Министарка проф. др Весна Братић одржала састанак са представницима Савјета Европе

Министарка просвјете, науке, култутре и спорта, проф. др Весна Братић,  примила је данас, у просторијама Министарства Програмску Менаџерку Одјељења за образовање Савјета Европе, Весну Атанасову, шефицу операција програмске канцеларије Савјета Европе у Подгорици, Евгениу Гиакоумопоулоу и асистенткињу на пројекту у Савјету Европе, Марију Мердовић. Активно учешће на састанку имале су и државна секретарка у МПНКС, Милица Кадовић, као и начелница одјељења  за информационо-комуникационе технологије, статистику и дигитализацију, Марина Матијевић. Главна тема састанка  била је  статус имплементације пројекта „Квалитетно образовање за све“ који се спроводи у оквиру ширег оквира Horizontal Facility (HF) за Западни Балкан, као и идеје за трећу фазу ХФ-а (почетак предвиђен у јануару 2023. године), а које би се прије свега тицале борбе против дискриминације у просвјети, инклузивног образовања, дигиталног грађанства и слично.

На почетку састанка Евгениа Гиакоумопоулоу захвалила се на прилици да разговарају о конкретним резултатима постигнутим у оквиру имплементације пројекта „Квалитетно образовање за све”, као и о плановима и смјерницама  за почетак треће фазе пројекта.

Весна Атанасова се такође захвалила Министарки на подршци у реализовању овог пројекта и изразила наду да ће се  изврсна сарадња  са Министарством  наставити. Такође,  посебно је истакла важност усвајања Закона о академском интегритету, и посебност наше земље у том смислу, јер је Црна Гора једина држава у региону која је усвојила тај закон. Министарка  Братић се надовезала, рекавши да је Министарство формирало Етички одбор као пандан Етичком комитету Универзитета,  који се руководи овим законом.

Статус Закона о високом образовању је посебно интересовао Весну Атанасову, која је понудила експертску помоћ у финалној фази израде овог закона. Државна секретарка Милица Кадовић најавила је да ће ускоро Радна група донијети нацрт овог закона, и управо у тој фази, експертиза од стране Савјета Европе  била би веома корисна. Што се тиче Радне групе која је радила на изради овог закона, Министарка је нагласила да је основно полазиште било да се у сам процесс укључи што више страна, а то су: представници студената, невладине организације, представници Универзитета, представници и институције у оквиру Министарства, како би се на најбољи начин, примјеном овог закона заштитила права, како студената, тако и права наставног особља.

На стастанку је било ријечи и о статусу усвајања Стратегије високог образовања. Милица Кадовић је изјавила да је Стратегија добила позитивно мишљење од стране Европске комисије, али да је у међувремену дошло до промјене у статистичким подацима који су достављени од  стране Завода за статистику Црне Горе (Монстат), што значи да ћемо након допуне података имати коначну верзију Стратегије.

Марина Матијевић, препозната као неко ко у континуитету ради на унапређењу система образовања у Црној Гори, говорила је о IT стратегији и процесу дигитализације у образовању. Она је нагласила да је фокус цијеле Владе на дигитализацији, тако да су заспослени у нашем Министарству активно укључени у израду три стратегије, а то су : Стратегија за дигиталну трансформацију, коју води Министарство јавне управе, Стратегија сајбер безбједности , а  посебан акценат је стављен на Стратегију за дигитализацију образовног система .

„IT индустрија у образовном систему има велики значај . У великој мјери може да повећа квалитет образовања , а самим тим у питању су струке које нам је циљ да промовишемо, јер утичу не само на дигиталну трансформацију за  унапређење цијеле IT индустрије, већ могу  да допринесу економском развоју цијеле државе.Управо због тога имамо два  стратешка циља која су усклађена са Акционикм планом за образовање до 2027. године, а  који је усвојем на нивоу Европске Уније. Први циљ се односи на развој и унапређење  дигиталних вјештина и компетенција ученика и наставника ( Стратегија за дигитализацију образовног система), а други на развој и унапређење дигиталних вјештина грађана и државних службеника ( Стратегија за дигиталну трансформацију)”, изјавила је Матијевић.

Она је нагласила да је развијање одговарајућег  дигиталног еко система у школама, неопходно за унапређење образовања у овом смислу.То подразумијева стварање услова у којима ученици могу да стекну дигиталне вјештине опремањем школа, израдом дигиталних садржаја, разним моделима и системима за онлине колаборацију и самостално учење . „Унапређење информационог система образовања је још један стратешки циљ који је успостављен у Црној Гори, а на њему су базиране електронске услуге као што су електронски упис дјеце у предшколске, основне, средње и установе вискоког образовања. Један од модела на којем је базиран информациони систем је идентификација дјеце у ризику од напуштања школе. Ради се о врло значајном моделу који на основу оцјена, изостанака, васпитних мјера, сигнализира које је дијете у ризику, а кроз који се може открити и вршњачко насиље у школама“, додала је Матијевић.  

На састанку је договорена сарадња у виду примопредаје опреме за 40  школа, у оквиру пилот пројекта, за потребе креирања  „Media democratic classroom” у школама. Марина Матијевић је додала да у погледу поменутих стратегија, у сваком сегменту Министарство може развити одређене моделе сарадње са Савјетом Европе .