Милатовић: У прошлој години урађено највише за десет година преговора

Заједнички именитељ свих политичких чинилаца у Црној Гори је улазак у ЕУ, а политичка стабилност представља важну компонента од које зависи успјех процеса европске интеграције, поручено је на надашњем округлом столу „Црна Гора између два извјештаја ЕК – има ли напретка?

На скупу је оцијењено да  је квалификована већина потребна да би се дошло до што бољих рјешења које подржавају и власт и опозиција, а који су у корист цијелог друштва, свих грађана. Изнијето је очекивање да Црна Гора, упркос политичким дешавањима која су успорила процес приступања, може очекивати да, током француског предсједавања ЕУ, испуни привремена мјерила за поглавља 23 и 24.

„Са поносом могу да исказем задовољство за оно сто је урађено. Посао који је урађен у претходној години је можда и највећи за скоро десет година преговора“, поручио је министар економског развоја и шеф Делегације Црне Горе на Међувладиној конференцији између Европске уније и Црне Горе, Јаков Милатовић.

Он је нагласио да је Влада, примјеном програма „Европа сад“, повећала зараде, унаприједила животни стандард грађана и креирала план за будућност.

„Ова Влада је остварила, динамичан демократски развој, што потврђују и резултати међународних организација. Поређењем стања из 2020. и 2021. јасно се види да је унапријеђена демократија, смањена корупција, спроведене економске реформе, унапријеђена права и слободе и побољшан инвестициони амбијент“, казао је министар.

„Остварили смо раст БДП-а по глави становника, номинални раст зарада од 33%, а реални  од 26%. Када је ријеч о висини зарада, министар је казао да смо у 2020. години, имали 41% просјечне плате у Њемачкој, док у 2021. години, имамо 60%“, поручио је Милатовић.

Он је подсјетио да је БДП по становнику у 2020. години износио 45% просјека ЕУ, док у 2022. износи 50 %.

Истакао је да је повољније стање у дијелу Мастрихтских критеријума, у дијелу дефицита буџета, смањења јавног дуга, као и да је унапријеђена финансијска стабилност, а инфлација у Црној Гори се подудара са оном у земљама Еурозоне.

„Демократски развој је несумљиво побољшан у Црној Гори, сто се показује и кроз извјестаје Транспаренцy интернатионала, Тхе Ецономиста, ЕБРД-а, Фреедом хоусе, Савјета страних инвеститора у Црној Гори“, казао је Милатовић.

Он је истакао да је Влада урадила добар посао у посљедњих годину, да је земља додатно побољшала скономски, демократски и институционални развој, и да су одређена поглавља спремна за затварање. Изнио је очекивање да ћемо у 2022. години остварити добар или одличан напредак у већини поглавља што ће резултирати добрим извјештајем ЕК и чланством у ЕУ 2025. или 2026. године.

„Једина смо држава кандидат која има сва поглавља отворена. На корак смо од финалне фазе гдје су најкрупнији кораци потребни у владавини права“, казала је главна преговарачица, Зорка Кордић.

Она је указала на значај кластерског груписања преговарачких поглавља и значај мјера ране интеграције, истакавши да је Црна Гора предложила програме и иницијативе ЕУ у којима може учествовати у својству посматрача, и прије пуноправног чланства.

Представила је преговарачку структуру која је, како је казала, консолидована и прилагођена новој методологији, истакавши важност спреге Владе и Парламента имајући у виду чињеницу да је посљедњи извјештај ЕК показао да нису вреднована она законска рјешења која нису имала заокружење у Парламенту.

„Обновљена је динамика рада преговарачке структуре коју чини више од 730 представника. У претходном периоду смо одржали више од 100 састанака радних група, Преговарачке групе, Комисије за европске интеграције, Савјета за владавину права и Колегијума за преговоре“, казала је Кордић.

Она је посебно нагласила значај увођења модела финансирања сваког члана преговарачке структуре, укључујући и цивилни сектор.

Истакла је да је у претходном периоду значајно унапријеђен стратешки оквир за планирање, доношењем Програма приступања Црне Горе ЕУ 2022-2023, који представља кровни стратешки документ европске интеграције с приказом стратешких, законодавних и административних планова на средњи рок.

„Донијели смо мапе пута, као оријентир за испуњавање преосталих обавеза у сваком од поглавља, Динамичке планове за поглавља 23 и 24 који су усмјерени на испуњавање привремених мјерила из тих поглавља, као и Акциони план за адресирање кључних препорука из Извјештаја ЕК у 2021. години“, казала је Кордић.

Она је истакла да су ресори били успјешни у планирању и у имплементацијиобавеза из Акционог плана.  Од укупних 137 обавеза, реализовано је 89 (65%), дјелимично реализовано 28 (20,04%), а није реализовано 20 (14,6%) обавеза.

Кордић је подвукла важност интеракције између Владе и Скупштине у преговарачком процесу, подсјетивши на кључне поруке ЕК упућене Скупштини Црне Горе које се односе на потребу да се одблокира процес именовања чланова кључних правосудних институција, интензивира рад Одбора за свеукупну изборну реформу, створе услови за повећање професионалности, транспарентности и одговорности Државне изборне комисије, као и да се постигне широк међупартијси и друштвени консензус о реформама везаним за ЕУ.

Бојан Божовић, државни секретар у Министарству правде људских и мањинских права и преговарач за кластер 1 – Темељна поглавља казао је да су, у оквиру поглавља 23, у претходном периоду остварени резултати који се огледају у проглашењу Тужилачког савјета, избору вд ВДТ-а, именовању новог Главног специјалног тужиоца и 11 судија Врховног суда, и указао на неопходност синергије и институционалне повезаности на нивоу државе. Како је казао, донијет је Закон о измјенама и допунама ЗКП-а, а у изради је нови Закон о забрани дискриминације у области слободе изражавања.

Када је ријеч о поглављу 24, Божовић је подсјетио на рекордне запљене дроге и успостављене нове информационе системе у борби против организованог криминала.

Он је подсјетио да је у претходном периоду успостављен Електронски систем јавних набавки, утврђен Предлог Закона о попису становништва, док су у оквиру поглавља 32 – Финансијски надзор, унапријеђене управљачке одговорности и знатно побољшани капацитети и процедуре.

Преговарачица за други кластер – Унутрашње тржиште Милена Липовина-Божовић казала је да је овај кластер кључан за припрему Црне Горе за унутрашње тржиште и за учешће у мјерама ране интеграције, те да је у оквиру њега реализовано чак 90% обавеза из Акционог плана за адресирање кључних препорука из Извјештаја ЕК.

„Кључни помаци направљени су у поглављу 1- Слобода кретања робе, доношењем Закона о измјенама и допунама Закона о ефикасном коришћењу енергије; у поглављу 4 – Слобода кретања капитала, доношењем Закона о измјенама и допунама Закона о платном промету; у поглављу 6– Привредно право, доношењем Закона о рачуноводству. Такође, значајни су помаци у  поглављу 9- Финансијске услуге, гдје је припремљен Предлог закона о осигурању; у поглављу 8- Конкуренција,  гдје је донијета Одлука о регионалној мапи помоћи у Црној Гори и у поглављу 28 – Заштита потрошача и здравља, гдје је донијето више правилника и ојачани административни капацитети који су у вези са завршним мјерилима“, казала је Липовина Божовић и нагласила да су поглавља 6 – Привредно право и 7- Право интелектуалне својине  најближа привременом затварању.

Генерални директор Директората за европске интеграције и међународну сарадњу у Министарству финансија и социјалног старања и преговарач за кластер 3- Конкурентност и инклузивни раст, Шућо Ораховац је казао да, упркос паду од 15% у 2020. години, Црна Гора у прошлој години биљежи снажан опоравак као резултат успјешно реализоване туристичке сезоне, напретка у вакцинацији и политике отворених граница као и ефекта веће пореске дисциплине и примјене електронске фискализације.

„Економски рас пер се није довољан, свјесни чињенице да економски раст доводи и до велике неједнакости у дохотку између жена и мушкараца, младих и старијих, разних етничких, мањинских и културних заједница, овај кластер обухвата економска поглавља чији је циљ, не само да допринесе бољој конкурентности црногорске привреде већ и да допринесе јачој, одрживој, зеленој и инклузивној економији јер ће једино на тај начин сви грађани имати бенефит од економског раста и раста животног стандара“, казао је Ораховац.

Он је подсјетио да је у поглављу 16 – Порези,  важан корак учињен доношењем Закона о порезу на добит правних лица, док је у оквиру поглавља 19 – Социјална политика и запошљавање, донијет Програм за подршку запошљавању младих и Национална стратегија запошљавања 2021-2025, с Акционим плановима запошљавања за 2021. и 2022.

„Позитиван аспекат цјелокупном кластеру доприносе резултати из поглавља 10 – Информатичко друштво и медији, који се огледају у доношењу Стратегије дигиталне трансформације Црне Горе 2022 – 2026, Програма за привлачење дигиталних номада у Црној Гори до 2025, и Стратегије сајбер безбједности 2022- 2026. Значајни су и резултати и у поглављу 20 – Предузетништво и индустријска политика који се огледају у континуираној међуресорској координацији индустријске политике; у поглављу 25- Наука и истраживање, гдје је усвојен Оперативни програм за имплементацију Стратегије паметне специјализације за период 2021-2024; поглављу 26 – Образовање и култура, гдје је унапријеђен рад на побољшању инклузивног образовања и квалитетног приступа образовању и, коначно, у поглављу 29 – Царинске унија, гдје смо утврдили Предлог Царинског закона и донијели Одлуку о забрани складиштења дуванских производа на територији Слободне зоне „Лука Бар“, казао је Ораховац.

Марко Перуновић, државни секретар за енергетику и рударство у Министарству капиталних инвестиција је истакао да је у претходном периоду успостављен стратешки оквир за друмски саобраћај кроз Програм развоја и увођења интелигентних транспортних система у друмском саобраћају 2022- 2026 и Акциони план 2021 -2022 Стратегије развоја саобраћаја 2019 – 2035.

Подсјетио је да су донијети нови Закон о путевима, као и Закон о измјенама и допунама закона о ваздушном саобраћају, Закон о правима путника у поморској и унутрашњој пловидби, док су у области енергетике донијете Измјене и допуне Закона о енергетици, Закон о надзору над велепродајним тржиштем електричне енергије и гаса,  утврђен Предлог закона о мјерама сигурности при истраживању и производњи угљоводоника у подморју.

Казао је да је, у област транс- европских мрежа, донијет Акциони план Стратегије развоја саобраћаја за период 2021-2022 и да  је изградња ауто-пута Бар-Бољаре настављена на приоритетној дионици између Смоковца и Матешева, гдје је око 99,1% радова завршено.

„У оквиру поглавља 27 – Животна средина и климатске промјене, усвојена је Финансијска процјена Акционог плана за испуњавање завршних мјерила која обухвата период 2021 – 2025. Такође, један од највазнијих резултата је проглашење три морска заштићена подручја и то: Парк природе „Платамуни“, Парк природе „Катич“ и Парк природе „Стари Улцињ“. Црна Гора је до сада мапирала око 35% своје копнене територије сходно Директиви о стаништима, а у контексту успостављања Натура 2000 еколошке мреже. Интензивирали смо активности на санацији тзв. еколошкох црних рупа – радови на ремедијацији флотационог јаловишта „Градац“ и депонији пепела и шљаке „Маљевац“ су завршени, а у току је ремедијацији локација Јадранско бродоградилиште Бијела“, поручио је Перуновић.

У оквиру кластера 5- Пољопривреда, ресурси и кохезија, реализовано је око 70% мјера из Акционог плана. Кључни помаци се огледају у припреми Нацрта Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја 2022-2028,  као и активности које се тичу убрзања имплементације ИПАРД ИИ и припреме ИПАРД ИИИ програма.

У оквиру поглавља 12 – Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор, настављен је процес унапређења објеката у складу са захтјевима ЕУ, те је сада више од 50% објеката у складу са европским прописима. Такође, у оквиру поглавља 13- Рибарство, утврђен је Предлог Закона о структурним мјерама државној помоћи у рибарству и аквакултуриа  а у току је и припрема нове Стратегије рибарства до 2028.

Ипа за 2021. годину је усвојена од стране ЕК у вриједности од 32,4 милиона еура.

Када је ријеч о кластеру 6 – Вањски односи, Скупштина је донијела Закон о контроли извоза роба двоструке намјене, као и Закон о потврђивању Додатног протокола 6 о трговини услугама Споразума о измјени и приступању Централноевропском споразуму о слободној трговини. Такође, настављен је тренд стопроцентне усклађености са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ.

Истакнуто је да је одговор Црне Горе на рат у Укајини био благовремен и ефикасан, те да су 2 милиона еура из будзетске резерве опредијељена у сврху помоци избјеглицама.

Презентацију можете преузети овдје.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ