Министарство здравља уз подршку Свјетске здравствене организације (СЗО) организовало је националне консултације током којих су представљени резултати детаљне анализе оптерећења болестима у земљи и сагледани резултати и учинковитост досадашњег модела организације пружања здравствених сервиса и ниво њихове интегрисаности. Током састанка разматране су и стратешке препоруке  за превазилажење системских изазова у циљу унапређења једнаке доступности квалитетној здравственој заштити у Црној Гори.

Током састанка оцијењено је да је потребно даље јачати систем јавног здравља који ће у средишту своје пажње имати здравље и потребе грађана, али доносити бенефите и здравственим радницима и цјелокупном друштву и бити важан генератор инклузивног И одрживог развоја Црне Горе. Неопходно је стварати услове унутар јавног здравља како би здравствени радници били мотивисани да унутар државних здравствених установа брину о здрављу својих суграђана и чувају њихове животе.

Учесници састанка су подржали предложени стратешки приступ за унапређење здравља који подразумијева прије свега  интегрисани приступ здравственој заштити утемељеној на снажној примарној здравственој заштити са фокусом на јачање хуманих ресусрса, одрживи модел финансирања и коришћење потенцијала које нуде дигиталне платформе.  Унапређење учинковитости здравственог система кроз боље управљање здравственим установама и укупним ресурсима, нема алтернативу, оцијенили су сви учесници састанка. Уз подсјећање да пандемија COVID 19 није посљедња криза, присутни су се сагласили да је неопходно улагати у капацитете за превенцију и одговор на будуће здравствене кризе. Имајући на уму да ниво здравља опредјелјују социјалне, економске и еколошке детерминантне, представници здравствених установа и других сектора, сложили су се да је неопходно инисистирати на мултисекторској сарадњи и приступу “интегрисано здравље”.

Државна секретарка у Министарству здравља др Слађана Ћорић захвалила је експертима СЗО на подршци и истакла да је реформа здравственог система процес који мора имати континуитет у складу са изазовима које доноси савремени трендови.

''Министарство здравља је ријешено да са посебном пажњом јача капацитете здравственог система на свим нивоима, са  акцентом на примарни  што смо и таргетирали новим Законом о здравственој заштити. Тако ће у  домовима здравља бити доступне  услуге офталмологије, кардиологије,неурологије, физикалне медицине, дерматовенерологије, као и палијативне његе. Посебно бих нагласила и формирање Савјетовалишта за ране интервенције, који ће такође употпунити услуге на примарном нивоу’’ казала је др Ћорић и додала да ће у складу са реформом бити формирана два  регионална центра и то у Беранама који ће употпунити пружање здравствених услуга за сјеверну регију Црне Горе  и Котору који ће пружати услуге за југ, а оба ће имати ангио сале.

’’На овај начин, стварају се услови за свеобухватну здравствену покривеност као један од најмоћнијих принципа јавног здравља. Здравствена покривеност подразумијева да сви грађани имају доступну здравствену заштиту која им је неопходна, укључујући: промоцију, превенцију, лијечење, рехабилитацију и палијативну његу. Посебна пажња биће усмјерена на највулнерабилније популационе групе и поштовање принципа једнакости у здрављу’’ закључила је др Ћорић.

Поздрављајући учеснике др сци мед. Мина Брајовић подсјетила је да поједини витални инфикатори указују да се у Црној Гори живи дуже, али, како је казала, питање је да ли смо здравље и квалитет додали годинама живота.

„Црна Гора значајно заостаје и у погледу реализације својих обавеза на плану остваривања циљева одрживог развоја који се односе на хроничне незаразне болести и са њима повезани пријевремени морталитет, као и остваривање универзалне здравствене заштите. Без снажног здравственог система, у “ликвидном друштву” са високим степеном неизвјесности и несигурности све будуће кризе биће интезивније и дубље са посљедицама за које ће требати године да се санирају. Нова парадигма модела пружања здравствених услуга која инсистира на снажној примарној здравственој заштити, интеграцији сервиса и оптималном коришћењу свих ресурса у земљи у функцији потреба грађанина и инклузивног развоја нема алтернативу у пост пандемијској Црној Гори. Потребно је улагати више али паметно у здравље и здравствени систем и инсистирати на плаћању које афирмише једнаку доступност квалитетној здравственој заштити како нико не би био заборављен у Црној Гори”, нагласила је др Брајовић.

Представљајући ситуациону анализу директрор Института за јавно здравље др Игор Галић посебно је нагласио да су незаразне болести водећи узроци оболијевања, инвалидитета и пријевременог  умирања узрокујући 80% свих смрти,  те да су неправилна исхрана, конзумација дувана и алкохола, висока потрошња антимикробних средстава и лош квалитет ваздуха у централном и сјеверном региону земље главне пријетње јавном здрављу у Црној Гори. Нагласио је да је COVID-19 пандемија  расвијетлила је низ озбиљних недостатака у црногорском здравственом систему, јасно указујући на потребу јачања јавног здравља и примарне здравствене заштите. Посебно је истакао задовољство због формирања Центра за комуникацију и координацију управљања ванредним ситуацијама у који ће да  буде организован у оквиру Центра за контролу и превенцију болести у Институту за јавно здравље Црне Горе у посебном новоизграђеном објекту, те ће бити  опремљен и организован у складу са смјерницама СЗО и уз помоћ свјетске здравствене организације и  међународних партнера.