Министар Гутић: Новим законом унаприједиће се квалитет живота породица и појединаца

У оквиру Акционог плана за период 2022-2023. године за спровођење Стратегије за заштиту лица с инвалидитетом од дискриминације и промоцију једнакости 2022-2027. године, Министарство је реализовало низ активности за побољшавање живота лица с инвалидитетом. Побољшани су капацитети стручних радника и сарадника који раде са дјецом са сметњама и тешкоћама у развоју и особама с инвалидитетом. Уз подршку делегације Европске уније, 18 објеката центара за социјални рад са подручним јединицама (Бар, Будва, Тиват, Котор, Цетиње, Никшић, Даниловград, Тузи, Голубовци, Колашин, Беране, Плав, Андријевица, Бијело Поље, Мојковац, Рожаје, Пљевља и Жабљак) и ЈУ Дјечији дом „Младост˝ - Бијела, су адаптирани или реконструисани са циљем побошљања приступачности објеката, 

казао је министар Дамир Гутић током контролног саслушања на сједници Одбора за људска права и слободе на тему: „Имплементација Препорука садржаних у Извјештају о пост-законодавном надзору над Законом о забрани дискриминације лица са инвалидитетом и Закључка Одбора за људска права и слободе, донесеног поводом разматрања Извјештаја о пост-законодавном надзору над Законом о забрани дискриминације лица са инвалидитетом на Трећој сједници Одбора, одржаној 21. јануара 2021. године.“

Министар Гутић је казао да Акциони план за спровођење Стратегије за заштиту лица с инвалидитетом од дискриминације и промоцију једнакости 2022-2027, за период 2024-2025. године, представља други двогодишњи Акциони план који је Влада Црне Горе усвојила у циљу реализације планираних приоритета у предметној области.

Стратешки документ представља резултат мултисекторске сарадње свих институција које учествују у реализацији јавне политике и представља кровни документ у којем су садржане све активности које држава Црна Гора спроводи у области заштите од дискриминације и промоције једнакости лица с инвалидитетом. Веома важно је истаћи да су предвиђене активности усклађене са активностима свих надлежних институција и јавних политика (стратегија) које спроводе, са примарним акцентом на области социјалних политика, образовања, здравља, правде, културе, медија, спорта, као и свих осталих политика на државном и локалном нивоу, казао је Гутић.

Он је навео да је Министарство учествовало у припреми и изради Акционог плана за спровођење Стратегије за заштиту лица с инвалидитетом од дискриминације и промоцију једнакости 2022-2027, за период 2024-2025 и предложило низ активности које ће побољшати положај лица с инвалидитетом.

Министарство ће се фокусирати на неколико кључних активности, од којих је једна доношење новог Закона о социјалној и дјечјој заштити, који ће обухватити унапрјеђење материјалних давања и услуга у складу са одредбама УН Конвенције о правима лица с инвалидитетом и другим релевантним међународним документима.

Најважније активности Министарства су активности на припреми новог Закона о социјалној и дјечјој заштити, Стратегије деинституционализације и Стратегије развоја социјалне и дјечје заштите. Формирана је радна група за израду Закона о социјалној и дјечјој заштити. Новим Законом унаприједиће се квалитет живота појединаца и породица. Доношењем новог Закона унаприједиће се поступак лиценцирања пружалаца услуга и лиценцирања стручних радника, као и поступак акредитације програма обуке, што ће унаприједити систем квалитета у социјалној и дјечјој заштити. Приликом израде Закона посебно ће се водити рачуна о његовој усаглашености са Законом о забрани дискриминације лица с инвалидитетом и Конвенцијом УН-а о правима лица с инвалидитетом, казао је министар.  

Министар је рекао да је израђен Предлог Стратегије деинституционализације за период од 2025. до 2028. године с Акционим планом за 2025. годину и послат на мишљење Генералном секретаријату Владе, тако да се усвајање очекује у ИВ кварталу ове године. Стратегија ће садржати мјерљива рјешења за унапрјеђење положаја дјеце са сметњама и тешкоћама у развоју и особа с инвалидитетом.

Примјеном мјера Стратегије деинституционализације Црна Гора ће унаприједити пружање подршке биолошким породицама у циљу превенирања издвајања дјеце из њихових биолошких породица и смјештање дјеце и младих у институције, убрзати процес деинституционализације кроз развој услуга у заједници и обезбиједити да дјеца и млади, одрасли и старији живе у најмање рестриктивном окружењу уз подршку услуга које се пружају у оквиру породице и заједнице. Стратегијом је планирано да се обезбиједи доступност најмање три услуге које подржавају живот у заједници у свим јединицама локалне самоуправе у складу с потребама корисника/ца, навео је Гутић.

Министар је казао да је израђен Предлог Стратегије развоја система социјалне и дјечје заштите за период од 2025. до 2028. године с Акционим планом за 2025. годину и послат на мишљење Генералном секретаријату Владе, тако да се усвајање очекује у ИВ кварталу ове године. Стратегије ће укључивати јасне и мјерљиве циљеве за побољшање положаја особа с инвалидитетом у оквиру опште политике социјалне и дјечје заштите и представљаће значајан напредак у овој области.

Посебан нагласак биће стављен на едукацију стручних радника у раду са женама с инвалидитетом и дјецом са сметњама у развоју, како би се унаприједио квалитет пружене подршке. Лиценцирање нових пружалаца услуга за дјецу са сметњама у развоју и особе с инвалидитетом у области социјалне и дјечје заштите такође је један од приоритета Министарства, чиме ће се обезбиједити већи квалитет и доступност услуга за кориснике, истакао је он.

Министарство у сарадњи са УНДП-ем реализује пројекат „Реформа система утврђивања инвалидитета”. Кроз пројекат планирано је усвајање Закона о јединственом вјештачењу инвалидитета, чији је Нацрт израђен и послат Секретаријату за законодавство на мишљење. Овом реформом биће уведена нова методологија за вјештачење инвалидитета заснована на моделу људских права. У постојећем систему у оквиру пет ресора функционише више од 35 комисија, између осталог и социјално-љекарске Комисије за утврђивање медицинских индикација за остваривање права на додатак за његу и помоћ и личну инвалиднину, при чему сви ресори имају своје комисије као и критеријуме који су доминантно засновани на медицинском приступу инвалидитету (обољења и здравственог стања).

Реформа система вјештачења инвалидитета ће допринијети успостављању праведнијег, равноправнијег и једноставнијег приступа правима на новчану подршку и услугама намијењених лицима с инвалидитетом. Јединствено вјештачење инвалидитета ће спроводити Завод, путем комисија за вјештачење, у складу са новом методологијом, који ће бити задужен за формирање регистра особа с инвалидитетом. Планирано је и увођење инклузивног додатка за лица с инвалидитетом заснованог на моделу људских права, истакао је министар.

Он је додао да је Влада Црне Горе на сједници одржаној 3. августа 2023. године усвојила Информацију о обезбјеђењу просторних капацитета за рад Завода за вјештачење инвалидитета и донијела Закључак, којим је задужила Министарство рада и социјалног старања (садашње Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографије) да обезбиједи просторије у оквиру ЈУ Центра за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица с инвалидитетом, за потребе будућег Завода за вјештачење инвалидитета.

Услуге социјалне и дјечје заштите дјеци са сметњама у развоју и особама с инвалидитетом пружају лиценцирани пружаоци услуга које лиценцира Министарство. Дјеци са сметњама у развоју услуге се пружају у дневним боравцима за дјецу и младе са сметњама у развоју у 16 општина од стране 18 пружалаца услуга. Седамнаест пружалаца услуга су јавне установе, а један пружалац услуге је НВО. Оснивачи дневних центара су локалне самоуправе, а Министарство учествује у суфинансирању услуге тако да је услуга бесплатна. На сјеверу државе дневни центри функционишу у: Пљевљима, Бијелом Пољу, Плаву, Рожајама, Мојковцу, Беранама. У дневним центрима се услуге пружају и дјеци са сеоског подручја пошто дневни центри обезбјеђују и прилагођен превоз.

Министарство је 1. октобра 2024. године донијело рјешење о учешћу државе у суфинансирању трошкова услуге дневног боравка за дјецу и младе са сметњама и тешкоћама у развоју који користе услугу од 21 до 40 сати недељно у износу од 1,90 еура по кориснику, по сату пружања услуге, што је на мјесечном нивоу око 330 еура. Донијето је и рјешење о учешћу државе у суфинансирању трошкова услуге дневног боравка за дјецу и младе са сметњама и тешкоћама у развоју који користе услугу до 20 сати недељно, у износу од 3,04 еура по кориснику, по сату пружања услуге, што је на мјесечном нивоу око 264 еура. Овим рјешењима је за све дневне боравке повећано учешће државе, јер је раније износило 250 еура.

У јуну 2024. године промијењен је Правилник о ближим условима за пружање и коришћење, нормативима и минималним стандардима услуга подршке за живот у заједници, тако што је омогућено да се услуга дневног боравка пружа дјеци са сметњама у развоју до 20 сати или од 21 до 40 сати. Тиме су створени услови да Дневни центри могу да пружају услуге већем броју дјеце са сметњама у развоју.

Поред дневних боравака дјеци са сметњама у развоју и особама с инвалидитетом подршка се пружа и кроз услуге: савјетовања, персоналне асистенције и помоћи у кући. Развојем услуга у заједници радиће се и на побољшању квалитета услуга.

У Стратегији деинституционализације један од циљева је: осигуравање ефикасне међусекторске сарадње како би се подржала деинституционализација и подршка животу корисника/ца у породици и/или заједници. У оквиру овог циља планирано је кроз међусекторску сарадњу развијање интегрисаних услуга које укључују све потребне услуге из различитих сектора.