Министри европских послова и финансија држава Западног Балкана на састанку у Котору: Удруженим снагама до убрзаног развоја и бржег чланства у ЕУ

План раста за Западни Балкан пружа могућност за убрзан економски развој држава региона и достизање стандарда и квалитета живота какав имају државе и грађани ЕУ. Овај механизам, заједно са другим инструментима ЕУ ће помоћи да се интензивирају реформски процеси и убрза приступање Европској унији. Удруженим снагама и уз подршку Европске комисије, државе региона ће наставити да раде на испуњењу постављених циљева који воде трансформацији друштава и њиховој спремности за чланство у ЕУ, поручено је са министарског састанка о Плану раста за Западни Балкан који је одржан у Котору.

На састанку је учествовао генерални директор за сусједство и преговоре о проширењу Герт Јан Копман, као и министри европских послова и финансија држава региона.

Отварајући састанак, министарка европских послова Маида Горчевић је казала да План раста више није само добро осмишљена иницијатива, већ је формално и правно потпуно заживио, што је поздрављено у цијелој регији.

„Свјесни смо да, уколико желимо да имамо користи од овог инструмента, морамо показати јасну посвећеност спровођењу кључних реформи, уз спремност ЕУ да нам помогне у кључним областима и повећа финансирање пројеката, што ће бити најбољи подстицај за убрзање раста. Увјерена сам да ће, ако се примијене истим амбициозним духом, ове реформске агенде трансформисати друштва Западног Балкана на прави европски начин, стварајући истовремено услове за повећање раста“, поручила је Горчевић.

Она је истакла да су у фокусу Плана раста људи и да су све реформе усмјерене на унапређење квалитета живота грађана, на дугорочан и одржив начин. Горчевић је подвукла важност континуиране помоћи ЕУ у развоју инфраструктуре, која би, како је казала, требала бити настављена и проширена у оквиру Фонда за реформе и раст Западног Балкана.

„Црна Гора намјерава да убрза развој кључне инфраструктуре у области транспорта и енергије у кратком и средњем року, што ће позитивно утицати на стопу раста. Наша Влада је донијела одлуку о листи приоритета инфраструктурних пројеката који би се могли финансирати у оквиру Плана раста, а први приоритет се односи на 44 инфраструктурна пројекта у области образовања на свим нивоима. Сигурна сам да ће ова одлука допринијети побољшању услова у образовном систему, будући да је ово најбоља могућа инвестиција у будућност младих људи“, поручила је министарка.

Министри европских послова и финансија држава Западног Балкана су током састанка размијенили мишљење о заједничким акцијама, координисаним политикама и иницијативама усмјереним на осигурање успјеха у имплементацији Плана раста и цјелокупног процеса приступања ЕУ. У том контексту је разговарано о приступу јединственој зони плаћања у еурима (СЕПА), унапређењу олакшица трговине и транспорта између држава Западног Балкана и земаља чланица ЕУ, Центру за дигиталне иновације, Апликацији новчаник дигиталног идентитета и Алијанси за критичне лијекове - унапређењу снабдијевања критичним љековима.

Министарка за европске интеграције Србије Тања Мишчевић је казала да су јако захвални Европској унији што је препознала значај Плана раста, као и на количини издвојеног новца и истакла да је новац мање важан у односу на чињеницу да ћемо убрзати европске интеграције.

„Дубоко смо ушли у размјену мишљења како да покренемо тај друштвено економски развој и нисам вјеровала да ћемо постићи овако висок степен разумијевања. Западни Балкан иде у добром правцу“, поручила је Мишчевић.

Државна министарка и главна преговарачица Албаније Мајлинда Дхука је честитала државама Западног Балкана на брзом усвајању прописа што је, како је истакла, показатељ новог замајца.

„Важно је да грађанима и привреди почнемо да указујемо на бенефите овог процеса, како би подршка европским интеграцијама порасла. Ми желимо да се ријечи са папира преточе у дјело. Зато је потребно да имамо синергију и на националном и на регионалном и на нивоу Европске уније“, казала је Дхука.

Замјеник премијера Сјеверне Македоније за европске послове Бојан Маричић је истакао да постоји висок ниво ентузијазма и посвећености реформама и да нису вјеровали да могу тако много урадити у тако кратком периоду.

„План раста неће бити само још једна лијепа идеја него ћемо имати стварне бенефите, а грађани ће осјетити користи и прије формалног чланства у ЕУ. Показали смо регионалну синергију, висок ниво разумијевања и воље. Потврдили смо да смо заиста Један регион са заједничком визијом“, поручио је Маричић.

Министар финансија Албаније Ервин Мете казао је да је стварни напредак видљив и да државе региона раде на усвајању регулатива и приближавању Јединственом европском тржишту.

„Радује ме што нас је План раста овако повезао и што ће да наши грађани имати стварне користи“, казао је Мете.

На састанку су учествовали и замјеник министра финансија Сјеверне Македоније Филип Николоски, замјеник министра финансија, рада и трансфера Косова, Авни Зогиани, државна секретарка у Секретаријату за европске послове Сјеверне Македоније Дрита Абдиу Халили и савјетник министра финансија и тресора Босне и Херцеговине Жељко Јањетовић.

Осим министара европских послова и финансија држава региона, на састанку су учествовали и представници Секретаријата Централноевропског споразума о слободној трговини, Транспортне заједнице, Енергетске заједнице, Свјетске банке, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке, Коморног инвестиционог форума Западног Балкана, ГИЗа, Регионалне школе за јавну управу (РеСПА).

хттпс://www.флицкр.цом/пхотос/владацг/албумс/72177720316990466/wитх/53723385634

МИНИСТАРСТВО ЕВРОПСКИХ ПОСЛОВА