сви актери у друштву и све гране власти морају направити искорак да заједнички доведемо земљу у финалну фазу, што је и јасно очекивање држава чланица изражено на Међувладиној конференцији. Реализација конкретног Акционог плана подразумијева интензивну сарадњу Владе и Скупштине, превасходно у дијелу усвајања кључних прописа. На средњи рок, унапређење дијалога и постизање консензуса у Скупштини о најактуелнијим питањима са ЕУ агенде, укључујући реформу правосуђа, али и изборног законодавства, апсолутни су приоритет нашег друштва за наредни период. Оптимизам да до помака у том погледу може доћи базирамо првенствено на про-ЕУ оријентацији свих политичких субјеката и њиховог односа одговорности према бирачима. Наиме, све парламентарне странке у својим програмима имају истакнуте европске интеграције, те очекујемо да посвећеност том програмском опредјелјенју покажу и у пракси, на што их обавезује јасна визија европске будућности преко 70 одсто грађана који подржавају идеју што скоријег чланства Црне Горе у Европској унији.

На Међувладиној конференцији истакнута су очекивање да се обезбиједи стабилна влада и функционални парламент како би се осигурао виши степен владавине права. Какав одговор је дала делегација Црне Горе с обзиром на политичку кризу у држави?

Међувладина конференција је формат гдје се на највишем политичком нивоу са државама чланицама ЕУ разматрају најважнији елементи процеса преговора, првенствено вањскополитичка оријентација земље, а онда и кључни приоритети у владавини права, с фокусом на будуће кораке у кратком и средњем року. Управо је са црногорске стране истакнута снажна опредијељеност Владе за што већим степеном синергије с парламентом, за унапређењем инструмената сарадње у области европских интеграција и за што отворенијим дијалогом око најважнијих обавеза државе у процесу преговора с ЕУ. Наглашено је да европска интеграција и визија чланства у ЕУ превазилазе све подјеле у друштву, те да чињенца да би, уз континуирану подршку чланству у ЕУ од преко 70 одсто, чак 84 одсто грађана гласало за улазак у ЕУ ако би референдум био организован у овом тренутку. Ово улива посебан оптимизам за изналажењем конструктивних рјешења и грађења даљег дијалога око обавеза које су нам заједничке и које смо и у Акционом плану означили као предмет интензивне сарадње.

Кад би Црна Гора могла да се ослободи клаузуле баланса која неформално постоји већ годину, а која је модификована новом методологијом преговарања?

Око питања очувања баланса између напретка у владавини права с једне стране и напретка у другим поглављима, Европска комисија је у Извјештају за Црну Гору за 2021. била врло јасна – да је општи баланс, у складу с преговарачким оквиром, сачуван, а да су привремена мјерила сада приоритет. Ревидирана методлогија проширења почива на преговарачком оквиру између Црне Горе и ЕУ и није модификовала принципе на којима је он заснован. Дакле не можемо говорити о активирању или “неформалном постојању” клаузуле баланса, једино можда о перцепцији различитих актера у црногорском друштву да се процес не одвија жељеном брзином. Свакако да је жеља свих нас да Црна Гора уђе у финалну фазу преговора што прије.

За шта је Црна Гора похваљена, а за које ствари је највише добила критика земаља чланица на Међувладиној конференцији?

Црна Гора је добила недвосмислене похвале за континуирану усклађеност са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, као снажан одраз њене јасне геостратешке оријентације. То је наглашено у интервенцијама више држава чланица ЕУ, али и институција ЕУ. Такође, похваљена је и регионална сарадња и његовање добросусједских односа, као и економски опоравак након пандемије ЦОВИД-19. Међувладина конференција између Европске уније и Црне Горе је послужила да оснажимо дијалог са државама чланицама, са фокусом на кључне реформе које су потребне како би се омогућио даљи интензивни наставак процеса приступања. Нагласили су још једном да ће укупни напредак у преговорима нарочито зависити у испуњењу привремених мјерила у владавини права. Поздравили су напоре које Црна Гора улаже у том правцу и охрабрили нас да наставимо у истом духу. Нарочита пажња се, како је речено, мора посветити слободи изражавања и медија, борби против корупције, јачању независности институција, првенствено правосудних, реформи јавне управе, изборној реформи и парламентарном политичком дијалогу.

Радује снажење присуства Француске на Западном Балкану

Да ли Вас брине што Француска преузима предсједавање Савјетом ЕУ од 1. јануара, с обзиром на њене ригидне ставове када је политика проширења у питању? Може ли то додатно успорити напредак Црне Горе?

Свака држава која предсједава Савјетом ЕУ настоји да на свеобухватан начин адресира питања о важности за оптимално функционисање ЕУ и да охрабри динамичан однос са свим њеним партнерима. Са задовољством ћемо сарађивати с француским предсједништвом ЕУ, посебно тежећи да покажемо да је Црна Гора добар примјер примјене ревидиране методологије проширења коју је управо иницирала Француска.

Према приоритетима које је представила на Међувладиној конференцији, предсједавање Француске ће се одвијати око три осе дјеловања: опоравак, јачање и припадање. План Француске је да оснажи Шенген зону, реформише одбрамбени систем ЕУ и посвети се рјешавању незапослености. У погледу односа са Западним Балканом, у приоритетима нове Тројке (Францука, Чешка, Шведска) је примјена сратешког приступа за снажнију економску интеграцију региона, али и фокус на имплементацији ревдиране методологије за што боље резултате у владавини права, слободи медија и снажнијој економији. У најави је и наставак политичког дијалога на високом нивоу на линији ЕУ – Западни Балкан.

Радује снажење присуства Француске на Западном Балкану између осталог и кроз ангажовање АФД – Француске агенције за развој, која може бити значајан партнер у спровођењу Економско-инвестицијског плана.

ИЗВОР: НД Вијести