Министар Коњевић у Скупштини: На Сињајевини суживот војске и грађана могућ и пожељан

Влада Црне Горе није одустала од одлуке да вјежбовно-стрелишну просторију (ВСП) за потребе Војске Црне Горе успостави на Сињајевини, због тога што друге адекватне локације у нашој држави нема. Све мјере како би животна средина била сачувана су предузете, а суживот војске и грађана на том подручју је могућ и пожељан, оцијенио је потпредсједник Владе и министар одбране Рашко Коњевић одговарајући на посланичка питања у Скупштини Црне Горе. 

Подсјећајући на бројне локације у Црној Гори на којима је војска вјежбала у периоду од СФРЈ до обнављања независности, као што су вјежбовно-стрелишне просторије “Радовче” и “Тузи”, министар Коњевић је детаљно појаснио процедуре од 2013. до 2019. године које су спроведене у сарадњи са свим надлежним органима да би се пронашла адекватна локација за нови полигон за вјежбу Војске Црне Горе.

“Према свим анализама Војске Црне Горе, ВСП „Сињајевина“ је једини простор на територији Црне Горе који одговара дефинисаним критеријумима и који омогућава реализацију вјежби и бојевих гађања до калибра 130мм. Тиме Војска добија неопходне услове да испуни додијељене мисије и задатке. На крају, на ВСП „Сињајевина“ Војска неће градити објекте сталног типа... Логистичка подршка би се реализовала ослонцем на капацитете Касарне „Бреза“ у Колашину”, казао је министар Коњевић одговарајући на питање посланика Демократског фронта Драгана Бојовића.

Министар је додао да је неопходно да Војска има адекватну просторију за извршење редовних бојевих гађања артиљеријским оруђима, гађања  из покрета, гађања јединица, као и могућност да реализује активности увођења у оперативну употребу новог наоружања и муниције.

Доступност простора на сопственој територији, појаснио је он, омогућава флексибилност у планирању неопходних циклуса обуке и реализацију вјежби и бојевих гађања, за шта су до сада углавном коришћени полигони у Хрватској и Сјеверној Македонији, што ствара бројне проблем у планирању и реализацији, као и изузетно велике трошкове који настају првенствено због транспорта материјално-техничких средстава, људства и финансијских принадлежности које припадају лицима за рад на терену у иностранству, као и чињенице да ћемо у будућности врло вјероватно морати да плаћамо трошкове коришћења поменутих полигона.

“Суживот Војске и становништва на Сињајевини је и могућ и пожељан. Припадници Војске, који су уједно и грађани Црне Горе, имају обавезу и свијест о потреби да заједнички чувамо животну средину, на било којој локацији гдје се реализују вјежбовне активности. У том циљу урађен је и елаборат са процјеном нултог стања животне средине и биодиверзитета на Сињајевини, а Министраство одбране има обавезу да након реализације било које активности, у сарадњи са стручним агенцијама, спроводи мјерења којима би се пратило стање животне средине. Површина овог простора на Сињајевини представља 0,005% укупне територије Црне Горе”, казао је Коњевић.

Одлука за Сињајевину добра, била је лоша комуникација са грађанима 

 “Морам истаћи да немам дилему да је 2019. године донијета исправна одлука везано за потребу да Војска има војни полигон, а као оптимално рјешење, једино које је задовољавало потребне критеријуме, одређен дио локалитета Сињавине, а као додатна потврда јесте и чињеница да ни претходна Влада није нашла друго рјешење нити поништила Одлуку из 2019 године”, казао је министар Коњевић одговарајући на питање посланика Демократске партије социјалиста Предрага Бошковића.

Ипак, министар је казао да оно што у вези са вјежбовно стрелишном просторијом није добро урађено јесте комуникација са локалним становништвом и цивилним сектором и активистима, којима није адекватно појашњена одлука и све њене појединости.

“Из те лоше комуникације проистекла је политичка злоупотреба овог питања на којем су, прије свега, изманипулисани грађани”, истакао је министар Коњевић.

Прије двије седмице смо у Министарству одбране примили представника ГИ „Сачувајмо Сињајевину“ и омогућили му да оствари у увид у Елаборат који садржи и балистичку процјену, као и увид у резултате нултог стања животне средине и биодиверзитета на поменутој локацији. У једној врло коректној комуникацији констатовано је да су активности и анализе које је Војска спровела, као и припремљена документација у складу са добрим праксама и стандардима.

 Успјешна вјежба 2019. године, без негативног утицаја на животну средину 

Министар Коњевић је подсјетио да је крајем септембра 2019. године, одржана и прва вјежба на којој су поред припадника Војске Црне Горе, учествовали и припадници оружаних снага Сјеверне Македоније, Аустрије, Словеније, Италије и САД-а: “Важно је напоменути да је у периоду припрема и током реализације те вјежбе успостављена одлична комуникација са локалним заједницама и становништвом, као и да је Војска, сопственим средствима, поправила дио путне инфраструцтуре”.

Војска је 2020. године израдила Елаборат чији је саставни дио свеобухватна балистичка процјена за ВСП „Сињајевина“, којим су дефинисане тачне границе полигона, зоне сигурности приликом извршења гађања, ватрени положаји и реони циљева. Такође, у децембру 2020. године Агенција за заштиту природе и животне средине израдила је Извјештај о нултом стању биодиверзитета који приказује да нема одступања од дозвољених вриједности параметара на узорцима земље, воде и ваздуха. Да негативног утицаја војних вјежби на животну околину нема, показало је и искуство из Сјеверне Македоније гдје је извјештај након одржане војне вјежбе на полигону “Криволак” показао да на узорцима воде за пиће, површинских вода и тла нијесу детектоване вриједности које указују на радиоактивну контаминацију.

“На основу напријед наведеног, као и чињенице да је Одлука Владе из септембра 2019. године и даље на снази, Министарство одбране ће припремити свеобухватну информацију са предлогом да се настави комуникација са свим заинтересованим субјектима, како би се разјасниле евентуалне недоумице, након чега би се створили услови за реализацију планирах активности Војске Црне Горе”, закључио је министар Коњевић.

Нема чланице НАТО без војног полигона, у Британији су у оквиру националних паркова

У одговору на питање посланика Бојовића и Бошковића, Коњевић је указао на примјере из држава чланица НАТО-а који говори да активности и потребе Војске нијесу у супротности са екологијом.  

“Не постоји земља чланица НАТО која нема вјежбовно стрелишну просторију, са изузетком Исланда, који нема војску”, истакао је министар Коњевић и додао да у свим бившим републикама СФРЈ постојали и данас постоје простори на којима су реализоване вјежбе и гађања.

Изражавајући пуно поштовање за организације и појединце који брину о екологији и заштити животне средине, министар је казао да потребе војске нијесу у супротности са еколошким стандардима.

“Примјер који говори у прилог овој тези долази из Њемачке, земље оснивача ЕУ и НАТО, у којој је партија зелених, са изразито наглашеном еколошком агендом, као дио актуелне владајуће коалиције подржала повећање одбрамбеног буџета на 2% и не доводи у питање вјежбовно стрелишне просторије на територији Њемачке”, казао је министар Коњевић.

Одговарајући на питање посланика Бошковића, министар је прецизирао да се у Великој Британији, неколико војних полигона које користи тамошња војска налазе у подручјима националних паркова или посебне заштите.