МКМ представило Радној групи Нацрт Националног програма развоја културе за период 2023-2027

Министарство културе и медија представило је Радној групи Нацрт Националног програма развоја културе за период 2023-2027, чијим усвајањем ће се усмјерити културни токови у Црној Гори и профилисати њен културни отисак према вани.

На састанку представника МКМ и чланова Радне групе представљене су и три анализе - институционалног сектора, ванинституционалне културне сцене и публике, на основу којих је израђен Нацрт документа.

Подсјећамо да је МПНКС у априлу 2022 објавило први пут јавни позив за консултације у почетној фази израде документа, у којем је позвало све актере културе да доставе своје предлоге и сугестије, а други пут је објављен у јуну 2022 од стране МКМ.

Такође, у првој фази израде документа реализоване су свеобухватне консултације са актерима који дјелују у области културе, који је подразумијевало анкетирање актера јавног, цивилног и приватног сектора у култури, као и публике културних догађаја.

На упитник су одговориле све институције културе које дјелују на локалном и националном нивоу, 71 организација невладиног сектора и 23 актера приватног сектора који дјелују у култури.

Ресорна министарка, Маша Влаовић, присуствовала је састанку са Радном групом гдје је представљен Нацрт Националног програма развоја културе за петогодишњи период који је израдило МКМ.

Влаовић је казала да ће се овим документом утврдити циљеви и приоритети развоја културе за наредни петогодишњи период и одредити организационе, финансијске и административне мјере за њихово остваривање.

“Захвални смо свима вама који сте прихватили да будете чланови Радне групе и да вашим знањем и богатим искуством допринесете да заједно дефинишемо стратешки оквир за развој културе у Црној Гори у наредном, петогодишњем периоду”, рекла је Влаовић.

Влаовић је напоменула да су у процесу израде Нацрта овог документа проучени претходно усвојени и реализовани програми у периоду од 2011. до 2020. године, као и релевантна истраживања и међународна искуства.

Такође, како је додала, радом на изради Нацрта координирали су представници Министарства, а важан допринос у сагледавању тренутног стања и будућих праваца развоја дао је широк круг актера – јавне установе културе чији је оснивач држава, њих укупно 12, два органа државне управе, затим све установе културе чији су оснивачи општине, као и велики број организација цивилног друштва и приватног сектора у култури.

На почетку састанка, сарадница у МКМ, Милица Драгићевић, представила је методолошки приступ који је кориштен приликом израде документа.

В.д. генералне директорке за културну баштину у Министарству културе и медија, Добрила Влаховић, казала је да је интерни тим МКМ-а Нацрт документа ускладио са методологијом и препознао основне приоритете.

“Када су у питању институционални капацитети из области културне баштине циљ нам је јачање кадровских капацитета, укључивање институција система у смислу заштите и очувања културне баштине”, рекла је Влаховић.

Како је казала, када су у питању кадровски капацитети из области културне баштине познато је то да је специфичан кадар којег нема баш довољно на овим просторима.

“Немамо баш добру сарадњу са власницима и држаоцима, а знамо и да је улагање у културну баштину скупо”, рекла је Влаховић и додала да нијесу довољно искоришћени међународни фондови и нема довољно интересовања инвеститора за улагање.

Генерална директорица Директората за културно-умјетничко стваралаштво, Милена Дурутовић, је истакла да је поводом састанка најважнији документ везан за креирање културних политика.

“Цијеним врло значајним пристанак свих вас, значајних актера у култури, да учествујете у послу који сада треба довршити”, казала је Дурутовић.

Напоменула је да се скоро годину припремао Нацрт документа и да се МКМ трудило да на више начина, у сарадњи са свим носиоцима културног живота у Црној Гори, припреми анализу стања и дефинише жеље и потребе које реално могу бити оствариве.

“Свако вријеме за доношење планова и стратегија је значајно, али ми се чини да је овај тренутак посебно значајан јер смо дужни ићи у корак са временом и направити шире оквире за све који желе и имају потенцијала да се развијају”, рекла је Дурутовић.

Она очекује да након усвајања овог стратешког документа дају даљу подршку и у активностима које ће бити базиране на унапређењу правних регулативе у култури.

Директор Директората за креативне индустрије и координатор процеса израде НПРК, Игор Ракчевић, рекао је да сагледавајући дугорочни значај овог документа и комплексност материје коју обухвата, у његово коначно дефинисање је неопходно укључити стручну јавност.

“Поред поступка формирања Радне групе који подразумијева законски оквир, а који је већ спроведен, МКМ ће, као и у досадашњем поступку, инсистирати на транспарентној партиципативности разлицитих судионика”, казао је Ракчевић.

На састанку је истакнуто да је МКМ одрадило већи дио посла прије почетка групе са радом, посебно осврћући се на одрађену анализу стања у култури која даје конструктивну полазну тачку Радној групи за даљи рад на тексту документа.

Радну групу чине Драгољуб Јанковић, Драгица Ломпар, Маја Ћетковић, Карло Калезић, Слободан Митровић, Љиљана Зековић, Огњен Спахић, Сехад Чекић, Бећир Вуковић, Ана Вукотић, Предраг Шушић, Един Јашаровић, Пеђа Уљаревић, Јанко Љумовић, Предраг Зеновић, Душан Каличанин, Маријета Б. Ланзарди, Мато Уљаревић, Марина Вујачић, Добрила Поповић, Јелена Томашевић, Предраг Малбаша, Татјана Рајић, Милош Вукановић, Миодраг Бановић и Ненад Вујадиновић.