Митровић: Привремене мјере спасиле су дио плаже на Ади Бојани

Пројекат хитних привремених мјера за санацију ерозије плаже на Ади Бојани који је предвиђао постављање заштитне структуре-напера и прехрану плаже на Ади, резултирао је, кроз успјешну међуресорну сарадњу, формирањем плаже ширине око 35м и дужине око 300м. Пројекат представља експериментално интервентно рјешење које би, поред привременог спрјечавања ерозије, указало на одговарајуће трајно рјешење за очување и ревитализацију Аде Бојане.

Стога су представници црногорских институција, који су били партнери у реализацији пројекта, обишли данас поменуту локацију. Додатни повод данашњег догађаја је и спровођење Програма активности за обиљежавање 30 година од проглашења Црне Горе еколошком државом.

Министар екологије, просторног планирања и урбанизма, Ратко Митровић казао је да су привремене мјере спасиле дио плаже на Ади Бојани.
„Сви смо се ангажовали, добро сарађивали и резултати тога могу се већ видјети. Као што можете видјети, лежаљке се сада налазе на плажи ширине око 35 метара која је раније била прекривена водом, а сада може туристички да се валоризује“, рекао је Митровић.

Државни секретар за екологију, Данило Мрдак рекао је да је поносан на то што се прешло са ријечи на дјело и да се показало да је пројекат професора Саве Петковића био добар предлог привременог рјешења.

„Ово је привремено рјешење. Модели су показали да ово може да функционише. Морали смо да дјелујемо и да зауставимо ерозију. То је било хитно рјешење како би спасилу плажу. Министарство је већ покренуло у оквиру ИПА пројекта ревизију Студије која предлаже дугорочна рјешења од стране међународних стручњака која ће заједно с информацијама с терена и подацима о функционалности напера током сезоне бити добра основа за дугорочно рјешење за очување Аде“, изјавио је Мрдак.

Предсједник Општине Улцињ, Александар Дабовић поручио је да је ерозија била велики проблем. „Иако је ово један експримент, надам се да ћемо у будућности доћи до озбиљнијег и трајног рјешења, не само за Аду, већ и за дио Велике плаже“, казао је Дабовић.

НВО активиста, Џелал Хоџић поздравио је заједничку акцију надлежних институција.
„Ја бих се захвалио свима који су овдје дошли. Желио бих да поручим да без сарадње са невладиним сектором, рибарима и локалним становништвом не може се ништа направити. Они могу доста да помогну надлеженима у рјешвању овог проблема својим знањем и искуством“, поручио је Хоџић.

Да је ревитализација улцињске плаже значајан пројекат сагласни су и у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

„Све то нас је подстакло да у великој мјери заједно дјелујемо и уложимо додатне напоре како би се плажа припремила за предстојећу туристичку сезону“, казала је Николина Мишнић, државна секретарка.

Марко Вукашевић, в.д. генералног директора за инвестиције у туризму у Министарству економског развоја каже да је плажа спремна за туристичку употребу те да је већ сада присутно око 200 гостију, а нови се очекују већ сјутра.

„Војска Црне Горе и Министарство одбране су ангажовали инжењеријску јединицу, и успјели смо да урадимо добар посао у кратком року. Војска Црне Горе је спремна да помогне државним институцијама у случају елементарних непогода, и када год се укаже потреба“, поручио је Митар Кликовац, потпуковник у Војсци Црне Горе.

„Ово је само један од корака који је предузет посљедњих мјесеци, почевиси са напером а затим и насипањем плаже. Ми и даље настављамо са активностима, јер желимо да покажемо један одговоран однос према нашем најдрагоцјенијем ресурсу којим управљамо“, изјавио је Вукашин Мијатовић, руководилац Службе за инвестиције и изградњу морског добра у ЈП Морско добро.